Primirjem se ne okončava i patnja: Posle svega što su preživeli, građane Gaze čeka stravični treći talas

Tokom izraelsko-palestinskog sukoba, koji je trajao 11 dana, bilo je mrtvih i povređenih na obe strane, ali je znatno više ljudi stradalo u Pojasu Gaze. Prema informacijama izraelske vojske, Hamas je na Izrael ispalio više od 3750 raketa, ubivši 12 ljudi, uključujući i dvoje dece. Sa druge strane, ministarstvo informisanja u Gazi saopštilo je da je Izrael na Pojas izvršio više od 1800 vazdušnih napada, u kojima je uništio mnoge građevine. Prema navodima ministarstva zdravlja u Gazi, najmanje 230 Palestinaca, uključujući više od 60 dece, umrlo je tokom bombardovanja.

U ponedeljak je u napadu Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), koje tvrde da su ciljale mete Hamasa, oštećena i zgrada ministarstva zdravlja, prilikom čega su prozori na njoj popucali, a objekat je ostao i bez struje. U ovoj zgradi nalazili su se glavni centar za testiranje na koronavirus i laboratorije, saopšteno je iz ministarstva.

U četvrtak ova ustanova i dalje nije radila, a podsekretar ministarstva zdravlja, doktor Jusuf Abu Al-Riš, rekao je da su se vlasti okrenule privatnim laboratorijama kako bi se obradio veoma ograničen broj testova koji su dostupni samo ljudima koji idu u Egipat preko graničnog prelaza Rafah.

Izraelske odbrambene snage poriču da su ciljale ovu zgradu, a Izraelsko vazduhoplovstvo optužilo je u subotu Hamas da je svoje operativne centre namerno instalirao u blizini objekata sa velikim brojem civila.

Ovaj centar bio je samo jedna od mnogih ustanova i servisa koji su morali da stanu sa radom tokom raketiranja.

Stisak pandemije

U izveštaju Ujedinjenih nacija citirani su podaci ministarstva zdravlja iz aprila, koji pokazuju porast broja novozaraženih za 60 odsto krajem aprila. Manje od dva odsto stanovnika Gaze primilo je jednu dozu vakcine do kraja aprila, što je u kontrastu sa Izraelom, koji je nadmašio ceo svet brzinom vakcinacije, pa je više od 60 odsto građana ove države do sada primilo bar jednu dozu.

Sada se stanovnici Gaze, vlasti, medicinsko osoblje i humanitarne agencije brinu da bi enklava mogla da bude pogođena trećim talasom kovida 19, naročito u desetinama škola kojima upravlja Agencija za pomoć palestinskim izbeglicama pri Ujedinjenim nacijama, koja je u skloništa smestila većinu od 72.000 Palestinaca koji su bili raseljeni tokom bombaških napada. Ministarstvo zdravlja smatra da je treći talas već u toku.

– Treći talas kovida već je počeo, jer je 30 odsto testiranih ljudi pozitivno – navodi se u saopštenju ministarstva, uz napomenu da se više od 100 ljudi trenutno leči na odeljenjima za intenzivnu negu.

Doktor Rami Al-Abadlah, direktor Jedinice za kontrolu bezbednosti i infekcije, kaže da je zdravstveni sistem Gaze već pod velikim pritiskom i da je počeo da se urušava.

– Postaje sve teže. Škole su pune ljudi, nema socijalnog distanciranja – definitivno ćemo se suočiti sa zdravstvenom katastrofom. Jednostavno ne možemo da dopremo do svih inficiranih ljudi – rekao je on.

Iz Agencije za pomoć izbeglicama kažu da im je teško da izađu u susret potrebama tolikog broja ljudi i da spreče širenje koronavirusa.

– Strahujemo da će škole pretvorene u skloništa postati mesta gde će se virus širiti velikom brzinom, s obzirom na to da su više nego krcate. Ove škole su i 2014. poslužile kao skloništa palestinskim izbeglicama u Gazi koje su htele da spasu svoje živote i koje su danima spavale u njima jer su smatrali da su sigurnije od njihovih kuća. Ovog puta situacija je mnogo kompleksnija zbog koronavirusa – zbog velikog broja novozaraženih i istovremeno malog broja vakcinisanih u Gazi – rekla je portparolka Agencije Tamara Alrifaj za CNN.

Verovatno je jedini faktor koji sprečava veću zdravstvenu krizu to što je populacija Gaze veoma mlada.

Agencija je davala vakcine u nekoliko svojih centara u Gazi, ali je pauzirala vakcinisanje dok je bombardovanje bilo u toku.

– Moje kolege u Gazi opisale su scenario iz noćne more već prvog dana konflikta, rekavši da je najgora stvar koja se može desiti da ljudi čije su kuće srušene pohrle u škole usred pandemije. Nažalost, upravo to se desilo – kazala je Alrifaj.

Osim uobičajenih stvari – hrane, vode, sanitarnog sistema i kreveta – agencija sada mora da obezbedi i dovoljan broj zaštitne opreme kako bi skloništa bila sigurna mesta.

– To je teško i u vreme primirja, a naročito je bilo usred bombardovanja tokom kojih se uništavaju zgrade, fabrike i zdravstveni centri – objašnjava ona.

Mahmud Saleh, medicinska sestra koja radi u specijalizovanom kovid centru u Gazi, rekla je da su i oni pauzirali sa vakcinacijom i da je testiranje bilo skoro nemoguće. Osim toga, zaražene je teško zadržati u izolaciji.

– Ne možemo nametnuti pravilo koje zaražene sprečava da izlaze i svojih kuća, jer moraju da beže zbog napada na Gazu i da nađu sklonište ili neko sigurno mesto na kom mogu da se sakriju sa svojim porodicama – zaključuje Saleh.

Pročitajte još

Eksplodirala bomba nasred ulice, ubijen političar: Haos u Pakistanu pred skup podrške Palestini

Poznato kog datuma Evropska unija uvodi kovid sertifikate: Postojaće tri tipa sa različitim uslovima

Čak i tokom relativno mirnih vremena, medicinski centri bili su često krcati i mogli su da pruže ograničenu negu zbog čestog nestajanja struje, objašnjavaju Ujedinjene nacije. Osim toga, ograničenje uvoza i kretanje preko granice često su dovodili do nestašice zaliha i medicinskog materijala, a na sve to dešavalo se i da nemaju dovoljno doktora koji mogu da pomognu pacijentima.

Sada su bolnice krcate i zbog povećanog broja zaraženih i zbog povređenih u bombardovanju, pa sve više ustanova ostaje bez kreveta, dok se doktori bore da pomognu svima. Struja često nestaje, većina vode nije dobra za piće, a sanitacioni sistemi su oštećeni u mnogim oblastima, što sve dodatno otežava pružanje adekvatne nege pacijentima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi