U Ukrajini hara bolest iz Prvog svetskog rata: Vojnici na bojnom polju u agoniji

Na istočnom frontu u Ukrajini sve češće se beleže slučajevi teške infekcije koja se razvija u ranama koje dugo ostaju nezbrinute.

Zbog nemogućnosti evakuacije i nedostatka pravovremene medicinske pomoći, ranjeni vojnici ponekad čekaju danima ili nedeljama pre nego što dospeju do prave bolnice, prenosi Dojče Vele.

Reč je o gasnoj gangreni - bolesti koja se obično vezuje za rovove iz prošlih ratova, ali prema pisanju britanskog Telegrafa, sada se ponovo pojavljuje u Ukrajini.

- O gasnoj gangreni uči se u školi, ali u Ukrajini je sada vidimo zato što ranjenici nisu adekvatno zbrinuti - rekao je za pomenuti medij jedan volonter iz Zaporoške oblasti koji se predstavio kao Aleks.

Kako navodi, u bolnicama se pojavljuju ljudi "koji su nedeljama bili ranjeni i boravili samo u podzemnim medicinskim stabilizacijskim prostorijama, gde su jedva održavani u životu".

Trenutno ne postoje nezavisne potvrde da je reč baš o toj infekciji, ali je jasno da je pristup prvim linijama fronta izuzetno otežan - ruski dronovi stalno nadleću područje i blokiraju medicinsku logistiku. Pojedine jedinice ostaju bez zaliha, a novi vojnici ponekad prelaze kilometre pešice da bi stigli do mesta gde se nalaze povređeni.

Kako nastaje gasna gangrena?

Profimedia

Gasna gangrena je jedna od najagresivnijih infektivnih bolesti jer razara mišićno tkivo izuzetno brzo. Njen uzročnik su klostridije - bakterije prisutne u zemlji i crevima. Same po sebi nisu problem, ali postaju smrtonosne kada se nađu u tkivu sa malo kiseonika, kakvo se sreće u dubokim ranama. Takvo tkivo im omogućava nesmetano širenje.

Ratni uslovi, prljavština, otvorene povrede i nedostatak hirurške zaštite pogoduju širenju bolesti. Kod zaraženih se pod kožom stvaraju mehurići gasa, tkivo menja boju i otiče, a bol je izrazito jak. Ubrzo dolazi do sepse, pada krvnog pritiska, poremećaja disanja i otkazivanja organa.

Bez hitnog lečenja smrtnost je gotovo stoprocentna. Čak i u bolnici ishod često zavisi od toga koliko je infekcija uznapredovala.

Da li postoji terapija?

Jedina šansa je momentalna operacija - potpuno uklanjanje mrtvog tkiva, uz intravensku primenu najjačih antibiotika. Da bi se odabrao pravi lek, potrebno je laboratorijsko ispitivanje bakterija i njihovih rezistencija. To je moguće jedino u dobro opremljenim bolnicama, a ne u improvizovanim skloništima na liniji fronta, gde obično postoji samo ograničena zaliha antibiotika i bez mogućnosti zamene ako je bakterija otporna.

Gasna gangrena je u Evropi praktično nestala zahvaljujući razvoju medicine. Tokom Prvog svetskog rata odnosila je desetine hiljada života - prema nekim izvorima, samo u nemačkoj vojsci umrlo je više od 100.000 ljudi. U rovovima su ranjenici ležali danima bez saniteta i osnovne higijene.

Do Drugog svetskog rata situacija se već promenila jer su antibiotici postali dostupni. Tada rezistencija skoro da nije postojala, za razliku od današnjeg vremena, piše Dojče Vele.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi