Saradnja umesto zastrašivanja: Kako je Kina osvojila Latinsku Ameriku i treba li Vašington da bude zabrinut?

Kina je krajem septembra napravila još jedan korak ka implementaciji u institucionalnu arhitekturu Latinske Amerike.

Andska zajednica, koju čine Bolivija, Kolumbija, Ekvador i Peru, primila je Kinu kao posmatrača, pridruživši se rastućem spisku regionalnih organizacija koje su otvorile svoja vrata Pekingu. Na prvi pogled, gest može delovati ceremonijalno, ali za obe strane on predstavlja nešto mnogo značajnije: konsolidaciju pozicije Kine kao nezaobilaznog partnera u potrazi Latinske Amerike za autonomijom, razvojem i globalnim značajem.

Ovaj novi status odražava obrazac koji sazreva već više od tri decenije. Od 1990-ih Kina je metodično koristila regionalne platforme kako bi učvrstila diplomatiju širom globalnog Juga.

Sada kada je Andska zajednica dodata na spisak, Peking ima status članstva ili posmatrača u devet latinoameričkih organizacija. Ova strategija ima manje veze sa simbolikom, a više sa uticajem.

Učešćem u regionalnim okvirima, Kina dobija glas u oblikovanju agendi, trgovinskih normi i prioriteta razvoja iznutra.

Multilateralni zaokret

Profimedia

Uključivanje Kine u Latinsku Ameriku dugo je bilo multilateralnog karaktera. Forum Kina-CELAC (Zajednica latinoameričkih i karipskih država) ostaje centralni deo ovog angažmana.

Kroz njega je Peking nastojao da se projektuje kao kooperativna, neintervencionistička alternativa zapadnim silama. Ranije ove godine predsednik Si Đinping je najavio kreditnu liniju od 9 milijardi dolara za region, obećao veći uvoz latinoameričke robe i pozvao na šira kineska ulaganja.

Novi akcioni plan proteže se dalje od ekonomije, obuhvatajući borbu protiv korupcije, sprovođenje zakona i pravosudnu saradnju.

- Ova evolucija pokazuje da Peking ne vidi Latinsku Ameriku samo kao izvor sirovina ili izvoznu destinaciju. On je vidi kao političku laboratoriju - mesto gde se može testirati i usavršavati novi model partnerstva Jug-Jug. Mesto posmatrača u Andskoj zajednici stoga je institucionalni dodatak široj mreži multilateralnih angažmana Kine, što učvršćuje njen regionalni legitimitet i pristup - piše za RT Ladislav Zemanek, istraživač na Institutu Kina-CEE i ekspert Kluba za diskusije Valdaj.

Latinska Amerika između polova

Profimedia

- Privlačnost Latinske Amerike za Kinu ne leži samo u njenim tržištima ili mineralnom bogatstvu. Region predstavlja ključni segment globalnog Juga - raznolik, bogat resursima i još uvek se kreće kroz kontradikcije postkolonijalnog identiteta. Decenijama je bila rastrzana između istorijskih veza sa Evropom, složene zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država i rastuće želje za strateškom autonomijom - dodaje Zemanek.

Ta potraga za nezavisnošću sada je postala ključna linija svetske politike, objašnjava stručnjak.

- Oživljavanje Monroove doktrine tokom druge Trampove administracije, kojom se potvrđuje primat SAD na ovoj hemisferi, odražava odlučnost Vašingtona da spreči rivalske sile, posebno Kinu, da steknu teritoriju u njegovom "dvorištu". Prema novoj američkoj strategiji, Latinska Amerika se tretira kao dvostruki prioritet pored Indo-Pacifika. Pojačao se pritisak na regionalne vlade da se usklade sa bezbednosnim interesima SAD. Rezultat je region u stalnom promenljivom stanju - razvučen između osiljenog Vašingtona i sve perspektivnijeg Pekinga - piše on.

Ekonomska šahovska tabla

Nigde ovo nadvlačenje konopca nije vidljivije nego u trgovini i investicijama. Region je postao poprište ekonomskih inicijativa: trgovinskog sporazuma EU-Merkosur, Sveobuhvatnog i progresivnog sporazuma o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP) i povremenih pokušaja Vašingtona da se uspostave hemisferijski okviri kao što su Partnerstvo za ekonomski prosperitet i "Rast u Americi".

Profimedia

- Kineska kontrastrategija bila je i doslednija i pragmatičnija. Kroz inicijativu "Pojas i put" potpisala je sporazume o saradnji sa 24 latinoameričke države, a nedavno sa Kolumbijom, što je označilo simbolični izlazak iz orbite Vašingtona. Uspeh Kine leži u njenoj sposobnosti da pretvori diplomatske ponude u konkretne projekte brže od svojih zapadnih konkurenata. Za mnoge latinoameričke vlade pekinški model sklapanja dogovora, fokusiran na brzo finansiranje, ograničene uslove i vidljive rezultate, bolje se poklapa sa domaćim razvojnim ciljevima nego dugotrajni, politički nabijeni pregovori karakteristični za zapadnu pomoć i investicije - smatra Zemanek.

Kina je sada drugi najveći trgovinski partner Latinske Amerike, posle SAD. Bilateralna trgovina je dostigla 520 milijardi dolara u 2024. godini, što je povećanje od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Kina je zaslužna za trećinu izvoza minerala u regionu i najveći je trgovinski partner Brazila, Čilea, Perua i Urugvaja.

- Ova trgovinska dinamika ima dve oštrice. S jedne strane, latinoameričke ekonomije su dobile neviđeni pristup kineskim tržištima, što im omogućava rast i fiskalnu stabilnost. S druge strane, suočavaju se sa sve većom konkurencijom kineske robe i rizikuju da budu zarobljene u obrascu izvoza robe koji sprečava industrijsku diverzifikaciju. Za Peking, Latinska Amerika nudi ono što malo regiona može: obilne resurse, rastuća potrošačka tržišta i diplomatsko biračko telo koje naklonjeno multipolarnom poretku - objašnjava stručnjak.

Bezbednost i svemir

Profimedia

Prisustvo Pekinga u Latinskoj Americi sada se proteže na saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane. Napori Kine da neguje vojne veze sa regionalnim partnerima protežu se dalje od prodaje oružja i uključuju razmenu oficira, programe obuke i zajedničke vežbe.

Venecuela ostaje vodeći kupac kineske vojne opreme, dok su Argentina, Bolivija i Ekvador takođe proširile odbrambene nabavke od Pekinga poslednjih godina. U međuvremenu, Kuba je produbila svoju dugogodišnju vojnu i obaveštajnu saradnju sa Kinom, dodatno naglašavajući stratešku dimenziju kineskog angažovanja na zapadnoj hemisferi.

Paralelno sa tim, kinesko angažovanje u svemirskoj tehnologiji naglašava njene ambicije izvan ekonomske sfere. Uspostavljanje zemaljskih stanica širom Latinske Amerike, pokretanje Foruma za svemirsku saradnju Kine i CELAC-a i stvaranje Zajedničkog komiteta BRIKS-a za svemirsku saradnju otkrivaju sofisticirani dugoročni plan. Svemir je postao nova granica uticaja - naučnog, komercijalnog i vojnog.

Dilema Vašingtona

- Nije iznenađujuće da Vašington sa zabrinutošću posmatra ovaj razvoj događaja. Pod Trampom, američki odgovor se u velikoj meri oslanjao na prinudne alate: carine, sankcije i diplomatski pritisak. Pa ipak, ove mere su često imale suprotan efekat, terajući čak i vlade prijateljski nastrojene prema SAD da traže veću nezavisnost. Nasuprot tome, pristup Pekinga, smanjenje tarifa, proširenje sporazuma o slobodnoj trgovini i nuđenje predvidljivosti - pozicionirao je Kinu kao stabilizujućeg partnera usred američke nestabilnosti - piše Zemanek.

Profimedia

- Ironija je zapanjujuća. U pokušaju da obuzda Kinu, Vašington je možda ubrzao njen proboj. Čak su i lideri koji dele ideološki pogled Vašingtona, poput argentinskog Havijera Mileja ili Najiba Bukelea iz Salvadora, odlučili da očuvaju pragmatične veze sa Pekingom. Širom regiona, sporazumi o slobodnoj trgovini sa Kinom su se umnožili - od Čilea i Perua do Kostarike, Nikaragve i Ekvadora - dok su pregovori u toku i na drugim mestima. Logika je jasna: Kina pruža opcije, a opcije su snaga - dodaje on.

Ova dinamika čak oblikuje i američku finansijsku politiku. U oktobru je Vašington odobrio paket pomoći od 20 milijardi dolara za Argentinu, ne samo da bi sprečio ekonomski kolaps, već i da bi sprečio kinesku finansijsku pomoć. Spasavanje odražava dublju zabrinutost: da bi Kina mogla da se pojavi kao rešavač problema u regionu kojim su dugo dominirale američke institucije.

Značenje ulaska u Andsku zajednicu

- U okviru ove šire slike, nova uloga Kine u Andskoj zajednici postaje mnogo više od proceduralne prekretnice. Ona simbolizuje normalizaciju kineskog učešća u unutrašnjim institucijama Latinske Amerike. Za andske države odluka naglašava želju da se potvrde kao autonomni akteri sposobni da angažuju više partnera. Za Kinu ona predstavlja institucionalno uporište u podregionu bogatom resursima, centralnom za njenu industrijsku budućnost - ističe Zemanek.

- Andski blok, sa svojim obilnim izvozom litijuma, bakra i poljoprivrednih proizvoda, lepo se uklapa u razvojni plan Pekinga. Saradnja u okviru ovog okvira omogućava Kini da ostvari svoje ambicije u lancu snabdevanja, dok istovremeno promoviše svoj imidž kao partnera u održivom razvoju. Takođe jača uticaj Pekinga u oblikovanju standarda, okvira zaštite životne sredine i digitalnog upravljanja u regionu. Ako se postupa sa strateškom jasnoćom, uspon Kine u regionu mogao bi ubrzati dugo traženu diverzifikaciju i razvoj. Ako se pogrešno postupa, mogla bi samo zameniti jednu zavisnost drugom - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam