Švajcarska se plaši rata? Spremaju se za renoviranje bunkera, uložiće 250 miliona evra!

Švajcarska, zemlja poznata po svojoj neutralnosti, ulaže stotine miliona evra u obnovu i modernizaciju ogromne mreže atomskih skloništa i bunkera civilne zaštite.

Pozivajući se na „promenljivu globalnu bezbednosnu situaciju“, vlasti su pokrenule nacionalni projekat kojim žele da osiguraju zaštitu za svakog od gotovo devet miliona stanovnika.

Tvrđava ispod ulica Ciriha

U samom srcu starog grada Ciriha, među kamenim zdanjima i uskim ulicama, nalazi se jedno od najneobičnijih mesta u Švajcarskoj – podzemna garaža Urania. Iako na prvi pogled deluje kao običan parking, vodič Samanta Ašbaš objašnjava da se ispod površine krije moderno vojno utvrđenje na čak sedam spratova.

Ovaj objekat, u slučaju vanredne situacije, može da primi 11.000 ljudi i obezbedi im vodu, struju i filtrirani vazduh. Sakriven od očiju prolaznika, Urania je simbol dugogodišnje švajcarske tradicije civilne zaštite, navodi „Vašington post“.

Profimedia

– Da biste naišli na njega, morate zaista da ga tražite – kaže Samanta, dodajući da turisti uvek ostaju fascinirani vojnom istorijom Švajcarske.

Zemlja uvek spremna

U Švajcarskoj je spremnost gotovo nacionalni sport. Služenje vojske ili civilne zaštite je obavezno, a zemlja raspolaže sa oko 370.000 skloništa.

Zbog aktuelnih globalnih tenzija, vlada planira ulaganja od više stotina miliona evra u njihovu obnovu. Od 2026. godine stupa na snagu nova uredba kojom će u narednih 15 godina biti modernizovano oko 200 većih bunkera, uz budžet veći od 250 miliona evra.

Naknada koju investitori plaćaju za izgradnju javnih skloništa biće povećana – sa 930 na preko 1.500 evra po osobi.

Istovremeno, kantoni već sprovode zamenu zastarelih ventilacionih i filtracionih sistema, starijih od četiri decenije, za šta je obezbeđen fond od 1,2 milijarde dolara.

Vojska, sa svoje strane, traži načine da postojeća utvrđenja pretvori u „teško osvojive odbrambene čvorove“.

“Moramo da definišemo: od čega želimo da se zaštitimo?”

Vojna operacija u Ukrajini, ističu stručnjaci, direktno je podstakala novu fazu evropske militarizacije.

Profesor istorije na Univerzitetu u Bernu, Silvija Berger Ziaudin, objašnjava da je „mentalitet bunkera“ duboko ukorenjen u švajcarskom „nacionalnom DNK“. On datira još iz 19. veka, iz vremena kada se zemlja branila od stranih osvajača, a zatim se produbio tokom Hladnog rata, pod pretnjom nuklearnog sukoba.

Danas se vlasti pripremaju za scenarije tzv. polikrize – situacije u kojima se više pretnji pojavljuje istovremeno.

Načelnik Odeljenja za civilnu zaštitu Danijel Jordi ističe da se sada razmatra i zaštita ljudi van njihovih domova.

– Privreda mora da funkcioniše i tokom rata. To je ono što vidimo u svim savremenim sukobima – kaže Jordi i dodaje:

– Neki ljudi moraju da idu na posao, a ako živite u velikom gradu i dođe do vazdušnog napada, kao što vidimo u Kijevu, neophodno je obezbediti skloništa i za njih. Prioritet je i očuvanje rada škola i zaštita dece od trauma.

Profimedia

On dodaje da Švajcarska „uči iz iskustava Ukrajine, Finske i Izraela“ i zaključuje:

– Moramo jasno da definišemo: od čega želimo da se zaštitimo?

Od ukupno 370.000 bunkera, većina se nalazi u stambenim zgradama, dok oko 1.700 objekata služi kao komandna mesta ili poljske bolnice.

Izgrađeni od armiranog betona, sa čeličnim vratima otpornim na eksplozije i sistemima za zaštitu od nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, oni svakom stanovniku garantuju bar jedan kvadratni metar prostora.

Plan raspodele mesta u skloništima strogo je poverljiv. Major Frank Armur, iz civilne zaštite kantona Vod, objašnjava da bi u slučaju opasnosti vlada naredila aktivaciju skloništa u roku od pet dana, a tada bi građani dobili precizna uputstva.

– Kada je počela specijalna operacija u Ukrajini, mnogi su počeli da se raspituju o skloništima – kaže Armur i dodaje:

– Iako se situacija kasnije smirila, mreža bunkera daje ljudima važan osećaj sigurnosti.

Bunkeri kao globalni biznis

Švajcarska je već decenijama pionir u oblasti skloništa i izvozi svoje znanje širom sveta. Još od 1960-ih, kompanije iz ove zemlje projektuju i grade bunkere i za strane klijente.

Direktor firme "Bunker Swiss", Ksavier Brun, navodi da su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku izazvali nagli rast potražnje za privatnim skloništima.

– Mnogi ljudi postavljaju pitanja, mnogi se plaše – kaže Brun. Njegova kompanija nudi različite tipove bunkera po cenama od 46.000 do 93.000 dolara.

U Sjedinjenim Državama osnovni modeli koštaju oko 20.000 dolara, dok luksuzne verzije sa tajnim prolazima i privatnim bioskopima dostižu i milion dolara.

Direktor američke firme „Atlas Survival Shelters“, Ron Hubard, smatra da bi Amerika trebalo da sledi švajcarski primer.

– Jedan od mojih ciljeva je da ubedim novu [Trampovu] administraciju da ponovo uvede sistem civilne odbrane u SAD – rekao je.

Za Eriha Breitenmosera, vlasnika jedne od najvećih privatnih firmi u Švajcarskoj, ulaganje u modernizaciju bunkera predstavlja pitanje zdravog razuma.

On je 2019. kupio tvrđavu "Furggels", izgrađenu 1939. godine za odbranu od Hitlerove vojske, što mu je, kako kaže, donelo i istorijsko zadovoljstvo i lični mir.

– Noa nije gradio arku tokom potopa, već pre potopa – zaključuje Breitenmoser.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi