Trn mu je u oku od povratka u Belu kuću: Zašto je predsednik Kolumbije Trampov "glavni neprijatelj"?

Optužba da je "vođa u trgovini drogom" koju je američki predsednik Donald Tramp izneo prošle nedelje protiv svog kolumbijskog kolege Gustava Petra pojačala je tenzije ne samo sa Kolumbijom, već i sa celom Latinskom Amerikom.

Neosnovana optužba otvara novi diplomatski, politički i "predratni" bok. Štaviše, služi kao "zeleno svetlo" za radikalne desničarske pokrete da ojačaju i podignu ulog protiv demokratski izabranih lidera koji se ne drže ultrakonzervativne linije.

Napad na Petra došao je u delikatnom trenutku. SAD održavaju u Karipskom moru moćnu pomorsku flotu sa razaračima, nuklearnim podmornicama, najsavremenijim avionima i, prema nekim medijima, oko 10.000 ljudi spremnih za akcije čiji obim još nije poznat.

U istom kontekstu, američka vojska je počela da bombarduje male čamce u karipskim vodama pod maskom borbe protiv trgovine drogom, bez pružanja detalja o ovim operacijama ili identitetu žrtava koje su pogubljene po kratkom postupku. Stoga, ova panorama pokreće pitanja o Petrovoj sudbini u bliskoj budućnosti.

Kratak, ali intenzivan sukob

Čim je Tramp stupio na dužnost u januaru i kad je počela masovna repatrijacija migranata, Petro je prvi negodovao i čak je vratio avione za repatrijaciju. Kolumbijski predsednik je 26. januara odbio da prihvati avione jer su deportovani, njegovi sugrađani, stigli sa lisicama na rukama i bili su maltretirani.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

U to vreme kolumbijski predsednik je zahtevao protokol koji bi garantovao dostojanstven tretman. Kasnije je, u nekoliko navrata, Petro napao Vašington zbog načina na koji je američka administracija delovala u blizini Venecuele i bio je prvi lider koji je bombardovanje čamaca opisao kao ubistvo.

Vrhunac je bio kada je Petro održao govor pred Generalnom skupštinom UN u znak podrške Palestini i, 26. septembra, aktivno učestvovao u maršu ulicama Njujorka, gde je pozvao na "nepoštovanje Trampovih naređenja", u poruci upućenoj i američkoj vojsci.

Tamo je prešao "crvenu liniju" Bele kuće, koja mu je poništila vizu.

Sada mu se Tramp sveti dalje - naredio je ukidanje bezbednosnih isplata i subvencija koje SAD pružaju Kolumbiji i zapretio je "zatvaranjem logora za istrebljenje", misleći na mesta gde se uzgaja ili prerađuje kokain, što bi podrazumevalo vojni napad na kolumbijskoj teritoriji.

Ovom sporu doprinosi stalna pretnja uvođenjem carina Kolumbiji, koje su već dostigle 10 odsto od aprila, sa upozorenjima da će se povećati na 25 odsto, koja su se intenzivirala nakon novih tenzija.

Trampova poruka regionu deluje jasno. Dok pruža veliku pomoć argentinskom predsedniku Havijeru Mileju zbog njegovih ideoloških sklonosti neposredno pre srednjoročnih izbora, on cilja kolumbijskog levičarskog lidera i počinje da otvara vrata mogućoj vojnoj akciji u Latinskoj Americi, ne samo protiv jedne zemlje, već protiv više istovremeno.

Profimedia

Ali Petro se nije dao zastrašiti. Postao je neka vrsta latinoameričkog portparola pokreta "Bez kraljeva", kako sebe nazivaju antitrampovski marševi u SAD. Za razliku od drugih lidera, čak i onih na radikalnoj levici, koji su preferirali umeren jezik ili „nultu konfrontaciju“, kolumbijski predsednik se opredelio za direktan stav.

Sve se ovo dešava u regionu koji nema nikakvu koordinaciju za suočavanje sa novom agresivnom erom američke politike, što stvara novu epizodu u odnosima SAD i Latinske Amerike, istorijski obeleženim zavisnošću i geografskom blizinom.

Karipska kampanja

Usred ovog regionalnog nedostatka koordinacije, Petro se usprotivio raspoređivanja trupa u Karibima. Bio je najdosledniji i najčvršći glas na kontinentu i ukazao je na svaku grešku u vojnoj kampanji, poput napada na ribarske brodove u Trinidadu i Tobagu i Kolumbiji, epizode ​​koje slabe operaciju i nesrazmerno proširuju njen fokus.

Otpor unutar samih SAD narušio je konsenzus koji je postojao u Kongresu. Dve glavne stranke, koje su ranije ujedinjeno promovisale pokušaj Huana Gvaida da formira "paralelnu vladu" u Venecueli, sada su u sukobu. Od početka oktobra Demokratska stranka i najmanje dva republikanska predstavnika pokušavaju da blokiraju inicijativu.

Ovome se pridružuju i sumnje oko ostavke šefa Južne komande, admirala Alvina Holsija, iz razloga koji još uvek nisu potvrđeni. Prema američkim medijima, on je izrazio neslaganje sa raspoređivanjem vojske, podgrevajući glasine o nemirima unutar Oružanih snaga, posebno nakon čuvenog sastanka visoke komande sa ministrom rata Pitom Hegsetom i samim Trampom, na kojem su naređenja izdata brzopleto.

Deluje da sve ide u suprotnom smeru od retorike Trampa i njegovog kabineta, koji govore o gotovo neizbežnoj drugoj fazi kampanje na Karibima, u kojoj bi napali kopno. Sada se fokus Bele kuće ne usmerava samo na Venecuelu, već izgleda i na Kolumbiju.

U ovom zbunjujućem scenariju kolumbijsko rukovodstvo doliva ulje na vatru. Napad na Kolumbiju dodatno bi otvorio bok i izazvao mnogo jaču regionalnu reakciju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi