Susret koji je zabrinuo Ameriku: Mogu li Indija i Kina konačno prevazići sve probleme?

Samit ŠOS-a u kineskom gradu Tjenđinu, održan od 31. avgusta do 1. septembra, privukao je pažnju Zapada kao nijedan prethodni.

Zapad je, generalno, posvetio više pažnje BRIKS-u kao forumu nego ŠOS-u. To je zato što BRIKS ima interkontinentalni raspon, za razliku od ŠOS-a, koji je ograničen na evroazijsko kopno, sa Kinom, Rusijom i centralnoazijskim državama kao prvobitnim članicama, dok su se Indija i Pakistan pridružili mnogo kasnije, a nedavno i Belorusija.

Sa zemljama u razvoju kao članicama BRIKS-a, stvaranjem finansijskih institucija kao što su Nova razvojna banka i Sporazum o kontingentnim rezervama, predlogom za korišćenje nacionalnih valuta u trgovini, ciljem smanjenja zavisnosti od američkog dolara, idejama kao što je razvoj sopstvene agencije za kreditni rejting itd., BRIKS njegove sopstvene članice, partneri, pa čak i Zapad, vide kao katalizator za stvaranje multipolarnog sveta. SAD ga vide kao da je usmeren protiv njihove postojeće supremacije.

ŠOS, iako ranije nije viđen u ovoj perspektivi, nakon samita u Tjenđinu privukao je veliku pažnju.

Zanimljivo je da samiti BRIKS-a do sada nisu dobili takvu pažnju u zapadnim krugovima kao što je dobio samit u Tjenđinu. Za to postoji nekoliko razloga.

Kineska demonstracija sile i zbližavanje sa Indijom

Tanjug/Indian Prime Minister's Office via AP

Ovaj samit ŠOS-a Kina je iskoristila kao još jednu stavku za izlazak iz sveta, baš kao što je iskoristila Olimpijske igre 2008. godine da svetu objavi da je u usponu kao ekonomska sila. Ovog puta je iskoristila samit ŠOS-a da pokaže da je u usponu kao vojna sila. Kina je organizovala masovnu vojnu paradu sa impresivnim prikazom širokog spektra novog naprednog naoružanja.

- Ovo je, za početak, bila poruka SAD o izmenjenom balansu snaga u zapadnom Pacifiku - poruka odvraćanja. SAD su prihvatile poruku, a Tramp je primetio da Kina očekuje da će on gledati paradu, što je on potvrdio i nazvao prikaz impresivnim. Ostaje da se vidi da li će ova demonstracija kineske moći izvršiti pritisak na SAD da se prilagode regionalnim interesima Kine ili će ih podstaći da povećaju sopstvene vojne kapacitete kako bi se suprotstavile rastućoj moći Kine. Čovek se mora da se zapita šta Tramp ima na umu kada preimenuje Ministarstvo odbrane SAD u Ministarstvo rata - piše za RT Kanval Sibal, penzionisani ministar spoljnih poslova Indije i bivši ambasador u Rusiji između 2004. i 2007. godine.

- Očigledno je da je poruka bila usmerena i na Tajvan - Kina je dovoljno jaka da vojno spreči svaki pokušaj nezavisnosti ostrva, uprkos snažnom američkom vojnom raspoređivanju u regionu. Prikaz je takođe poslao poruku zemljama u regionu u celini da, sa ogromnom vojnom moći, Kina neće odustati od svojih teritorijalnih pretenzija u Južnom i Istočnom kineskom moru. Ovo će nesumnjivo uticati na tok diskusija o kodeksu ponašanja u Južnom kineskom moru u skladu sa teritorijalnim pretenzijama Kine - dodaje on.

Profimedia

Modijevo učešće na samitu nakon ozbiljnog narušavanja odnosa između SAD i Indije takođe je bio razlog zbog kog je samit izazvao neviđeno interesovanje u američkim medijima i političkim krugovima. Što se tiče Indije, Modijevo učešće nije bilo povezano sa Trampovim kažnjavanjem Indije, iako je tajming bio takav da je to protumačeno kao poruka SAD da Indija ima šire političke opcije u ostvarivanju svoje strateške autonomije.

SAD su u poslednjih nekoliko decenija videle Indiju kao partnera u suprotstavljanju kineskom ekspanzionizmu u indo-pacifičkom regionu. Stoga, za američke posmatrače, zbližavanje Indije i Kine osujećuje ovu strategiju i slabi američku ulogu u odnosima sa Kinom, piše analitičar.

- Indija ima nijansiraniji pogled na Kvad i indo-pacifički koncept. Kina vrši vojni pritisak na Indiju direktno na granici i indirektno preko svojih suseda. Kvad i indo-pacifički koncept omogućavaju Indiji da zauzvrat izvrši određeni pritisak na Kinu. Ali baš kao što SAD imaju masivne trgovinske veze sa Kinom i žele da se angažuju sa njom kako bi izbegle vojni sukob u zapadnom Pacifiku, i Indija ima interes da se angažuje sa Kinom kao direktnim susedom kako bi ograničila opasnosti od direktnog sukoba, a takođe i uzela u obzir značajne bilateralne trgovinske veze - objašnjava Sibal.

Modijeva odluka da poseti Kinu posle sedam godina viđena je sa obe strane kao značajan politički potez.

Tanjug/Suo Takekuma/Pool Photo via AP

Ministar spoljnih poslova Vang Ji posetio je Indiju pre toga i postigao je određene dogovore u razgovorima sa indijskim savetnikom za nacionalnu bezbednost i ministrom spoljnih poslova. Za Indiju je to bio logičan sledeći korak da smanji tenzije sa Kinom koristeći drugi sastanak Modija i Sija u Tjenđinu.

Njihov prvi sastanak u Kazanju prošle godine usledio je nakon duge pauze zbog vojnog zastoja između dve zemlje u istočnom Ladaku 2020. godine. Samit u Kazanju je doneo neke ograničene, ali pozitivne rezultate. Dijalog Modija i Sija u Tjenđinu, koji je trajao sat vremena, poboljšao je atmosferu u odnosima Indije i Kine, iako se nije očekivalo da će odmah doći do nekih većih prodora. Cilj je osigurati mir i spokoj na granici kroz prilagođene granične aranžmane kao preduslov za progresivnu normalizaciju odnosa.

Jačanje odnosa i sa Rusijom usred pritisaka

- Samit je pružio priliku za direktan dijalog između indijskog premijera i predsednika Putina pre njegove najavljene posete Indiji u decembru ove godine. Indija je jasno stavila do znanja SAD da se neće pokoriti Trampovom pritisku da prestane da kupuje naftu od Rusije. Modi je tako na sastanak sa Putinom došao sa snažnom prijateljskom rukom, pokazavši da Indija pridaje veliki značaj svojim vezama sa Rusijom i da je spremna da plati cenu za to - piše analitičar.

Tanjug/Suo Takekuma/Pool Photo via AP

- Nije ni čudo što je interakcija Modija i Putina u Tjenđinu bila izuzetno topla. Modi je putovao sa Putinom u njegovom ličnom automobilu i, dok su ih pratnje čekale u predvorju, privatni 45-minutni razgovor koji su vodili u automobilu ostavio je upečatljiv politički i medijski uticaj. Može se pretpostaviti da je Putin detaljno obavestio Modija o svom sastanku sa Trampom na Aljasci i o tome dokle su stigli napori za mirovni sukob u Ukrajini, a da ne pominjemo šta bi dve strane trebalo da postignu tokom godišnjeg samita Indije i Rusije u decembru. Nakon ove interakcije u automobilu usledili su razgovori na nivou delegacija, koji su istakli važnost koju obe strane pridaju međusobnom angažovanju - dodaje on.

Tri moćnika

To što su, nakon razgovora u automobilu, dva lidera prošetala držeći se za ruke dok su išli ka Si Đinpingu, nakon čega su zajedno opušteno razgovarali, moralo je da izazove senzaciju u američkim političkim, istraživačkim i medijskim krugovima.

- Sastanak Rusije i Kine je jedna stvar, ali sastanak Rusije, Indije i Kine nije mogao biti posmatran drugačije nago kao neuspeh američke politike. Mnogi su krivili Trampa da je verovatno "izgubio" Indiju tako što je otuđio i kaznio carinama od 50 odsto, pored mnogih uvredljivih komentara koje su on i njegovi viši savetnici uputili protiv Indije - ističe Sibal.

Tanjug/Indian Prime Minister's Office via AP

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je nedavno govorio o oživljavanju dijaloga između Rusije, Indije i Kine. Slika trojice lidera zajedno u prijateljskoj atmosferi morala je da izazove zabrinutost u nekim američkim krugovima, posebno antitrampovskim, da SAD rizikuju da konsoliduju moćan geopolitički i ekonomski front protiv sebe.

Samit ŠOS-a pružio je Modiju platformu za interakciju sa drugim azijskim liderima, uključujući i predsednika Irana. ŠOS je stvoren da bi se pozabavio pitanjima terorizma, ekstremizma i separatizma, što su pretnje sa kojima se suočavaju praktično sve njene članice.

Za Indiju su to trajne pretnje, a istaknute su u Modijevim obraćanjima na plenarnom sastanku kada je, imajući u vidu napad u Pahalgamu, izjavio da su dvostruki standardi o terorizmu neprihvatljivi i da zemlje ŠOS-a moraju zajedno da se suprotstave terorizmu u svakom obliku i manifestaciji.

- Povezivanje je sastavni deo proširenja saradnje unutar zemalja ŠOS-a. Modi je pomenuo inicijative kao što su luka Čabahar i Međunarodni transportni koridor sever-jug, koji bi poboljšali veze sa Avganistanom i Centralnom Azijom. Međutim, upozorio je da svaki napor ka povezivanju mora da poštuje principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koji su takođe sadržani u osnovnim principima Povelje ŠOS-a. Ovo je bila prikrivena referenca na ekonomski koridor Kine i Pakistana - objašnjava Sibal.

- Modi se osvrnuo na zajedničko budističko nasleđe nekoliko zemalja ŠOS-a i predložio jačanje veza među ljudima stvaranjem Foruma za civilizacijski dijalog u okviru ŠOS-a. Ovo je važno u kontekstu toga što se glavne zemlje ŠOS-a definišu kao "civilizacijske države". Ukratko, sa samitom ŠOS-a u Tjenđinu, organizacija je poboljšala međunarodni profil - zaključuje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi