Mir na staklenim nogama: Kakve bi bezbednosne garancije Ukrajina mogla da dobije?

Evropski lideri su održali virtuelni telefonski konferencijski sastanak kako bi razgovarali o bezbednosnim garancijama koje bi mogli dati Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Diskusija je usledila nakon okupljanja u Beloj kući u ponedeljak, koje je organizovao Donald Tramp.

Američki predsednik se sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i britanskim premijerom Kirom Starmerom, kao i sa liderima Nemačke, Francuske, Italije, Finske, Evropske unije i NATO-a. Glavna tema bila je kako okončati rat u Ukrajini, najveći na kontinentu od 1945. godine, i kako bi Evropa mogla da spreči Rusiju da ponovo napadne.

Koje bezbednosne garancije bi Ukrajina mogla da dobije?

Zelenski je rekao da će detalji biti razrađeni i "formalizovani na papiru" u roku od nedelju do 10 dana. Verovatno će biti uključeno čak 30 zemalja, koje sebe nazivaju "Koalicija voljnih", uz izvesnu pomoć SAD, iako nije jasno šta bi to moglo da znači.

Govoreći nakon sastanka u ponedeljak sa Donaldom Trampom i evropskim liderima u Beloj kući, Zelenski je rekao da bi njihova podrška mogla da ima mnogo oblika.

Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

Jedna od njih bi mogla biti "prisustvo", što znači da bi zapadni saveznici obezbedili trupe koje bi ušle u Ukrajinu. To bi moglo da uključuje i obaveštajne podatke, kao i osiguravanje bezbednosti u vazduhu i na Crnom moru, ili jednostavno finansiranje, rekao je on.

Ključno pitanje je koje evropske vlade su spremne da učestvuju u mirovnoj misiji unutar Ukrajine. Velika Britanija i Francuska su naznačile da su spremne da pošalju vojnike u okviru deo "snaga za uveravanje".

Francuski predsednik Emanuel Makron potvrdio je ovu nameru.

- Moramo da pomognemo Ukrajini na terenu - izjavio je on posle samita.

Nemačka je skeptičnija. Mnogi detalji tek treba da se razrade. Da li bi zapadne trupe bile stacionirane duž linije prekida vatre ili bi imale ograničeniju ulogu u obuci u velikim gradovima poput Kijeva i Lavova? I kakva bi pravila angažovanja bila ako bi se nemačke trupe našle pod ruskom vatrom?

Tanjug/Yves Herman/Pool via AP

Kako bi SAD mogle da doprinesu?

Tramp je obećao da će koordinirati mirovnu operaciju koju predvodi Evropa u Ukrajini.

- Kada je reč o bezbednosti, biće mnogo pomoći - rekao je on u ponedeljak, sedeći pored Zelenskog u Ovalnom kabinetu.

Američki predsednik je jasno stavio do znanja da se od evropskih zemalja očekuje da ponesu najveći deo tereta.

- One su prva linija odbrane jer su tu. Ali mi ćemo im pomoći - dodao je američki predsednik.

Ukrajina želi da kupi američko oružje u vrednosti od 90 milijardi dolara i kaže da bi ono moglo biti deo bezbednosnih garancija. Međutim, Tramp je generalno bio nejasan o tome koliko bi SAD doprinele. Isključio je članstvo Ukrajine u NATO-u, za koje Kijev smatra da bi bilo najbolje sredstvo odvraćanja od budućeg ruskog napada.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Čini se da nema izgleda da bi SAD poslale svoje trupe da učestvuju u mirovnoj misiji. Jedna realnija opcija bila bi da Pentagon pruži logističku podršku predloženom "nebeskom štitu". Plan predviđa zonu vazdušne zaštite na zapadu i u centru Ukrajine, uključujući i iznad glavnog grada Kijeva, koju bi sprovodili evropski borbeni avioni.

Šta kaže Rusija?

Prema Trampu, Vladimir Putin se tokom njihovog samita na Aljasci složio da Ukrajini trebaju bezbednosne garancije. Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof rekao je da bi one bile van okrilja NATO-a, ali bi bile ekvivalentne članu 5, paktu o samoodbrani NATO-a u kom se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Međutim, rusko tumačenje garancija izgleda drugačije od Vitkofove verzije. Kremlj kaže da se kategorički protivi zapadnim trupama u Ukrajini. Malo je verovatno da će prihvatiti mirovne snage u okviru bilo kakvog sporazuma.

Putinovi ratni ciljevi, u međuvremenu, ostaju nepromenjeni i uokvireni su u smislu ruskih egzistencijalnih bezbednosnih potreba. On zahteva celokupnu Donjecku i Lugansku oblast, uključujući teritoriju Krim.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Putin takođe želi "demilitarizaciju i denacifikaciju" Ukrajine - što znači stroga ograničenja veličine kijevske vojske, kao i uklanjanje Zelenskog.

Intenzivna diplomatija poslednjih nekoliko dana može izgledati kao napredak, ali osnovni stav Rusije se nije promenio. Putin nije pokazao nikakav znak da poštuje suverenitet Ukrajine ili da želi da zaustavi rat. Dok se unakrsno bombardovanje nastavlja, diskusija o bezbednosnim garancijama deluje irelevantno.

Šta nam istorija govori?

Kijev je 1994. pristao da se odrekne svog nuklearnog oružja u zamenu za međunarodne bezbednosne garancije. Prema odredbama Budimpeštanskog memoranduma, SAD, Rusija, Velika Britanija, Kina i Francuska su rekle da će osigurati "teritorijalni integritet" i "političku nezavisnost" Ukrajine i da će se "uzdržati od upotrebe i pretnje silom".

Profimedia

U to vreme, ukrajinski političari su mislili da odustajanje od nuklearnog arsenala zemlju ostavlja otvorenom za ruski napad. Klintonova administracija je insistirala.

U maju 1997. godine ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je sporazum o prijateljstvu sa ukrajinskim kolegom Leonidom Kučmom. Rusija je priznala postsovjetske granice Ukrajine. U okviru sporazuma, Kijev je dao Moskvi veći deo svoje mornarice i iznajmio krimsku luku Sevastopolj Rusima na 20 godina.

Nijedan od ovih sporazuma nije zaustavio ruski napad u februaru 2022. Kremlj je 2014. godine koristio svoje trupe stacionirane na Krimu da zauzme i anektira poluostrvo.

Putin sada kaže da je cela Ukrajina "istorijski Rusija". Iskustvo Ukrajine sa izdajom, sa obećanjima s kraja 20. veka koja su se pokazala bezvrednim, znači da će ovog puta želeti bolje garancije ako Zelenski bude imao dovoljno političke moći i podrške zapadnih saveznika.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam