Kako bi rat u Ukrajini mogao da se završi? U opticaju je samo ovih 5 scenarija

Već neko vreme obe strane nagoveštavaju sastanak između američkog i ruskog lidera Donalda Trampa i Vladimira Putina, a on je prošle nedelje konačno najavljen, a kasnije i zakazan za petak, 15. avgust.

Ali zašto do njega dolazi baš sada?

Američki predsednik želi da iskoristi snagu svoje ličnosti kako bi postigao dogovor, verujući da bi šest meseci nepopustljivosti Moskve moglo biti prevaziđeno susretom sa šefom Kremlja licem u lice.

Čini se da se i dalje drži ideje da se Putin može nagovoriti da zaustavi rat, uprkos tome što je njegov ruski kolega nedavno sugerisao maksimalistički stav da su ruski i ukrajinski narod jedno i da gde god ruski vojnik kroči tu je Rusija.

Ruski lider želi da kupi vreme, pošto je već u maju odbacio evropski, američki i ukrajinski predlog za bezuslovni prekid vatre, nudeći umesto toga dve jednostrane i kratke pauze. Njegove snage napreduju na frontu u letnjoj ofanzivi koja bi ga mogla dovoljno približiti njegovim ciljevima da pregovori na jesen budu o veoma drugačijoj tački.

Jedan očigledan američki cilj jeste dogovaranje trilateralnog samita sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim kako bi se razgovaralo o okončanju rata, što je Rusija odbacila u Istanbulu u maju.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko, Pool, Mark Schiefelbein, File

Ipak, očekuje se da će neki napredak biti postignut razgovorom dva lidera, a u nastavku navodimao pet mogućih scenarija.

1) Putin pristaje na bezuslovni prekid vatre

Veoma malo je verovatno da bi Putin pristao na prekid vatre u kom linije fronta ostaju kakve jesu jer su SAD, Evropa i Ukrajina već zahtevale takvu pauzu u maju, pod pretnjom sankcija, a Rusija ju je odbila.

Tramp se uzdržao od sankcija, preferirajući razgovore na niskom nivou u Istanbulu koji nisu odveli nigde. Tridesetodnevni prekid vatre ranije ove godine koji se odnosio na napade na energetsku infrastrukturu ograničeno je poštovan.

Tanjug/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Kremlj trenutno postepene dobitke na liniji fronta pretvara u strateške prednosti i ne bi video svrhu u zaustavljanju ovog napretka sada, kada dostiže vrhunac. Čak ni pretnja sekundarnim sankcijama protiv Kine i Indije, koje izgledaju otporne na pritisak SAD, neće promeniti tu vojnu računicu do kraja leta. Bar do oktobra, Putin će želeti da se bori jer pobeđuje, smatraju zapadni analitičari.

2) Pragmatizam i još razgovora

U razgovorima bi moglo da se dogovori još kasnijih razgovora, koji bi učvrstili ruske uspehe kada dođe zima, zamrzavajući linije fronta vojno i bukvalno oko oktobra.

Rusi će možda do tada zauzeti istočne gradove Pokrovsk, Kostjantinovku i Kupjansk, što im daje solidnu poziciju da se tokom zime pregrupišu. Rusija tada može ponovo da se bori 2026. godine ili da koristi diplomatiju da bi ove dobitke učinila trajnim.

Profimedia

Putin bi takođe mogao da pokrene pitanje izbora u Ukrajini, odloženih zbog rata, kako bi doveo u pitanje legitimitet Zelenskog.

3) Ukrajina nekako uspeva prebrodi naredne dve godine

U ovom scenariju, američka i evropska vojna pomoć Ukrajini pomaže da minimizira gubitke na prvoj liniji fronta u narednim mesecima i to navodi Putina da pokuša da razgovara, jer njegova vojska još jednom nije ispunila očekivanja.

Pokrovsk može pasti, a druga uporišta u istočnoj Ukrajini mogu biti ugrožena, a rusko napredovanje posle toga bi moglo da uspori, kao što se dešavalo i ranije, dok bi Kremlj mogao da oseti posledice sankcija.

Profimedia

Evropske sile su već formulisale planove za raspoređivanje "snaga za uveravanje" u Ukrajini u okviru bezbednosnih garancija. Desetine hiljada evropskih NATO vojnika mogle bi da završe oko Kijeva i drugih većih gradova, pružajući logističku i obaveštajnu pomoć Ukrajini dok se ona obnavlja, i da tako Moskvu navedu da odluči da ostane na prvoj liniji fronta. Ovo je najbolje čemu se Ukrajina može nadati.

A ako Putin ne stane i diplomatija ne uspe? Sledeće opcije nisu tako jasne:

4) Katastrofa za Ukrajinu i NATO

Putin je mogao da nađe pukotine u zapadnom jedinstvu nakon samita sa Trampom koji poboljšava odnose SAD i Rusije, ali ostavlja Ukrajinu da se sama snalazi. Evropa bi mogla da učini sve što može da podrži Kijev, ali ne bi uspela da preokrene saituaciju bez američke podrške.

Profimedia

Putin bi mogao da vidi kako se dobici na istoku Ukrajine pretvaraju u spori poraz ukrajinskih snaga na ravnom, otvorenom terenu između Donbasa i centralnih gradova Dnjepra, Zaporožja i prestonice.

Ukrajinska odbrana bi mogla da se pokaže slabom, a kriza vojnog ljudstva u Kijevu već se pretvara se u političku katastrofu dok Zelenski zahteva širu mobilizaciju kako bi ojačao odbranu zemlje.

Bezbednost Kijeva ponovo izgleda ugroženo. Putinove snage napreduju. Evropske sile procenjuju da bi bilo bolje boriti se protiv Rusije u Ukrajini nego kasnije unutar stvarne teritorije Evropske unije. Ali evropskim liderima na kraju nedostaje politička snaga da se pridruže ratu za Ukrajinu. Putin nastavlja napred. NATO ne uspeva da pruži jedinstven odgovor. Ovo je noćna mora Evrope i kraj suverene Ukrajine.

5) Katastrofa za Putina: Ponavljanje iskustva Sovjeta u Avganistanu

Profimedia

Rusija bi mogla da pogreši, trošeći hiljade vojničkih života nedeljno za relativno male dobitke, a sanckije bi možda mogle da naruše savez sa Kinom i prihode od Indije. Finansijske rezerve moskovskog suverenog fonda bogatstva mogle bi da se smanje, kao i njeni prihodi. Neslaganje među moskovskom elitom moglo bi da poraste zbog načina na koji je Kremlj odbacio diplomatske opcije u korist vojne tvrdoglavosti i neodrživog posredničkog sukoba sa NATO-om. Tramp bi mogao da oslabi nakon srednjoročnih izbor, posle kojih bi u fokus mogla da se vrati spoljna politika suprotstavljanja Moskvi i Pekingu.

U ovom scenariju, Kremlj bi mogao da se suoči sa ekonomskim teškoćama sopstvenog naroda. Slična politička računica održala je sovjetsku, na kraju besplodnu, okupaciju Avganistana u još jednom ratu. Slični trenuci neočekivane slabosti Kremlja već su se pojavili u ratu u Ukrajini, kada je Putinov poverenik, Jevgenije Prigožin, odlučio da povede kratkotrajnu pobunu.

Problem sa ovim scenarijem je što on takođe malo verovatan i što ostaje najbolja i poslednja nada zapadnih stratega koji ne mogu ni da razmotre potpuni ulazak NATO-a u rat da bi se Ukrajini pomoglo da pobedi, niti sposobnost Kijeva da vojno potisne Moskvu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam