Može li Indija da prekine dotok vode Pakistanu? Zašto se preti time i da li bi to dovelo do novog rata

Glasine o indijskom planu da "prekine" vodu Pakistanu zatvaranjem reka ponovo su aktuelne, što je posebno opasno jer se radi o dve najmnogoljudnije nacije sveta koje su takođe susedi sa nuklearnim oružjem.

U aprilu 2025. godine, nakon što su naoružani ljudi ubili 26 civila, skoro sve turiste, u napadu u indijskom delu Kašmira, Nju Delhi je za nasilje okrivio naoružane grupe za koje je tvrdi da ih podržava Pakistan.

Indija je objavila da izlazi iz Sporazuma o vodama Inda (IWT), šest decenija starog prekograničnog sporazuma o vodama koji reguliše podelu vode iz šest reka sliva Inda. Sporazum je spas za više od 270 miliona ljudi, od kojih većina živi u Pakistanu.

Dan nakon indijske objave Pakistanski komitet za nacionalnu bezbednost (NSC), najviše bezbednosno telo zemlje, odbacio je "jednostrani" potez, upozoravajući da se "svako preusmeravanje pakistanske vode treba tretirati kao čin rata".

U nedeljama koje su usledile Indija i Pakistan su se u maju uključili u intenzivan četvorodnevni sukob tokom kog su obe zemlje razmenile raketne i napade bespilotnim letelicama, pre nego što je američki predsednik Donald Tramp objavio prekid vatre između njih.

Ali iako je oružje za sada utihnulo, susedi su pokrenuli diplomatske kampanje usmerene na ubeđivanje sveta u svoje narative.

Google Maps

Indija je odbila da preispita svoju odluku da obustavi IWT. Amit Šah, indijski ministar unutrašnjih poslova i čovek koji se smatra drugim po komandi posle premijera Narendre Modija, izjavio je 21. juna da će sporazum ostati trajno suspendovan.

- Nikada neće biti vraćen na snagu. Međunarodni sporazumi ne mogu se jednostrano poništiti, ali smo imali pravo da ga obustavimo, što smo i učinili - rekao je Šah za "Times of India", vodeći novinski list u zemlji.

- U preambuli sporazuma se pominje da je on napravljen radi mira i napretka dve zemlje, ali kada se to prekrši, nema više šta da se štiti - rekao je.

Za Pakistan, zemlju sa nižim priobalnim tokovima, čak i mogućnost poremećaja vode predstavlja egzistencijalnu pretnju. Blokiranje rečnih tokova ugrožava poljoprivredu, bezbednost hrane i egzistenciju miliona ljudi. Takođe bi, upozoravaju stručnjaci, to moglo da postavi temelje za potpuni rat između Indije i Pakistana.

Dakle, može li Indija zaista zaustaviti vodu Pakistanu? I može li Pakistan bilo šta da učini da ublaži taj rizik?

Profimedia

Kratak odgovor: Indija ne može potpuno da zaustavi tok reka u Pakistan s obzirom na trenutnu infrastrukturu koju ima. Ali stručnjaci upozoravaju da bi čak i malo preusmeravanje ili blokada moglo da našteti Pakistanu, posebno tokom zimske sezone. Trenutno Pakistan nema rezervoare koji su mu potrebni za skladištenje dovoljne količine vode da bi se izborio sa krizom sa kojom bi se suočio ako bi Indija uspela da zaustavi protok reka u slivu Inda.

Reka koja definiše region

Moćna reka Ind, dvanaesta po dužini na svetu, izvire iz planine Kajlaš u Tibetu na nadmorskoj visini od 5.490 metara.

Teče severozapadno, sekući živopisni, ali sporni region Kašmira, pre nego što uđe u Pakistan i putuje oko 3.000 kilometara južno do Arapskog mora.

U pakistanskoj provinciji Hajber Pahtunhva Ind se spaja sa svojim zapadnim pritokama, rekama Svat i Kabul, dok se probija kroz planinski teren.

Ulazeći u plodne ravnice Pendžaba, pet istočnih pritoka reke, Dželum, Čenab, Ravi, Beas i Satledž, susreću se sa Indom.

Profimedia

Ove reke teku kroz Kašmir kojim upravlja Indija i druge indijske države pre nego što uđu u Pakistan.

Ova geografska dinamika, sa Indijom kao gornjom priobalnom državom i Pakistanom kao donjom, doprinela je dugogodišnjem nepoverenju između suseda.

Dugotrajne podele

Kao i kod većine sporova između Indije i Pakistana, tenzije između dve zemlje oko vode su ukorenjene u podeli potkontinenta u avgustu 1947. godine, kada su obe države stekle nezavisnost od britanske kolonijalne vlasti.

Region Džamu i Kašmir, gde izvire Dželum i teče Čenab, postao je centralna tačka sukoba.

Ali još jedno ključno pitanje bila je podela sistema za navodnjavanje Pendžaba, koji je funkcionisao kao jedinstvena mreža pod britanskom vlašću. Kanali, reke i glavni vodovi bili su isprepleteni, što je komplikovalo deljenje vode.

Profimedia

Kratkotrajan sporazum je trajao do marta 1948. godine, kada je Indija obustavila protok vode kroz dva kanala u Pakistan. To je ostavilo skoro osam procenata obradivog zemljišta u pakistanskom Pendžabu bez vode čak pet nedelja.

Ta rana kriza poslužila je kao katalizator za Sporazum o vodama Inda.

Uz posredovanje i finansijsku podršku Svetske banke, sporazum je potpisan u septembru 1960. godine, nakon devet godina pregovora između Indije i Pakistana.

Prema rečima Madžeda Ahtera, višeg predavača geografije na Kings koledžu u Londonu, sporazum je bio "hidraulična podela" koja je usledila nakon političke podele.

- Bio je potreban da bi se rešila pitanja rada integrisanog sistema za navodnjavanje u Pendžabu, provinciji u koju su Britanci mnogo investirali i koja je podeljena 1947. godine - rekao je on za Al Džaziru.

Međutim, Ahter je istakao da je deljenje vode između suseda povezano i sa njihovim sporom oko Kašmira. I Indija i Pakistan kontrolišu delove regiona, a i Kina upravlja sa dva dela Kašmira. Indija, međutim, polaže pravo na ceo Kašmir, a Pakistan polaže pravo na ceo region bez delova koje kontroliše Kina, njen saveznik.

Profimedia

- Teritorijalna kontrola Kašmira znači kontrolu nad vodama Inda, koji je glavni izvor vode za pretežno agrarne ekonomije Pakistana i Indije - rekao je Ahter.

Indija i Pakistan su vodili tri od svoja četiri rata oko Kašmira pre poslednjeg sukoba u maju.

Sporazum koji je podelio reke

Sporazum od 85 stranica je neobično strukturiran. Za razliku od većine globalnih sporazuma o vodi koji dele vodu prema njenom ukupnom protoku, IWT deli reke.

Tri istočne reke, Ravi, Satledž i Beas, dodeljene su u potpunosti Indiji, dok su tri zapadne reke, Ind, Dželum i Čenab, rezervisane za isključivu upotrebu Pakistana.

Indija je, međutim, imala dozvolu da gradi hidroelektrane "na zapadnim rekama", pod uslovom da se pridržava ograničenja projektovanja koja imaju za cilj da obezbede neprekidan protok vode do Pakistana.

 

 

Sporazum takođe ima trostepeni mehanizam za rešavanje sporova. Sva tehnička pitanja se iznose pred Stalnu komisiju za Ind, stalno bilateralno telo sastavljeno od po jednog komesara iz svake zemlje, koje je osnovano u skladu sa klauzulama IWT-a.

Ako komisija ne može da reši problem, stvar se zatim upućuje neutralnom stručnjaku pod nadzorom Svetske banke. Ako spor i dalje ostane nerešen, može se izneti pred Stalni arbitražni sud (SAS). Sud sa sedištem u Hagu nije agencija Ujedinjenih nacija, već međuvladina organizacija kojoj se zemlje obraćaju da bi "olakšale arbitražu i druge oblike rešavanja sporova između država".

Iako je sporazum na snazi više od šest decenija, ovaj formalni put rešavanja sporova primenjen je samo u tri slučaja, a svi su uključivali indijske projekte hidroelektrana na zapadnim rekama: Baglihar, Kišenganga i Ratl.

"Prava tačka pritiska"

Den Hejns, istoričar životne sredine na Univerzitetskom koledžu u Londonu i autor knjige "Reke podeljene: Vode sliva Inda u stvaranju Indije i Pakistana", upozorio je da čak i simbolični poremećaji toka vode mogu da potkopaju poljoprivredu Pakistana.

Poljoprivreda čini skoro 25 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) Pakistana i zapošljava više od 40 procenata radne snage.

Profimedia

- Indijska vlada je objavila obustavu veoma brzo nakon terorističkog napada u Pahalgamu jer zna da je voda prava tačka pritiska za Pakistan. Voda je politički veoma osetljiva - rekao je Hejns.

- Ono što Indija pokušava da uradi jeste da pitanje vode vrati u domen politike, što je sporazum eksplicitno nastojao da ukine. S obzirom na zavisnost Pakistana od voda Inda, apsolutno je tačno da je očuvanje sporazuma u ​​njegovom sadašnjem obliku ključno i vitalno za Pakistan - rekao je za Al Džaziru Erum Satar, predavač održivog upravljanja vodama na Univerzitetu Tafts.

Pakistan se mora pripremiti za budućnost u kojoj bi Indija mogla imati mogućnost da mu nanese više štete nego što trenutno može, koristeći vodu, rekao je Ahmed Irfan Aslam, advokat po praksi i bivši savezni ministar koji je nadgledao resore, uključujući pravo, pravosuđe, vodu, klimatske promene i investicije. Aslam je takođe zastupao Pakistan u međunarodnim arbitražnim slučajevima o vodi, uključujući i u okviru IWT-a.

- Indija danas nema kapacitet da zaustavi tok reka, ali to ne znači da ne mogu da steknu ili razviju tu strategiju tokom vremena - rekao je on.

Memon se takođe složio da, iako Indija ne može da blokira protok reke Čenab u Pakistan leti, dinamika se menja kada se vremenske prilike promene.

Profimedia

Trenutno, Pakistan ima ograničene kapacitete za skladištenje vode. Zemlja ima tri glavna višenamenska rezervoara, kao i 19 brana i 12 međurečnih kanala, što je dovoljno da izdrži približno četiri nedelje. Međunarodni standardi preporučuju skladištenje koje bi ispunilo potrebe od 120 dana.

Da bi se rešio nedostatak, Pakistan gradi dve velike brane na reci Ind, Momand i Dijamer-Baša, za koje se očekuje da će povećati kapacitet nakon završetka 2028. i 2029. godine.

Novi sporazum o vodama Inda?

Za sada su obe strane zauzele čvrste stavove. Nju Delhi je odbacio svako poništavanje IWT-a, dok su pakistanski zvaničnici to nazvali "činom rata" i optužili Indiju da koristi vodu kao oružje.

Ali analitičari, i neki pakistanski političari, i dalje se nadaju diplomatiji ili međunarodnoj pravnoj intervenciji.

 

 

- Nadamo se i očekujemo da će se Insija ponašati kao odgovorna država. I na kraju, kakva god pitanja da postoje, dva suseda će morati da sednu da razgovaraju jedan s drugim i reše ih - rekao je Aslam.

Od 2016. godine Pakistan protestuje protiv indijskih hidroelektrana na Dželumu i Čenabu pred SAS-om. Prošle nedelje SAS je presudio da odluka Indije da obustavi izgradnju unutrašnjeg vodnog puta ne utiče na njeno ovlašćenje da presuđuje u tom slučaju.

Međutim, Indija je dosledno odbijala da prizna ovlašćenje SAS-a u ovom slučaju, tako da nije jasno da li će Nju Delhi prihvatiti bilo kakvu presudu tog suda.

To Pakistanu ostavlja dve opcije, vojni odgovor ili diplomatsko rešenje, jer su za njega vode Inda "žila kucavica za 250 miliona ljudi u zemlji".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam