Novi rat bi mogao da izbije ovde: Posle Bliskog istoka tenzije se preusmeravaju na delimično miran region

Rat na Bliskom istoku predstavlja sve veću pretnju Centralnoj Aziji. Ako Iran prođe kroz radikalnu promenu u političkom sistemu ili dođe do unutrašnjih nemira, njegova teritorija mogla bi postati kanal za stranu infiltraciju u region za koji se dugo smatrao da je u okviru ruske strateške orbite.

- Svako ko razume međunarodne poslove razume da je najznačajnija geopolitička karakteristika Rusije odsustvo prirodnih granica. Čak i tamo gde postoje fizičke barijere, kao što je na Kavkazu, istorijsko iskustvo je naučilo Ruse da ih tretiraju kao iluzorne. U tom kontekstu, Centralna Azija je uvek posmatrana kao deo proširenog strateškog prostora Rusije - piše za RT Timofej Bordačev, programski direktor moskovskog trusta mozgova i diskusionog formua Klub Valdaj.

- Pretnje stabilnosti regiona stoga se u Moskvi ne doživljavaju kao udaljeni poremećaji, već kao direktni problemi nacionalne bezbednosti. Jedan od centralnih izazova spoljne politike za Rusiju u narednim godinama biće određivanje koliko daleko mora da ide da bi sprečila da se takve pretnje materijalizuju - dodaje on.

Prvi put od sticanja nezavisnosti 1990-ih Centralna Azija sada može biti ozbiljno ranjiva na destabilizujuće sile. Geografski udaljen od susedstava Turske, Sirije, Iraka i Izraela, koji su skloni sukobima, region je uživao u periodu relativnog mira. Samo Mongolija, koja se graniči sa prijateljskim Rusijom i Kinom, verovatno ima više sreće.

Centralna Azija je do sada bila uglavnom izolovana, ali ta izolacija je sada ugrožena.

Wikimedia/Cacahuate

- Od kraja 19. veka Avganistan je bio glavna briga, ali opasnost je retko dolazila od avganistanskih državnih aktera. Umesto toga, zemlja je služila kao baza za ekstremiste koji ciljaju susedne postsovjetske republike. I Rusija i Kina su odavno imale lični interes da zaštite region od takvog prelivanja, uglavnom iz sopstvenih domaćih razloga. Obe sile imaju veliku muslimansku populaciju i snažne podsticaje da drže islamistički radikalizam na odstojanju. Upravo taj lični interes je činio osnovu efikasne saradnje i uzdržanosti u međunarodnim odnosima - ističe u tekstu Bordačev.

Izrael kao glavni faktor destabilizacije

Međutim, ova relativno stabilna slika počinje da se menja. Trenutni stav Izraela, vođen elitom koja želi da održi vlast kroz stalnu vojnu konfrontaciju, stvara efekte talasa daleko izvan njegovih granica.

Eskalacija koja je počela u oktobru 2023. godine izazvala je na kraju direktan sukob između Izraela i Irana.

- U nekim izraelskim krugovima čak se govori o tome da će sledeću ciljati Tursku zbog njenih regionalnih ambicija. Iako mnogi izraelski arapski susedi možda više vole da ostanu van takve spirale, intenziviranje sukoba čini neutralnost sve neodrživijom - objašnjava analitičar.

Profimedia

- Ova putanja ima implikacije ne samo za Bliski istok, već i za širi evroazijski prostor. Mogućnost da Iran bude destabilizovan, bilo spoljnim pritiskom ili unutrašnjim kolapsom, trebalo bi da zabrine sve one koji cene regionalnu stabilnost. Iran je ključni igrač u evroazijskoj ravnoteži, a pad u haos mogao bi da ga pretvori u lansirnu rampu za strano mešanje usmereno ka Rusiji i Kini preko Centralne Azije - dodaje on.

Rusija se stoga mora pripremiti za sve scenarije, naglašava Bordačev.

- Do sada je Iran pokazao otpornost. Rukovodstvo održava kontrolu, a stanovništvo ostaje uglavnom patriotski nastrojeno. Ali dramatične promene se ne mogu isključiti. Ukoliko se Iran raspadne, stvoreni bezbednosni vakuum mogao bi izložiti Centralnu Aziju manipulaciji aktera koji region ne vide kao prioritet sam po sebi, već kao sredstvo protiv Moskve i Pekinga - smatra on.

Izdvojena, ali ne i izlovana Centralna Azija

Centralna Azija nije značajna za Zapad na isti način kao za Rusiju ili Kinu. Stanovništvo regiona, koje broji manje od 90 miliona, malobrojno je u poređenju sa zemljama poput Irana ili Pakistana.

- Njegov globalni ekonomski otisak bledi u poređenju sa zemljama jugoistočne Azije poput Vijetnama ili Indonezije. Zapad ga ne vidi kao partnera, već kao bazu resursa, korisnu taman toliko da slabi Rusiju i Kinu - piše Bordačev.

Profimedia

- Ukoliko Iran zapadne u nered, strani akteri bi mogli da ga iskoriste kao postolje za projektovanje uticaja ili destabilizaciju Centralne Azije, a da se sami ne suoče sa bilo kakvim stvarnim posledicama. Za Vašington, Brisel ili London događaji u regionu su apstrakcija, nešto što se može diplomatski iskoristiti, a ne nešto što se može materijalno braniti - dodaje on.

Pored spoljnih pretnji, postoje i unutrašnji rizici. Agresivna spoljna politika Izraela stvara negodovanje među muslimanskim stanovništvom.

U Centralnoj Aziji, gde su veze sa ruskom kulturom i sovjetskom prošlošću jake, mnogi građani imaju izražen osećaj za pravdu. Oni nisu pasivni posmatrači. Percipirana nepravda na Bliskom istoku mogla bi radikalizovati delove stanovništva, čineći ih podložnim ekstremističkim porukama.

- Vlade Centralne Azije su mnogo učinile kako bi izbegle da postanu pioni u globalnoj geopolitici. Stvaranje "Centralnoazijske petorke", regionalne platforme za dijalog i koordinaciju, bio je veliki korak. Rusija podržava ovu inicijativu, prepoznajući važnost lokalnog delovanja i regionalne saradnje - podseća analitičar.

Profimedia

Ove države grade jače odnose sa ključnim susedima, uključujući Kinu i Rusiju, dok istovremeno održavaju oprezan stav prema neoosmanskim ambicijama Turske. Ankarska želja za "Velikom Turskom" tretira se sa skepticizmom. Njeni ekonomski i vojni kapaciteti ostaju ograničeni, a lideri Centralne Azije to znaju.

- Uopšteno, spoljna politika regiona obeležena je pragmatizmom. Ona teži fleksibilnosti bez ugrožavanja osnovnih obaveza prema strateškim partnerima kao što je Rusija. Moskva nema razloga da se uvredi. Pa ipak, čak ni najbolja spoljna politika ne može da izoluje ove države od haosa van njihovih granica - kaže Bordačev.

- Rusija mora biti realistična. Ona ne može i ne bi trebalo da preuzme potpunu odgovornost za odbranu Centralne Azije. Istorija uči oprezu. Prvi svetski rat je opomena o Rusiji koja se obavezala saveznicima po velikoj ceni, samo da bi dobila nestabilnost i kolaps. Moskva bi sada trebalo jasno da stavi do znanja da je očuvanje suvereniteta u Centralnoj Aziji stvar samih vlada regiona. Rusija ostaje prijatelj, sused i odgovoran partner. Ali neće založiti svoju budućnost za nejasna obećanja ili loše definisane obaveze - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi