Hrvati spremili pakleni plan sa novim papom: Hoće da kanonizuju Stepinca, krvnika koji je do smrti mrzeo Srbe

Hrvatski mediji počeli su da svojataju novog poglavara Katoličke crkve, pa su dan nakon što je izabran pisali da ima korene u Sinju i da o tome svedoči njegovo prezume.

Navodno, prema mišljenju neimenovanih lingvista, prezime nekadašnjeg prefekta Dikasterije za biskupe, kardinala Roberta Fransisa Prevosta, a od juče pape Lava XIV, ukazuje na nesumnjivo francusko poreklo. U isto vreme, hrvatsko prezime Preost, prisutno gotovo isključivo u Sinju i Zagrebu, pokazuje fonetsku sličnost s francuskim "Prevost", što dodatno podstiče sumnju da imaju zajednički koren.

U Hrvatskoj danas živi svega desetak osoba s prezimenom Preost, među kojima se izdvajaju general Hrvatske vojske Ognjen Preost i naučnica Danica Ramljak, savetnica Svetske banke. Njih dvoje su i u rodbinskoj vezi - Ramljak je kćerka Ognjenove sestre.

Prema porodičnom predanju i nezvaničnim istraživanjima, jedan francuski vojnik, građevinac ili učitelj po imenu Prevost, verovatno je ostao da živi u Sinju nakon Napoleonovog povlačenja iz Dalmacije početkom 19. veka. Prezime je vremenom kroatizovano u Preost.

Osim toga, neki članovi iste porodice greškom su upisani pod prezimenom Preosti. Svi su lokalno poznati pod nadimkom Furlani, što može ukazivati na poreklo iz oblasti Furlanije, koja je tada takođe bila pod francuskom upravom.

Tanjug/Vatican Media via AP

Pomenuta Danica Ramljak navodi da je lično istraživala poreklo prezimena svoje majke Darije Preost i da joj je još tokom boravka u Francuskoj pažnju privukao frizerski salon čiji vlasnik nosi prezime Provost, što je i dokumentovala fotografijom.

Puljić, Puljić, Puljić

Već više od 24 sata na svim naslovnicama u Hrvatskoj može se videti ushićenje zbog toga što je u trenutku kad je otkriveno da je novi papa Lav XIV pored njega stajao kardinal Vinko Puljić, koji je učestvovao i u njegovom izboru.

Puljić uz novog papu bio u trenutku kada se prvi put pojavio na balkonu Bazilike Svetog Petra pred vernicima okupljenima na Trgu Svetog Petra.

Tanjug/AP Photo/Domenico Stinellis

Ubrzo zatim on je u intervjuu za "Katoličku tiskovnu agenciju BiH" (KTA BiH) objavljenom u petak kazao je kako mu je mnogo značilo kada su ga pozvali da bude uz papu i uz kardinala Parolina koji je predsedavao konklavom.

O tome koliko su želeli da se "uguraju" do novog pape svedoči i Puljićeva biografija na Vikipediju, u koju je naknadno dodato da je on kardinal hrvatskog porekla, o čemu svedoči neprirodna tačka usred rečenice upravo ispred sintagme "kardinal hrvatske nacionalnosti".

Printscreen Wikipedia

Upravo zbog ovakvih poteza počelo je da se komentariše na društvenim mrežama da Hrvati imaju ovim žele da se dodvore Lavu XIV i da izdejstvuju kanonizaciju kontroverznog kardinala Alojzija Stepinca, koju je sprečio njegov prethodnik papa Franja.

Kako je Franja sprečio da Stepinca proglase za sveca?

Pitanje Stepinčeve kanonizacije izaziva duboke podele između Katoličke i Srpske pravoslavne crkve. SPC se protivi njegovom proglašenju za sveca, tvrdeći da se Stepinac nikada jasno nije ogradio od zločinačkog režima NDH i da je Crkva bila deo tog aparata.

Papa Franja je 2016. formirao mešovitu katoličko-pravoslavnu komisiju kako bi utvrdila Stepinčevu ulogu u Drugom svetskom ratu i posleratnom periodu. Članovi Mešovite komisije okupili su se 12. i 13. jula 2017. u Domu Svete Marte u Vatikanu.

U zajedničkom saopštenju nakon sastanka navedeno je da su se članovi Komisije složili da je njihov rad "omogućio bolje razumevanje istorije u godinama između Prvog svetskog rata i 1960, godine smrti Stepinca".

Profimedia

Došli su do zaključka da su različiti događaji, nastupi, spisi, ćutnja i stavovi i dalje predmet različitih tumačenja. U slučaju Stepinca, "tumačenja koja su pretežno davali katolički Hrvati i pravoslavni Srbi ostaju i dalje različita", saopšteno je nakon rada Mešovite komisije.

Papa Franje je 7. maja 2019. godine u avionu razgovarao s novinarima o proglašenju Alojzija Stepinca za sveca, rekavši da ga zanima istina.

- Istorijski slučaj je ovaj: kanonizacija Stepinca. Vernici mu se mogu moliti. Ali u jednom trenutku procesa došlo se do nerazjašnjenih tačaka koje se tiču istorije. I ja, koji moram da potpišem kanonizaciju, moleći se, razmišljajući i tražeći savet, uvideo sam da moram da zamolim za pomoć srpskog patrijarha Irineja, koji je veliki patrijarh. I Irinej mi je pomogao. Zajedno smo osnovali istorijsku komisiju: jedina stvar koja zanima i njega i mene bila je da ne pogrešimo, zanima nas istina. Ne pogrešiti. Čemu služi jedna izjava o svetosti, ako nije jasna istina. Ne služi nikome. Znamo da je Stepinac dobar čovek, da je blaženik, ali da se učini ovaj korak ja sam tražio pomoć Irineja da sve bude po istini. Izučava se - kazao je pokojni papa tom prilikom.

- Najpre je osnovana komisija koja je dala svoje mišljenje. Ali sada se izučavaju druge tačke. Dublje se proučavaju neke tačke kako bi istina bila jasna. Ja se ne plašim istine. Ne plašim se. Samo se plašim suda Božjeg - dodao je on.

Ko je bio Alojzije Stepinac?

Alojzije Stepinac rođen je 1898. godine u selu Brezarić, a sveštenik je postao 1930, da bi već 1937. bio imenovan za zagrebačkog nadbiskupa. Bio je istaknuta figura Katoličke crkve u Hrvatskoj u turbulentnom periodu Drugog svetskog rata i neposredno posle njega.

Profimedia

Kada je 1941. osnovana Nezavisna Država Hrvatska (NDH), Stepinac je, poput mnogih hrvatskih nacionalista, podržao novu državu. U poslanici iz aprila 1941. nazvao je taj trenutak "časovima u kojima ne govori više jezik, nego krv svojom tajanstvenom povezanošću sa zemljom u kojoj smo ugledali svetlo Božje i s narodom iz kojeg smo nikli."

Međutim, NDH je ubrzo započela sistematske progone Srba, Jevreja i Roma. Katolička crkva, prema istoričaru Jozi Tomaseviću, bila je spremna da sarađuje sa režimom u sprovođenju prisilnih konverzija pravoslavnih Srba, pod uslovom poštovanja crkvenih pravila, što ustaški režim često nije činio. Pojedinci iz Crkve aktivno su učestvovali u akcijama masovnih ubistava konvertita.

Stepinac je u početku ćutao o tim zločinima, da bi tek od 1942. godine javno kritikovao ustaški režim. Međutim, progovorio je tek nakon što je većina zločina već počinjena i kad je postajalo sve jasnije da će nacisti i ustaše biti poraženi. U govoru iz maja 1942. osudio je zločine nad Jevrejima i Romima, ali nije pominjao Srbe.

O Srbima je privatno zapisao: "Srbi i Hrvati su dva sveta, severni i južni pol, koji se nikada neće ujediniti dok je jedan od njih živ."

Suđenje i osuda

Posle rata, nove komunističke vlasti u Jugoslaviji uhapsile su Stepinca i 1946. godine osudile ga na 16 godina zatvora zbog saradnje s NDH i podrške prisilnim konverzijama. Odbacio je sve optužbe, ali mu je presuđeno.

Vatikan je osudio suđenje, tvrdeći da je politički motivisano, dok istoričari navode da postoje ozbiljni dokazi o Stepinčevoj odgovornosti ili pasivnosti.

Nakon pet godina zatvora prebačen je u kućni pritvor u rodno selo, gde je umro 1960. godine.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi