Privilegija odabranih: Zašto su neki nepodobni i kako se favorit za predsednika Irana izdvojio pre samih izbora?

Iran je danas birao novog predsednika, koji će doći na mesto Hasana Rohanija, sedmog čoveka koji je bio na ovoj funkciji. O izbornom sistemu i načinu na koji se kandidati koji su podobni biraju pisalo se danima unazad, a zapadni mediji već su kao pobednika proglasili Ibrahima Raisija, koji je trenutno glavni sudija Irana. On je, prema mišljenju poznavalaca političkih prilika, praktično nametnut biračima, a govorka se da mu je u političkom usponu pomogao veoma blizak odnos koji ima sa vrhovnim vođom Irana ajatolahom Alijem Hamnejom.

Koliko istine ima u ovome, zbog čega su neki kandidati odbijeni, kao i kako funkcioniše izborni i politički sistem Irana za portal 24sedam razjasnio je spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović, koji se osvrnuo i na bogatu istoriju ove zemlje, ne prihvatajući tvrdnje da u Islamskoj Republici nema demokratije i da su izbori namešteni, ali ih i ne odbacujući u potpunosti.

– Iran ima svoju vrstu demokratije, koja proističe iz njihovog političkog sistema, koji je kombinacija republikanskog sistema i islama. Islam je dominantna nota u Iranu, pa može da se kaže da je on teokratska republika. U Iranu se smatra, prema statistikama, da je gotovo 99 odsto stanovništva islamske veroispovesti, a to je i zemlja koja je u svetu islama, koji je opet podeljen na šiitsku i sunitsku zajednicu, predvodnik šiita. Treba istaći da je to velika zemlja sa više od 80 miliona stanovnika i da zauzima centralnu poziciju na takozvanom širem Bliskom istoku. Ima izuzetno važnu stratešku poziciju – nalazi se u središtu područja zaliva koji ima najveće proizvodne kapacitete za naftu i zemni gas. To je jedna važna zemlja i u istorijskom i u geografskom i u energetskom pogledu i to je zemlja koja veoma drži do sebe, tako da dozvoljava sebi da ima svoj politički sistem i svoje viđenje demokratije – kaže Korkodelović i dodaje:

– Recimo, u kineskim i ruskim medijima uopšte se ne stavlja u prvi plan to da li je Iran demokratska zemlja ili ne. Budući da ima tako osebujan politički sistem, Iran ima i specifičan izborni sistem, koji se odnosi i na predsedničke i na parlamentarne izbore. Ovo su praktično 12. izbori u ovakvom sistemu Islamske Republike. Bitna odlika tog sistema jeste funkcija Saveta čuvara revolucije. Njega čini 12 islamskih sveštenika, od kojih šest imenuje vrhovni vođa, koji je, u stvari, najbitniji faktor u piramidi političkog sistema. Drugih šest članova Saveta čuvara imenuje glavni sudija, što je u ovom slučaju Raisi. On predlaže parlamentu kandidate, a parlament među njima bira šestoricu. Vrhovni sudija vodi računa i o mišljenju vrhovnog vođe kada predlaže kandidate. Obično su to islamski sveštenici, ali i islamske sudije šerijatskog prava, koje je, uz elemente građanskog prava, dominantno u Iranu.

Osim bliskosti sa Hamnejom, postoji još nekoliko razloga zbog kojih se Raisi smatra favoritom na izborima, ističe Korkodelović. On ima i podršku Korpusa Čuvara Islamske revolucije, koja je važna formacija u Iranu, a kako je na čelu sudstva, koje je kao grana vlasti veoma snažno, iza sebe ima tri stuba.

– Smatra se da je Raisi na neki način i blizak i da mu je vrhovni vođa Hamnej sklon. Oni su iz iste provincije, praktično iz istog grada – Mašhada, drugog najvećeg u Iranu. Raisi je takođe bio verski učenik kod Hamneja i s obzirom na ulogu Hamneja, čija je reč poslednja za sve najbitnije stvari, normalno je da se sva pažnja okrenula prema Raisiju. Međutim, neki poznavaoci sistema u Iranu kažu da izbori nikada nisu bili do kraja izvesni. Kombinacija reformističkog i umerenog kandidata, doskorašnji guverner centralne banke, gospodin Abdelnaser Hemati prema predviđanjima ima male šanse, ali neki opet ostavljaju “odškrinuta vrata” za moguće iznenađenje. Raisi nije blizak samo Hamneju, nego i veoma uticajnim komandantima Korpusa Čuvara Islamske revolucije, koji je veoma uticajan u politici, a naročito u ekonomiji Irana. To je oružana formacija paralelna sa onim što mi znamo kao oružane snage. Oni su, pre svega, glavni čuvari islamske revolucije. To su dve velike sile unutar Irana, koje, po svemu sudeći, podržavaju Raisija. Takođe, u Iranu je sudstvo kao grana vlasti veoma snažno i prisutno, a pogotovo onaj ko je na njegovom čelu. Sudstvo jeste u okviru ministarstva pravde, ali deluje praktično nezavisno. Tako je kompletirana slika o prednostima koje Raisi ima. On ima oko 60 godina, jedni ga smatraju tvrdokornim konzervativcem, a drugi opet veruju da je on relativno umeren – obašnjava on i dodaje:

– Uopšte u političkom sistemu Irana postoji podela, koja se odražava i u parlamentu i na izborima, između reformista, umerenih, koji su u sredini i koji često idu zajedno sa reformistima, i konzervativaca, koji su na desnom krilu. Primer za, ne toliko reformistu, ali umerenog, koji je uz pomoć reformista postao predsednik, jeste sadašnji predsednik Hasan Rohani, koji završava mandat u avgustu. Inače je iznenađujuće pobedio upravo glasovima sledbenika reformista 2013. i 2017. godine. Pre četiri godine je bio ubedljivo bolji od Raisija. Svi predsednički kandidati, da bi uspeli, moraju da imaju veoma dobre odnose sa vrhovnim vođom Hamnejom i onda je mnogo lakše savladati ostale prepreke. Rohani nije imao loš odnos sa vrhovnim vođom, nikad mu se nije u javnosti suprotstavio, ali su on i njegova politika, pre svega na ekonomskom planu, uticali da na ovim izborima reformisti i umereni imaju veoma male šanse. Iran u poslednje dve godine ima neznatan privredni rast, a ekonomske sankcije koje SAD nikad nisu praktično ukinule, dok ih je administracija Donalda Trampa umnogostručila, razorno su delovale na ekonomiju zemlje i glasači to, pre svega, pripisuju, osim Americi, i nesposobnosti Rohanijeve administracije da zemlju sačuva od raznih udara, što ide na ruku Raisiju. Osim toga, Hemati je do skoro bio guverner centralne banke, u vreme kada je nacionalna valuta rijal vrtoglavo padao pod uticajem sankcija, što su najviše osetili obični građani, pa su zbog toga uveliko okrenuli leđa reformistima.

Jedno od pitanja koje bi u državama sa strogo demokratskim sistemom bilo problem – niska izlaznost na izborima – u Iranu je ovog puta, možda, u drugom planu. I ove godine očekuje se da će izlaznost biti mala, što zapad i iranska opozicija smatraju samo prednošću konzervativaca.

– Procena izlaznosti je u nekim trenucima padala na 37 odsto. Oni nemaju limit za izlaznost, čak postoje i neka nagađanja na zapadu, pa i među reformistima i umerenim, što su opet vrhovni vođa i predsednik Rohani koliko juče i prekjuče demantovali u svojim istupima, da se taj konzervativni blok ni ne uzbuđuje preterano zbog niske izlaznosti, jer je tako pobeda Raisija još sigurnija. Prema nekim anketama u iranskim medijima, izlaznost bi mogla da bude povećana na 46 odsto, ali bi to bila jedna od najnižih izlaznosti na svim dosadašnjim izborima. Procenat izlaznosti u Iranu se često doživljavao kao potvrda ispravnosti političkog sistema koji postoji u toj zemlji – što je veća izlaznost, veća je i podrška tom sistemu. Međutim, neki reformisti sada smatraju da je vlasti najvažnije da osigura da Raisi bude izabran kao oličenje konzervativnog bloka da bi osnažio zemlju koja je u velikim ekonomskim problemima i koja je usred veoma značajnih pregovora o obnavljaju nuklearnog sporazuma, iz kog je Tramp istupio i praktično stvorio neku vrstu “spržene zemlje”, gde ni Evropska unija, ni Kina, ni Rusija, ne mogu legalno da trguju i privredno sarađuju sa Iranom. Smatra se da je zbog takvog sistema vlasti, gde je na vrhu Hamnej, odnosno vrhovni vođa, gde je veoma snažan Korpus revolucionane garde, gde je veoma snažno islamsko sveštenstvo, gde su dominantna konzervativna glasila, iako je medijska scena veoma živa – najvažnije da Iran ima stabilan sistem. Tvrdi se da je, kad god su predsednici republike bili reformisti ili umereni za vreme Hamneja, koji je vrhovni vođa od 1989, dolazilo do problema sa njima. Hamnej je imao dobre odnose samo sa konzervativnim predsednikom Mahmudom Ahmadinežadom u prvom mandatu između 2005. i 2009. godine. Već u drugom su oni imali trzavice, koje su se odrazile na svaki segment iranskog društva. Tako je bilo i sa Rohanijem, zbog njegovih neoliberalnih reformi – kaže Korkodelović.

Naš sagovornik tvrdi da je cilj vlasti da na mesto predsednika dođe sposobna ličnost zbog toga što su pred Iranom nesigurne godine jer je zdravlje vrhovnog vođe počelo da slabi, pa je neophodno da na tu funkciju dođe sposobna osoba, koja bi mogla da osigura napredak.

– Hamnej ima 82 godine, priča se da ima neke ozbiljne bolesti, što nije čudo za njegovo doba, i da su Iranu potrebne stabilnost i kontrola čitavog sistema u nastupajućim godinama. Otuda se Raisi smatra pogodnom ličnošću za taj prelazak, koji se vidi i kao period kada nastupa nova revolucionarna generacija, koja treba da sprovede neke od velikih vizionarskih planova sa stanovišta vrhovnog vođe, kao što su recimo da Iran ima istinsku islamsku vladu i da bude islamsko društvo koje će biti uzor za čitav islamski svet. To su velike vizije i za to je potrebno da Iran ima stabilne unutrašnje odnose i normalan privredni razvoj, a preduslov za sve to su normalizovani odnosi sa značajnim delom međunarodne zajednice, pre svega sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ti odnosi od pada šaha Reze Pahlavija 1979. godine, već više od 40 godina, nisu normalni, ne postoje ni diplomatski odnosi, a Iran je pod teškim sankcijama Amerike. Da bi se vizija vrhovnog vođe ostvarila, da bi Iran stekao stabilnost i privredni prosperitet, što bi bilo normalno za zemlju koja ima ogromne rezerve nafte i zemnog gasa, potrebno je normalizovati odnose sa SAD i sa susedima u regionu – objašnjava on.

Na pomen Raisija zapad reaguje burno, priprisujući mu odmah to što je sudio političkim zatvorenicima i nadgledao pogubljenja 5000 ljudi koji su osuđeni na smrt, dok se u Iranu malo priča o ovome, zbog čega to ne utiče na glasače.

– Raisi je kao mladi sudija bio uključen u suđenja 1988, što mu se često uzima za zlo. To se odigralo na kraju iračko-iranskog rata, koji se odvijao osam godina, sa ogromnim brojem žrtava na obema stranama, sa iračkim korišćenjem bojnih otrova koji su uništavali naselja u pograničnim područjima Irana. To je bio jedan od najtežih perioda mlade Iranske revolucije koja se inače smatra jednom od 10 najvećih revolucija u istoriji savremenog čovečanstva. Na kraju tog sukoba tadašnji vrhovni vođa ajatolah Ruholah Homeini na neki način je želeo da stavi tačku na nesuglasice koje su postojale u Iranu. Islamsku revoluciju su izveli sveštenstvo, narod, ali i značajne levičarske grupe, koje su bile pod uticajem marksizma, i u zatvoru su bili svi ti levičari i protivnici islamskog režima. Njima je sudio, između ostalih, i taj mladi sudija Raisi, a prema nekim statistikama, streljano je između 4000 i 5000 ljudi. Drugi put je Raisi bio u centru pažnje posle izbora 2009. godine, na kojima je, kako se smatra, bilo nepravilnosti i izbile su velike demonstracije koje su trajale godinu dana, takozvana Zelena revolucija. I nekima od tih demonstranata sudio je Raisi. Konačno, posle demonstracija koje su izbile 2017. i 2018. godine takođe je on imao istaknutu ulogu. U tom smislu neki mediji na zapadu karekterišu ga kao čoveka sa okrvavljenim rukama – razjasnio je Korkodelović.

Na današnjim izborima glasalo se za četiri kandidata. Osim Raisiju, građani su svoj glas mogli da daju konzervativcima, generalu Mohesnu Rezaiju i poslaniku Amirhoseinu Gazizadeh Hašemiiju. Manje poznat kandidat iz reformske struje je Abdelnaser Hemati, nekadašnji guverner centralne banke. Ostale koji su želeli da se kandiduju Savet čuvara je diskvalifikovao, dok se samo za neke od njih može pretpostaviti zbog čega se smatraju nepodobnim.

Pročitajte još

Iran danas glasa za novog predsednika: Građani nemaju mnogo izbora

“Sve podseća na mračni put Severne Koreje”: Čovek s krvlju na rukama pre izbora nametnut za predsednika Irana

– Ne postoji ograničenje broja kandidata. Samo delovanje Saveta čuvara je pomalo tajanstveno i nije čak ni u Iranu do kraja jasno zašto je, recimo, bivši predsednik Ahmadinežad diskvalifikovan i 2017. i 2021. godine. Za 2017. se zna da mu je vrhovni vođa, kad je Ahmadinežad išao da ga pita za savet, rekao “nemoj da se kandiduješ”. Međutim, on to nije poslušao i tada su se još više pogoršali odnosi između vrhovnog vođe i Ahmadinežada i on se sad predstavlja kao jedan od glavnih opozicionih lidera, iako je i dalje konzervativac. Na primer, zašto sada među kandidatima nije gospodin Ali Laridžani? On je dugo godina bio predsednik skupštine i sada je jedan od savetnika vrhovnog vođe. On je takođe diskvalifikovan ove godine. I potpredsednik republike u ovoj administraciji predsednika Rohanija takođe je bio kandidat, ali ni on nije prošao. Smatra se da se i on na neki način “zamerio” vrhovnom vođi zbog grešaka koje je napravio diktirajući monetarne reforme i kurs rijala u vreme tih teških sankcija koje je uveo Tramp. Sada se radi na tome da se te sankcije ukinu, a obnavljanjem nuklearnog dogovora trebalo bi da dođe do popuštanja drugih sankcija i do daljeg razvoja države – zaključuje Korkodelović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi