Ko su glavni igrači, šta kažu ankete i šta će biti odlučujuće? Sve što treba da znate o izborima u Nemačkoj

Nemačka ovog vikenda izlazi na vanredne izbore na kojima dominiraju pitanja Ukrajine, cene energenata i uspon krajnje desnice.

Izbori se održavaju nakon što se trostranačka vladajuća koalicija raspala na dan kada je potvrđeno da je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika SAD.

Evo šta treba da znate o izborima u najvećoj evropskoj ekonomiji.

Kada su izbori i kada će se znati rezultat?

Izbori će biti održani 23. februara širom Nemačke.

Birališta se zatvaraju u 18 časova, nakon čega se objavljuju prvi rezultati izlaznih anketa (pre toga to nije dozvoljeno).

Dodatne, preciznije projekcije slede ubrzo zatim, na osnovu prebrojanih glasova na nekolicini biračkih mesta.

24sedam/Profimedia

Generalno, preliminarni zvanični rezultati se objavljuju u noći izbora na osnovu rezultata sa svakog biračkog mesta.

Ko su glavne stranke?

Nemačka ima dve centrističke partije: Socijaldemokratsku stranku levog centra (SPD) kancelara Olafa Šolca i opozicione konzervativce, koje čine demohrišćani (CDU) i njihova bavarska sestrinska partija, Hrišćansko-socijalna unija (CSU).

I jedni i drugi izgubili su podršku poslednjih godina, dok su manje stranke, kao što su Zeleni i krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), stekle podršku.

Među kandidatima su Stranka slobodnih demokrata (FDP), krajnje levičarska Levica i levičarski savez Sare Vagenkneht (BSW).

Ko su kandidati za kancelare?

Olaf Šolc (66) iz SPD je aktuelni kancelar Nemačke. On je tu funkciju obavljao od decembra 2021. i vodio je zemlju kroz razne krize, uključujući rat u Ukrajini.

Profimedia

Ali njegova trostranačka koalicija sa Zelenima i FDP-om bila je puna svađa, a popularnost mu je znatno opala tokom obavljanja funkcije.

Očekuje se da neće uspeti da ostane na toj poziciji. Tako bar govore ankete.

Fridrih Merc (69), čiji opozicioni blok vodi u anketama, iskusan je političar i poznato lice nemačkog konzervativnog pokreta.

Profimedia

Poznato je da ga je bivša kancelarka Angela Merkel gurnula u stranu, ali se sada vratio i očekuje se da će osvojiti čelnu poziciju nakon što je obećao prekid centrističkog pristupa Merkelove.

Merc je izazvao kontroverzu ove godine nakon što je njegov predlog o migraciji prošao uz podršku AfD-a, što su neki videli kao kršenje tabua protiv saradnje sa krajnje desničarskom strankom. On i dalje odbija ulazak u koaliciju sa njima.

Pozicionirao se kao neko ko bi mogao da se slaže sa Donaldom Trampom, uprkos tome što je prethodno kritikovao reakciju američkog lidera na njegov izborni poraz 2020.

Liderka AfD-a Alis Vajdel može da se pohvali velikim porastom podrške svojoj stranci.

Profimedia

Ova 46-godišnjakinja je neobična figura na čelu nemačke tvrdo orijentisane desničarske stranke koja se zalaže za "tradicionalnu porodicu" kao gej žena sa doktoratom ekonomskih nauka, čija je partnerka iz Šri Lanke, a s kojom ima dvoje dece i dom u drugoj zemlji - ona putuje iz Švajcarske.

Vajdelova će se boriti za mesto kancelarke zauzimajući stav drugih uspešnih populističkih kampanja u Evropi i šire - prezir prema mejnstrim političarima, ljutnja zbog nivoa neregularne imigracije i želja da se obuzda moć Evropske unije.

Koja su ključna pitanja na nemačkim izborima?

Ukrajina je već godinama ključni faktor u evropskoj politici, pa i u ovom slučaju.

Sve glavne nemačke stranke favorizuju pomoć Ukrajini, ali se smatra da je Šolc oprezniji od konzervativaca, Zelenih i FDP-a. Šolc je, na primer, do sada odbijao da Kijevu isporuči rakete dugog dometa "taurus", dok druge tri strane podržavaju njihovo slanje.

AfD želi obustavu isporuke oružja Ukrajini i nastavak dobrih odnosa sa Rusijom.

Rat je primorao Nemačku da preispita odnos prema svojoj odbrani i vojsci onako kako nije morala od Drugog svetskog rata.

Profimedia

Ekonomija je takođe centralna na izborima, posebno pitanje da li reformisati nemačku ustavom propisanu kočnicu duga kako bi se omogućila veća javna potrošnja.

CDU, SPD i Zeleni se zalažu za širenje obnovljivih izvora energije kako bi se smanjili troškovi, ali se razlikuju u načinu na koji bi to da postignu. Nasuprot tome, AfD se protivi subvencijama za obnovljivu energiju i zalaže se za neograničene operacije elektrana na ugalj.

Serija nasilnih napada povezanih sa stranim osumnjičenima u Nemačkoj pojačala je zabrinutost javnosti u vezi sa bezbednošću i migracijom, što je dovelo do toga da političke stranke zahtevaju strože mere u vezi sa migracijama.

I CDU i SPD su pooštrili svoj stav po tom pitanju, dok je antiislamski, antimigrantski AfD pozvao na zatvaranje granica.

Šta kažu ankete?

Profimedia

Mercovi konzervativci prednjačili su u anketama više od dve godine, a njegov blok je sada na 29 odsto podrške, prema istraživanju INSA objavljenom 8. februara.

Slede AfD sa 21 odsto, Šolcov SPD sa 16, Zeleni sa 12 i BSW sa šest procenata.

Uprkos porastu popularnosti AfD-a, malo je verovatno da će oni biti uključeni u bilo koju koalicionu vladu jer su sve ostale stranke isključile bilo kakvu saradnju sa njima. To bi moglo da znači da će koalicioni pregovori nakon izbora trajati više vremena ako AfD zaista osvoji značajan broj poslaničkih mesta.

Kako se dodeljuju mesta u Bundestagu?

Nemački sistem je veoma specifičan. Svaki glasač daje dva glasa na izborima za Bundestag (parlament) - jedan za kandidata u svojoj izbornoj jedinici i jedan za političku partiju.

Svih 630 mesta u Bundestagu dodeljuju se strankama na osnovu toga koji broj drugih glasova su dobili.

Kada svakoj stranci bude dodeljen broj mesta koji odgovara njihovom nacionalnom udelu glasova, njeni kandidati se rangiraju od najvećeg do najmanjeg broja glasova dobijenih u izbornoj jedinici na listi i na osnovu toga se biraju njihovi novi članovi Bundestaga.

Novi Bundestag tada većinom glasova bira kancelara.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi