Aleksandar Kolčak – poslednji admiral carske Rusije i njegova krvava sudbina (FOTO/VIDEO)
Kolčakova priča ostala je predmet rasprava – za jedne je bio patriota i borac protiv boljševičkog terora, za druge avanturista i vojni diktator
Na današnji dan pre 105 godine, 7. februara 1920, u hladnim sibirskim noćima, likvidiran je Aleksandar Kolčak – čovek koji je sanjao o obnovi Rusije, ali je završio kao žrtva boljševičke revolucije.
Njegov život i smrt čine priču dostojnu epskog romana – od admiralskih počasti i istraživačkih poduhvata na Severnom ledenom okeanu, preko vojnog i političkog vođstva u građanskom ratu, do izdaje, suđenja i streljanja u dalekom Irkutsku.
Od istraživača do vođe Bele garde
Aleksandar Vasiliyevič Kolčak rođen je 16. novembra 1874. godine u Sankt Peterburgu u uglednoj vojnoj porodici. Njegova karijera počela je u ruskoj carskoj mornarici, gde se istakao kao izuzetan oficir i istraživač.
Profimedia
Pročitajte još:
Učestvovao je u ekspedicijama na Arktiku i bio jedan od vodećih ruskih stručnjaka za polarna istraživanja.
Ratne veštine pokazao je u Rusko-japanskom ratu (1904–1905), gde se borio kod Port Artura.
Wikipedia/Pixabay
Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, Kolčak, tada već ugledni admiral, odbio je da prizna boljševike. Sredinom 1918. godine postao je vođa Belog pokreta u Sibiru, predvodeći snage koje su se borile za obnovu carske Rusije.
Wikipedia/Pixabay
Zapadna podrška i izdaja
Kolčak je bio imenovan za "Vrhovnog vladara Rusije" i uživao podršku zapadnih sila, pre svega Britanije i Francuske, koje su se nadale da će uz njegovu pomoć uništiti boljševike.
Međutim, ta podrška bila je kratkog daha. Kada su shvatili da se Crvena armija konsolidovala i da je pobeda belogardejaca sve manje verovatna, zapadne sile su ga jednostavno napustile.
Profimedia
Sibirska avantura Bele garde doživela je neuspeh, a krajem 1919. godine boljševici su ovladali Irkutskom. Kolčak, koji se povlačio pred nadolazećom Crvenom armijom, bio je uhvaćen 15. januara 1920. godine od strane lokalnih socijalista i predat boljševicima.
Kolčakovo zlato – blago izgubljeno u vihoru revolucije
Nakon povlačenja carističkih snaga ka istoku, voz prepun blaga – oko 1.300 tona zlata, srebra i dragocenosti – stigao je u Omsk, tadašnji centar admirala Kolčaka.Između 1918. i 1919. godine, zahvaljujući ovom bogatstvu i podršci Engleske i Francuske, Omsk je postao jedno od najraskošnijih mesta u ratom razorenoj Rusiji.
Wikipedia
Tokom velikog sibirskog ledenog pohoda deo zlata je odnet prema Čiti, ali su neke rezerve, prema legendi, završile na dnu Bajkalskog jezera, gde ih i danas traže istraživači i lovci na blago.
Suđenje i egzekucija
Nakon kratkog i formalnog suđenja, bez mogućnosti odbrane, 7. februara 1920. godine, Kolčak je izveden na obalu reke Angare u Irkutsku.
Streljan je i njegovo telo je bačeno u ledene vode reke, bez groba i obeležja. Tako je završio poslednji admiral carske mornarice i jedan od poslednjih simbola carske Rusije.
Wikipedia/Pixabay
Nasleđe i mit
Kolčakova priča ostala je predmet rasprava – za jedne je bio patriota i borac protiv boljševičkog terora, za druge avanturista i vojni diktator koji nije razumeo modernu politiku. U postsovjetskoj Rusiji njegov lik doživljava rehabilitaciju, a u nekim krugovima se smatra mučenikom za tradicionalnu Rusiju.
Rehabiliracija na velikom platnu
Po liku admirala Aleksandra Kolčaka snimljen je i film „Admiral“ (2008), spektakularna ruska ratna drama sa elementima romanse, koja prikazuje poslednje godine njegovog života, političku borbu, vojno vođstvo i sudbonosnu ljubav sa pesnikinjom Anom Timirjovom. Film donosi priču o Kolčakovoj ulozi u građanskom ratu, njegovim naporima da obnovi tradicionalnu Rusiju i sudbini koja ga je zadesila nakon boljševičke pobede.
Sa budžetom od preko 20 miliona dolara, „Admiral“ je jedan od najskupljih ruskih filmova ikada snimljenih, a režiju potpisuje Andrej Kravčuk. Ova priča o časti, patriotizmu i tragičnoj ljubavi i danas izaziva pažnju i polemike, budući da je Kolčakova istorijska uloga i dalje predmet debata.
Njegova sudbina je sudbina mnogih belih oficira – borba do kraja, izdaja i smrt bez počasti. Aleksandar Kolčak ostaje simbol epohe koja je nestala u vihoru revolucije, epohe u kojoj su se carstvo i tradicija borili protiv novog poretka, ali nisu uspeli da prežive.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari