Najvažnija dešavanja u 2024. godini: Ovih 12 događaja obeležilo je prethodnih 12 meseci

Kada se bude pričalo od 2024. godini u budućnosti, mnogi će reći da je bila veoma bruna, jer je broj događaja koji su se nizali jedan za drugim bio nesaglediv.

U Americi su održani izbori, Bliski istok je bio nestabilniji nego ikad, Rusija i Ukrajina nastavile su ratovanje, Evropa je počela da skreće udesno, a svet je bio svedok čak dva atentata.

U nastavku izdvajamo najvažnijih 12 događaja koji su obeležili godinu koju ispraćamo.

1) Atentat i pobeda na izborima

Donald Tramp, tadašnji republikanski kandidat za predsednika SAD, preživeo je atentat tokom mitinga u Pensilvaniji 13. jula, kada je lakše povređen pošto je pogođen uvo.

Napadač je ubijen, a jedan posetilac mitinga je poginuo.

Profimedia

Uprkos incidentu, Tramp je 5. novembra pobedio na predsedničkim izborima, nadjačavši protivkandidatkinju Kamalu Haris iz Demokratske stranke.

Osvojio je 312 elektorskih glasova naspram njenih 226, uključujući svih sedam kolebljivih država.

Republikanci su takođe osvojili većinu u oba doma Kongresa. Tramp će 20 januara postati 47. predsednik SAD.

2) Bliski istok u haosu

Izraelski napadi na Pojas Gaze, koji su počeli 7. oktobra prošle godine kada je Hamas izvršio napad upavši na teritoriju zemlje i ubivši 1.200 ljudi, odneli su više od 45.500 života za 15 meseci.

Osim stradanja u Gazi, pažnju sveta privukla je raketna razmena između Irana i Izraela. Iran je prvi napad izvršio 13. aprila nakon što je obećao da će se osvetiti Izraelu za ubijanje ljudi iz konzulata u Damasku, posle čega je Izrael uzvratio slabašnim udarom.

Profimedia

Brojni pripadnici libanske militantne šiitske grupe Hezbolah, uključujucÌ neborbeno osoblje, povređeni su 17. i 18. septembra, prilikom eksplozija pejdžera i radio-komunikacionih uređaja. 

Najmanje 37 lica je poginulo a oko 3.000 je ranjeno, mnogi teško, u dobro osmišljenoj akciji izraelske tajne službe. 

Više od 400 povređenih bilo je u kritičnom stanju, a među povređenima bio je i ambasador Irana u Bejrutu. Talas eksplozija trajao je oko sat vremena nakon prvih detonacija. 

Lider Hezbolaha Hasan Nasralah ubijen je takođe u izraelskom napadu, deset dana kasnije.

Profimedia

Nakon toga drugi put su rakete lansirane iz Irana 1. oktobra, pošto je Teheran obećao da će se osvetiti zta ubistvo vođe Hamasa Ismaila Hanijea i lidera Hezbolaha.

Istog dana Izraelska vojska započela je invaziju na Liban sa ciljem demontaže i uništenja infrastrukture Hezbolaha. Portparol IDF Hagari izjavio je da je kopnena akciju preduzeta da bi se obezbedilo da svih 60.000 Izraelaca mogu da se "bezbedno vrate u svoje domove u severnom Izraelu".
3) Prevrat u Siriji

Sirijski pobunjenici zauzeli su 8. decembra Damask, glavni grad te zemlje. Uprkos njihovim munjevitim uspesima prethodnih dana, tako brz pad Damaska zaprepastio je svet.

Zvaničnici novih vlasti, dojučerašnji gerilci motivisani islamskim fanatizmom, izrazili su spremnost da sarađuju sa međunarodnom zajednicom.

AP Photo/Hussein Malla

Bašar Al Asad, dugogodišnji predsednik Sirije napustio je sa porodicom zemlju i otišao u Moskvu, gde je dobio azil. 

Ruske snage, prethodno aktivne u građanskom ratu u toj zemlji, nisu reagovale, a ostaje pitanje njihovih baza, jedinih koje Moskva ima na Mediteranu.

4) Rusija i Ukrajina

Neprijateljstva između Rusije i Ukrajine su nastavljena, održana je jedna mirovna konferencija, na koju Moskva nije bila pozvana, a sve ostalo što je Zapad radio bilo je u korist produženja sukoba.

Najveće iznenađenje ove godine bio je upad Ukrajinaca u rusku Kursku oblast, koji je iznenadio Rusiju. Onis su zauzeli značajnu teritoriju kada su prodrli početkom avgusta, a do danas Rusi nisu uspeli da ih izbace u potpunosti.

Profimedia

Rusija i Severna Koreja sklopile su Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, koji podrazumeva da će dve zemlje smatrati napad na jednu od njih kao napad na obe. Nedugo zatim počele su da kruže priče da su severnokorejski vojnici poslati u Kursku oblast da se bore na strani Rusije, ali ove spekulacije su odbacili i Moskva i Pjongjang.

Sjedinjene Američke Države su odlučile da dozvole Ukrajini da koristi njihovo oružje dugog dometa za napade na Rusiju nedugo nakon što je na izborima pobedio Donald Tramp, koji je obećao da će doneti mir istoku Evrope. Zbog toga je ovaj Bajdenov potez shvaćen kao pokušaj sabotaže, a Vašingtonu se pridružio i London, koji je takođe dozvolio da se njihovce rakete dugog dometa koriste za napade na Rusiju.

Isprovcirani ovim potezima, Rusi su ispalili novu balističku raketu srednjeg dometa "orešnik" na Dnjepar, testirajući novo oružje i obećavaju i da će ga opet upotrebiti, napominjaući da ono može da nosi i nuklearne bojeve glave.

5) Poplave u Španiji

Katastrofalne poplave koje su krajem oktobra pogodile istok Španije odnele su najmanje 224 života. Bar 216 smrtnih slučajeva zabeleženo je u regionu Valensije, a oko polovine mrtvih iz Valensije bilo je stara 70 ili više godina, prema policijskim podacima.

6) Teroristički napad u Moskvi

U Krasnogorsku, predgrađu Moskve, 22. marta dogodio se teroristički napad u koncertnoj sali Krokus Siti Hol, u kojem je život izgubilo 145 osoba, dok je 551 ranjena.

Profimedia

Napadači su pucali iz neposredne blizine, koristili hladno oružje i bacali eksplozivne naprave, što je dovelo do izbijanja velikog požara.

Ovaj napad izveli su ekstremisti muslimanske veroispovesti, a Islamska država preuzela je odgovornost za njegovo organizovanje.

7) Atentat na Roberta Fica

Premijer Slovačke, Robert Fico, povređen je 15. maja tokom pokušaja ubistva.

Twitter_Alerta News 24 @AlertaNews24

Incident se odigrao ispred kulturnog centra u gradu Handlova, severoistočno od Bratislave, nakon što je tamo održana sednica vlade.

Napad je izveo Juraj Cintula, pesnik i osnivač Pokreta protiv nasilja, koji je kritikovao Fica zbog, kako je tvrdio, nedovoljnog zalaganja u borbi protiv kockanja u zemlji.

8) Pogibija predsednika Irana

Predsednik Irana Ebrahim Raisi i ministar spoljnih poslova te zemlje Hosein Amir Abdolahijan poginuli su 19. maja kada se njihov helikopter srušio dok je prelazio iznad planinskog terena tokom jake magle, na severozapadu Irana, u regionu Verzegan, u graničnom pojasu sa Azerbejdžanom. Mnoge teorije su se širile povodom pada ovog helikoptera, ali su na kraju loši vremenski uslovi proglašeni kao uzrok pada.

9) Širenje NATO-a i novi šef Alijanse

Profimedia

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je 7. marta da je Švedska zvanično postala 32. članica Alijanse. 

Stoltenberg je tada naglasio da time NATO jača, a Švedska i cela Alijansa postaju bezbedniji. 

Predsednik Mađarske Tamaš Suljok potpisao je dva dana ranije dokument kojim je odobreno pristupanje Švedske.

Zemlje članice NATO-a izabrale su trui meseca kasnije, 26. juna, holandskog predsednika vlade Marka Rutea za generalnog sekretara Alijanse.

Rute je izabran za čelnika NATO pošto je njegov jedini protivkandidat za tu funkciju, rumunski predsednik Klaus Johanis, objavio nedelju dana ranije da odustaje od kandidature.

10) Izbori u Evropi i EU

Evropski parlament je između 6. i 9. juna dobio 720 novih članova iz 27 zemalja članica EU, nakon prvih izbora posle Bregzita.

Profimedia

Evropska narodna partija (EPP) osvojila je najviše mandata (185), dok je Ursula fon der Lajen ostala na čelu Evropske komisije.

Progresivna alijansa socijalista i demokrata zabeležila je blagi pad sa 135 mesta, dok su grupacije Obnovimo Evropu i Zeleni - Evropski slobodarski savez pretrpele veće gubitke.

Desničarske opcije, poput Patriota za Evropu i Evrope suverenih nacija, ostvarile su zapažene rezultate.

Francuska je prošla kroz političke turbulencije nakon gubitka vladajuće stranke na izborima za Evropski parlament, zbog čega je Emanuel Makron raspustio parlament zemlje i raspisao prevremene izbore. Oni nisu doneli jasnu većinu, podelivši skupštinu na tri grupe.

Za mesto premijera izabran je Mišel Barnije, ali je njegova vlada pala 4. decembra, kada je na njegovo mesto došao Fransoa Bajru.

Profimedia

U Nemačkoj je Olaf Šolc izgubio podršku Bundestaga 16. decembra zbog raspada koalicije izazvanog smenom ministra finansija Kristijana Lindnera, lider Stranke slobodnih demokrata koja je bila u koaliciji sa kancelarovom partijom. Bundestag je raspušten 27. decembra, a prevremeni izbori zakazani su za februar 2025.

U Ujedinjenom Kraljevstvu Laburisti predvođeni Kirom Starmerom pobedili su na izborima 4. jula, prekinuvši 14-godišnju vladavinu Torijevaca. Konzervativci su pretrpeli veliki poraz, dok su Laburisti osvojili 411 poslaničkih mesta i postali vodeća politička snaga.

11) Oslobađanje Džulijana Asanža

Osnivač Vikiliksa, australijski novinar Džulijan Asanž, napustio je Veliku Britaniju 25. juna i krenuo ka Marijanskim ostrvima, američkoj teritoriji u Pacifiku. Prethodno su tužioci iz SAD izjavili da bi Asanž mogao da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži u okviru sporazuma, pristajući na priznanje za jednu tačku optužnice.

Profimedia

Optužen je za zaveru u cilju pribavljanja i objavljivanja poverljivih američkih dokumenata vezanih za nacionalnu odbranu.

Vikiliks je 2010. godine objavio velike količine poverljivih vojnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i diplomatske depeše. Među tim dokumentima našao se i video-snimak iz 2007. godine u kom američki borbeni helikopter puca u Iraku, usmrtivši desetine ljudi, uključujući dvojicu novinara Rojtersa.

Asanž je uhapšen u Britaniji 2010. godine na osnovu evropskog naloga, koji je kasnije povučen. Nakon što je sedam godina boravio u ekvadorskoj ambasadi, iz nje je 2019. izvučen i uhapšen, a potom se gotovo pet godina opirao izručenju SAD.

12) Smrt Alekseja Navaljnog

Profimedia

Ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni preminuo je 16. februara ove godine, u popravnoj koloniji broj 3 nakon što se osećao loše posle šetnje i ubrzo je izgubio svest. Navaljni (47) je bio u zatvoru 60 kilometara severno od Arktičkog kruga gde je osuđen na 19 godina pod posebnim režimom.

Amerika i Zapad pokušali su da optuže Vladimira Putina za ubistvno Alekseja Navaljnog, ali kako nisu imali dokaze za svoje tvrdnje, prašina oko ovoga se veoma brzo slegla.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi