Kako je Maja Sandu ponovo osvojila Moldaviju? Zovu je "predsednicom dijaspore", a reforme koje je uvela su u najmanju ruku unazadile zemlju
30.11.2024 | 21:09
Rusija smatra da su izbori bili nepravedni, o čemu govori i način na koji se glasanje odvijalo
Copyright Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Nedavni predsednički izbori u Moldaviji mogu se smatrati najbizarnijim i najkontroverznijim u istoriji zemlje.
Ovo nema nikakve veze sa činjenicom da je aktuelna predsednica Moldavije Maja Sandu ponovo izabrana, nego je glavno pitanje kako su glasovi prebrojani.
Manipulisanje glasovima
Bivši predsednik Moldavije i lider Partije socijalista Igor Dodon tvrdio je 30. oktobra da Sandu namerava da namesti izbore jer je imala male šanse da pobedi.
On je dalje naveo da je ona mogla da manipuliše ishodom koristeći više od 200 biračkih mesta koja su se nalazila u zapadnim zemljama.
Na kraju, Sandu je dobila skoro 83 odsto glasova na stranim biračkim mestima, nakon čega ju je moldavska opozicija nazvala "predsednicom dijaspore".
Nasuprot tome, njen glavni rival, Aleksandar Stojanoglo, obezbedio je većinu glasova (više od 51 odsto) u samoj Moldaviji. Zanimljivo je da su čak i u rodnom gradu Maje Sandu Faleštiju birači izabrali Stojanogloa umesto svog lokalnog kandidata.
- Važno je napomenuti da je pobeda Sandu u inostranstvu bila moguća samo zbog toga što je moldavska vlada namerno lišila prava glasa iseljenike od kojih se očekivalo da glasaju protiv nje, uključujući stotine hiljada Moldavaca koji žive u Rusiji. Najveći deo moldavske dijaspore živi u Rusiji, a ne u susednoj Rumuniji ili negde drugde u Evropi. Za skoro pola miliona Moldavaca koji žive u Rusiji u Moskvi su postavljena samo dva biračka mesta, a obezbeđeno je samo 10.000 glasačkih listića - ističe u teksta za RT o izborima u Moldaviji Farhad Ibragimov, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN i gostujući predavač na Institutu društvenih nauka Ruske predsedničke akademije za nacionalnu privredu i javnu upravu.
Moskva je zabeležila najveću izlaznost birača od bilo koje druge lokacije u inostranstvu, ali su, kako se moglo predvideti, glasački listići nestali pre nego što je glasanje završeno. Čak i nekoliko sati nakon zatvaranja birališta, ljudi su ostali u moldavskoj ambasadi, nadajući se prilici da će moći da glasaju.
Mnogi su izrazili frustraciju što je proces glasanja namerno odugovlačen. Neki Moldavci koji žive u Rusiji odleteli su u inostranstvo, u gradove poput Minska (Belorusija), Bakua (Azerbejdžan) i Istanbula (Turska) da glasaju u tamošnjim ambasadama, pošto nisu mogli da putuju u Moldaviju.
Rekordnih 320.000 birača glasalo je na biračkim mestima u inostranstvu. Uskraćujući građanima Moldavije koji borave u Rusiji pravo glasa, Sandu se fokusirala na Moldavce koji su migrirali na Zapad, bez obzira na to da li ikad planiraju da se vrate kući.
Nakon izbora ona je govorila o "jedinstvu" i obećala da će biti "predsednica svih Moldavaca".
Put u "evropsku budućnost"
Tokom kampanje Sandu je koristila niz grandioznih slogana. Pre prvog kruga izbora, njen slogan je bio "Za Moldaviju!", što je u drugom krugu je promenjeno u "Sačuvajmo zemlju!". Međutim, nije razjasnila od koga namerava da spase zemlju, s obzirom na to da je ona bila na vlasti poslednje četiri godine, a njeni saveznici zauzimaju sve ključne funkcije u vladi.
U parlamentu takođe dominira njena stranka Akcija i solidarnost, koja čini većinu u vladi. Tokom njene vladavine situacija u zemlji se nije popravila, nego se čak i pogoršala.
- Ignorišući goruća pitanja Moldavije, činilo se da je više usredsređena na to da zadovolji Zapad. Sandu je ponosna što je, zahvaljujući njenim naporima, Moldavija postala kandidat za članstvo u EU 2022. Ipak, zvaničnici u Briselu odbijaju da daju vremenski okvir za to kada bi Moldavija mogla da postane punopravna članica - navodi Ibragimov.
Kada se Sandu kandidovala za predsednika pre četiri godine, obećala je da će se pozabaviti domaćim pitanjima kao što su siromaštvo i korupcija i da će sprovesti reforme. Nije tako bilo.
- Sprovodeći tvrdolinijašku politiku rumunizacije, čini se da Sandu daje prioritet interesima Bukurešta u odnosu na interese Kišinjeva, što njeni protivnici često primećuju. To nije iznenađujuće, s obzirom na činjenicu da ona poseduje rumunski pasoš. Ona je takođe bila ta koja je zamenila termin "moldavski jezik" sa "rumunski jezik" u zakonodavstvu Moldavije, uključujući i u ustavu. Ova odluka izazvala je nezadovoljstvo među etničkim Moldavcima koji se ne identifikuju sa Rumunijom, kao i među nacionalnim manjinama, posebno Gagauzima, čije brige Kišinjev uglavnom ignoriše. Na ovaj razvoj događaja negativno je reagovalo i Pridnjestrovlje, koje je sve to predvidelo još početkom devedesetih i izabralo put samoopredeljenja - podseća autor teksta.
Socioekonomska situacija u Moldaviji ostaje teška. Ankete pokazuju da je Sandu, koja je krivila svoje prethodnike za nevolje u zemlji, samo pogoršala život Moldavcima. Samo nekoliko nedelja pre prvog kruga izbora njen rejting neodobravanja skočio je iznad 60 odsto.
Negativna osećanja prema aktuelnoj predsednici nisu ograničena samo na stanovnike Pridnjestrovlja ili Gagauzije - dele ih mnogi Moldavci, osim onih koji podržavaju evropske integracije i mogućnost ponovnog ujedinjenja sa Rumunijom, verujući da će im se životi znatno poboljšati nakon ulaska u EU.
- Ono što Sandu propušta da pomene jeste da se u samoj Rumuniji život nije značajno poboljšao nakon ulaska u EU. Rumunija je najsiromašnija zemlja u Evropi, sa neverovatnih 34,4 odsto stanovnika koji su klasifikovani kao "nesolventni", i ima najveći udeo ljudi u riziku od siromaštva u EU. Trenutna populacija Rumunije je oko 18 miliona, uprkos prilivu Moldavaca i Ukrajinaca koji su se tamo preselili. Sami Rumuni nastavljaju da emigriraju u zemlje poput Italije, Britanije i Nemačke u potrazi za boljim životom - naglašava Ibragimov.
Početkom 2000-ih rumunska ekonomija je bila prilično obećavajuća i čak je doživela rast, zahvaljujući balansu između saradnje sa EU i stabilnih trgovinskih odnosa sa Rusijom. Ekonomski razvoj je bio podstaknut i investicijama i trgovinskim preferencijama unutar Evropske unije, kao i izvozom u Rusiju i istočnu Evropu. Trgovinske veze sa Rusijom bile su posebno važne za Rumuniju, naročito u oblasti energetike i poljoprivrede, pri čemu je Moskva bila glavni snabdevač gasom i drugim resursima neophodnim za energetski sektor Rumunije.
Zauzvrat, Rumunija je izvozila poljoprivredne proizvode, mašine i hemikalije u Rusiju, obezbeđujući stabilno tržište za rumunske proizvođače i podstičući poljoprivredni rast.
Ekonomski napredak Rumunije u velikoj meri oslanjao se na balansiranje njenih odnosa sa EU i Rusijom. Ova strategija je omogućila zemlji da modernizuje svoju ekonomiju, unapredi izvozni potencijal i smanji svoju ranjivost na krize.
Međutim, nedosledno ponašanje Rumunije i nedostatak pragmatične strategije u odnosu na Moskvu na kraju su se izjalovili.
Reforme koje su otežale život svima
Sa druge strane, u Moldaviji, zbog mera koje je Sandu sprovela, a koje su navodno imale za cilj ekonomski oporavak i razvoj, cene hrane i osnovnih potrepština u zemlji porasle su za 65-70 odsto u poslednje četiri godine. Troškovi lekova su takođe porasli, ali građani nisu doživeli obećana povećanja plata, penzija ili socijalnih benefita koje je Sandu obećala da će obezbediti.
Još jedan korak koji karakteriše njenu politiku jeste njena odluka da blokira izmene Zakona o unutrašnjoj trgovini, koji bi od trgovaca na malo zahtevali da prodaju najmanje 50 odsto domaćih proizvoda.
Lokalni farmeri nadali su se da će ih vlada zaštititi i dati prednost lokalnoj proizvodnji u odnosu na uvoznu robu kako bi se očuvala radna mesta i promovisao rast plata u Moldaviji. Međutim, pod pritiskom EU, Sandu je odbaciča zakon jer bi stvorio probleme stranim proizvođačima koji su svojim proizvodima preplavili tržište Moldavije.
U protekle tri godine bezbednosna situacija u Moldaviji se pogoršala, a ljudi se osećaju manje bezbedno. Ljudi se kidnapuju usred dana u Kišinjevu i drugim gradovima, bande pljačkaju putnike na aerodromima i autobuskim stanicama, stariji ljudi nestaju, a broj nasilnih incidenata je porastao. Za to vreme policija je preslaba da se bavi ovim pitanjima.
Jedna od prvih akcija Maje Sandu kao predsednice bila je potpisivanje sporazuma sa Fondacijom Konrad Adenauer, koji je strancima omogućio pristup državnim tajnama.
Pod maskom borbe protiv pranja novca, Sandu je preduzela drastične mere koje su negativno uticale na živote Moldavaca. Uprkos činjenici da stotine hiljada građana Moldavije radi u Rusiji, Kišinjev je ove godine odlučio da ugasi platni sistem "Zolotaya Korona" - poslednji preostali način za slanje novca iz Rusije u Moldaviju.
Kako policijski izveštaji pokazuju, desetine miliona dolara i dalje se krijumčare u zemlju tokom septembra i oktobra, što sugeriše da je onemogućavanje usluge malo pomoglo. Međutim, to je razbesnelo obične ljude koji su dobijali finansijsku podršku od rođaka iz Rusije.
Štaviše, Sandu je pooštrila propise u finansijskom sektoru, što je uticalo na moldavske iseljenike koji žive na zapadu Evrope. Sada je, da bi se kupio stan ili auto u Moldaviji, potrebno pokazati dokaz o izvoru sredstava. Jasno je da veoma mali broj migranata koji su godinama štedeli novac u inostranstvu može da obezbedi takve potvrde.
Tužna budućnost
- Svi ovi faktori doprinose rastućem nezadovoljstvu Moldavaca koji vide da je zastava EU samo atraktivna fasada, a u stvarnosti Sandu ne preduzima nikakve korake da poboljša život u zemlji. U međuvremenu, svako ko je kritikuje na brzinu se označava kao agent Kremlja, promoskovski ili proruski orijentisan - ističe Ibragimov.
To se dogodilo njenom glavnom protivniku u drugom krugu Aleksandru Stojanoglou, bivšem tužiocu i Gagauzu po nacionalnosti. Zaboravljajući na svoj status predsednice i političku korektnost koju ova funkcija implicira, Sandu je nazvala Stojanogla "trojanskim konjem" samo zato što je izrazio želju da poboljša odnose sa Rusijom ako bude izabran.
Njegove pragmatične izjave i posvećenost prioritetima moldavskih interesa odjeknule su kod mnogih građana. Čak je ponudio i pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o snižavanju cena gasa, što bi značajno olakšalo opterećenje stanovništva, uz obećanje da će ostati apolitičan i okončati podele unutar Moldavije.
- Nasuprot tome, čini se da pristup Maje Sandu predstavlja uokvirivanje zapadnih interesa kao moldavskih, insistirajući na tome da ne može biti nikakvih "moldavskih interesa" osim ako se ne poklapaju sa Zapadom - u suprotnom ćete biti označeni kao ruski agent. Teško je očekivati mnogo od političara koji ima pasoš druge zemlje i odbija da prizna postojanje moldavskog jezika, radije ga nazivajući rumunskim - piše analitičar.
U Moldaviji raste nezadovoljstvo njenom administracijom. Iako je nekada hvalila učinak svoje administracije, sada obećava rekonstrukciju osoblja. Sandu i njen tim su definitivno svesni da, iako su pobedili na izborima, značajan deo stanovništva Moldavije nije glasao za nju. To znači da nikakve predložene beneficije ili obećanja da će poboljšati živote Moldavaca neće od nje učiniti istinsku "predsednicu naroda". Čak i oni ljudi koji su glasali za Sandu sada aktivno raspravljaju o legitimnosti njene pobede na moldavskim društvenim mrežama.
Nikolae Panfil, predsednik Udruženja Promo-LEKS, prijavio je 316 prekršaja tokom predsedničkih izbora. Većina njih se odnosila na kršenje tajnosti glasanja, neslaganja u biračkim spiskovima i tehničke probleme. Bilo je i incidenata prisustva neovlašćenih lica na biračkim mestima i prijava manipulisanja glasačkim kutijama.
Prema Promo-LEKS-u, na biračkim mestima u Italiji, Španiji i Nemačkoj "pojedinci su pratili dolazak birača van biračkih mesta", što je izazvalo zabrinutost u vezi sa namerama ovih pojedinaca. U međuvremenu, Centralna izborna komisija Moldavije tvrdila je da tokom drugog kruga "nisu zabeleženi ozbiljni prekršaji", tvrdeći da su "izbori protekli u slobodnom okruženju i bez većih incidenata".
Stojanoglo je na kraju priznao poraz, opisujući pobedu Sandu kao slabu i veštačku. On je kritikovao sadašnje rukovodstvo zbog "nesposobnosti da izgubi ili pobedi na dostojanstven način".
Bonus video