Izrael i dalje radi šta hoće u Gazi, situacija je očajna: Amerika je postavila ultimatum, a šta je od toga ispunjeno?

Američki Stejt department kaže da neće ograničavati isporuke oružja Izraelu, elaborirajući samo da nije bio u stanju da "proceni" da Izrael ne radi na tome da omogući da dovoljna količina pomoći stigne u enklavu koju bombarduje duže od 13 meseci.

Sredinom oktobra, SAD su rekle da Izrael ima 30 dana da ublaži humanitarnu krizu koju je izazvao u Gazi, a mesec dana kasnije priznale su da je humanitarna situacija u Gazi i dalje teška, ali da neće uvesti zabranu prodaje oružja Izraelu.

S obzirom na to da se zima približava i da nema zastoja u trenutnim uslovima opsade koje je izraelska vojska nametnula celom Pojasu Gaze, stanovnici i agencije za pomoć kažu da strahuju da najgore dolazi.

Ne radi se o "konkretnim koracima"

U pismu koje je Stejt department poslao 13. oktobra izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu čini se da je izražena zabrinutost zbog humanitarne krize koju je proizvela nepokolebljiva podrška izraelskom ratu protiv Gaze.

Tanjug/AP photo

Američki državni sekretar Entoni Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin zahtevali su, između ostalog, pisanu obavezu da Izrael neće sprovoditi opsadu severa Gaze u skladu sa onim što se obično naziva "Generalov plan".

Netanjahu je navodno dao takva uveravanja usmeno, ali je odbio da im se javno obaveže.

U pismu se takođe poziva Izrael da dozvoli da najmanje 350 kamiona svakodnevno dostavlja pomoć Gazi, da otvori peti granični prelaz, dozvoli ljudima zarobljenim u obalskim kampovima za raseljavanje koje je nametnuo Izrael da se presele u unutrašnjost pre zime, a agencijama za pomoć da uđu na sever Gaze, kao i da zaustavi primenu nedavno usvojenog zakona koji blokira rad Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRWA).

Osam međunarodnih agencija za pomoć - Anera, Care, MedGlobal, Mercy Corps, Norveški savet za izbeglice, Oksfam, Refugees International i Save the Children - upozorilo je sredinom ovog meseca da Izrael nije ispunio nijedan od specifičnih kriterijuma navedenih u pismu SAD.

Tanjug/AP photo

Nakon toga je portparol Stejt departmenta Vedant Patel najavio da SAD neće preduzeti ništa protiv Izraela, rekavši novinarima da poenta nije u konkretnim koracima, ne pominjući dva miliona ljudi zarobljenih u Gazi.

Pitanje patnje

- Situacija je sada više nego očajna. Nema više reči kojima bi se opisale beda i patnja nanete ljudima ovde. Ljudi se bore oko vreće brašna. Porodice mole za vodu. Ovde nema apsolutno nikakve humanosti - napisala je Luiz Vateridž, viši oficir za hitne slučajeve UNRWA, u poruci sa severa Gaze.

Uslovi u Gazi su očajni.

Izrael je, pored toga što je ubio više od 44.300 ljudi, primorao oko 90 odsto stanovništva Gaze da napusti svoje domove, a nakon toga njihova svakodnevna realnost postali su glad i bolesti u otrcanim kampovima koji se često bombarduju.

UN su navele da je Izrael u oktobru smanjio broj kamiona pomoći koje propušta u blokiranu enklavu na najniži nivo.

Tanjug/AP photo

Izrael je od oktobra još više onemogućio distribuciju pomoći, podelivši enklavu na dva dela, sa procenjenih 69.000 ljudi severno od izraelske opsadne linije, koridora Necarim, kojima je blokirana pristup pomoći.

Stalni međuagencijski komitet UN utvrdio je da je celokupno stanovništvo severnog dela Gaze u "neposrednoj opasnosti od smrti, bolesti, gladi i nasilja".

Uslovi su samo neznatno bolji na jugu, gde se bolest širi, hrana je ograničena, a hiljade porodica se gura u užasnim uslovima skloništa, rekli su humanitarni radnici u Gazi za Al Džaziru.

Nereagovanje

Izrael je preduzeo neke poteze da neznatno poveća pomoć poslednjih nedelja i da proširi "humanitarne zone" koje je nametnuo i koje često bombarduje, uprkos hiljadama raseljenih porodica koje se tamo sklanjaju.

Izraelski bezbednosni kabinet sastao se poslednjeg dana američkog roka da odobri mere za usklađivanje sa zahtevima SAD.

Profimedia

Na tom sastanku neki ministri su tvrdili da nema potrebe da se ulažu takvi napori jer očekuju da je "malo verovatno" da će novi američki predsednik Donald Tramp primeniti "bilo kakvu vrstu embarga na oružje protiv Izraela, posebno u prvim danima na funkciji".

- Kabinet se sastoji od ljudi koji bi više voleli da ljudi u Gazi "dobrovoljno emigriraju" - rekao je Mairav Zonszein, viši izraelski analitičar Međunarodne krizne grupe, pozivajući se na čest eufemizam koji neki članovi kabineta koriste za prisilno raseljavanje kako bi napravili mesta za ilegalna izraelska naselja.

- Ovaj potez bezbednosnog kabineta bio je privremena mera da bi se izbeglo da Bajden postavlja bilo kakva ograničenja. Međutim, pokazalo se da ni to nije slučaj - zaključio je Zonszein.

Ignorisane crvene linije

Tokom 13 meseci rata u Gazi Izrael je ignorisao američka upozorenja i izraženu zabrinutost, čak i onu izrečenu zbog ubijanja njihovih građana, dok su SAD nastavile da isporučuju oružje Izraelu.

Tanjug/AP Photo/Jehad Alshrafi, File

U oktobru je istraga novinske agencije Rojters otkrila da su visoki američki zvaničnici upozorili Bajdenovu administraciju na potencijalne izraelske ratne zločine nekoliko dana nakon početka rata.

Ipak, SAD su nastavile da naglašavaju nepokolebljivu podršku Izraelu.

U septembru je jedan visoki američki zvaničnik navodno upozorio Netanjahua da ne napada Liban, što je Izrael ipak učinio sledećeg meseca, ubivši do sada oko 3.400 ljudi i raselivši više od 1,2 miliona osoba.

Prekršeni zakoni

SAD "pomažu i podržavaju izraelski genocid nad Palestincima kršeći član 3(e) Konvencije o genocidu i sopstveni Zakon o sprovođenju Konvencije o genocidu Sjedinjenih Država", što potencijalno dovodi Vašington u situaciju kršenja sopstvenog i međunarodnog prava, rekao je za Ald Džaziru Frensis Bojl, advokat za međunarodna ljudska prava.

Uprkos tome što nisu sproveli mere navedene u oktobarskom ultimatumu, SAD su upozorile Izrael u UN samo protiv "prisilnog raseljavanja" stanovništva sa severa Gaze ili "politike gladovanja".

Nikakve posledice nisu pomenute.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi