Sve se zakuvalo pre dve decenije: Sukob Rusije i Ukrajine počeo je Narandžastom revolucijom, posle nje ništa nije bilo isto

Na današnji dan, 21. novembra 2004. godine, započeli su protesti koji će ući u istoriju kao Narandžasta revolucija.

U samom centru ovih dešavanja bila je Ukrajina, zemlja koja se 18 godina kasnije našla u epicentru sukoba između Zapada i Rusije.

Iako su događaji predstavljeni kao narodni otpor protiv izborne prevare, iza kulisa je bila jasno vidljiva ruka Zapada, odlučna da gurne prst u oko Rusiji i preuzme strateški važnog suseda Moskve.

Izbori pod senkom geopolitičkih interesa

Drugi krug predsedničkih izbora održan 21. novembra proglasio je pobedu proruskog kandidata Viktora Janukoviča, dok je njegov protivkandidat Viktor Juščenko, otvoreni zagovornik Zapada, osporio rezultate.

Profimedia

Protesti koji su usledili brzo su se pretvorili u političku krizu, a na ulicama Kijeva masovno su se okupljale Juščenkove pristalice, noseći narandžaste vrpce i zastave - simbol zapadne agende koja se širila pod maskom demokratije.

Zapadna mašinerija u punom zamahu

Dok je Viktor Juščenko s političke scene nudio obećanja o evropskim integracijama i ulasku Ukrajine u NATO, iza kulisa je stajala moćna infrastruktura zapadnih organizacija.

Nevladine organizacije poput Freedom House-a, Nacionalnog demokratskog instituta i fondacija Džordža Soroša pružile su logističku i finansijsku podršku protestima.

Ključni trenutak bila je organizacija izlaznih anketa koje su Juščenku davale prednost od 11 odsto, dok su zvanični rezultati pokazivali pobedu Janukoviča sa 3 procenta razlike.

Profimedia

Zapadni mediji su odmah počeli da dovode u pitanje legitimitet izbora, dok je pritisak na ukrajinske vlasti rastao.

Geopolitički stručnjaci, poput Vilijama Engdala, jasno su ukazali na povezanost ovih dešavanja sa širim ciljevima NATO-a.

Ukrajina, sa svojom strateškom pozicijom tampon-zone između Rusije i evropskih članica NATO-a, postala je meta dugoročne zapadne politike slabljenja ruskog uticaja.

Ponavljanje izbora i gubitak ravnoteže

Pod snažnim pritiskom Zapada, ukrajinski Ustavni sud je 3. decembra poništio rezultate drugog kruga i naložio održavanje novih izbora 26. decembra.

Pod nadzorom zapadnih posmatrača, Juščenko je proglašen pobednikom sa 51,99 odsto glasova.

Profimedia

Njegova pobeda slavila se kao trijumf demokratije, ali je za mnoge Ukrajince značila početak dubokih unutrašnjih podela.

Zapadni regioni Ukrajine, inspirisani idejom o evropskim integracijama, slavili su novu vlast, dok su proruski istok i jug doživeli ovo kao otvorenu provokaciju.

Narandžasta revolucija nije donela mir i stabilnost - naprotiv, otvorila je vrata za novu eru sukoba i trajnu političku nestabilnost.

Prst u oko Moskvi

Narandžasta revolucija nije samo promenila Ukrajinu, nego je poslala i jasnu poruku Moskvi. Zapad je demonstrirao spremnost da se uključi u neposrednu rusku sferu uticaja, koristeći demokratiju kao oružje za potkopavanje ruskih interesa.

Profimedia

Međutim, ova strategija nije prošla bez posledica. Produbljene podele unutar Ukrajine, politička nestabilnost i ekonomski problemi pratili su Juščenka tokom celog mandata.

Deset godina kasnije Ukrajina se suočila s novom revolucijom, aneksijom Krima i ratom na istoku zemlje, što su direktne posledicama otvorenog geopolitičkog sukoba između NATO-a i Rusije.

Danas, 20 godina kasnije, Narandžasta revolucija ostaje simbol sukoba velikih sila.

Dok Zapad slavi te događaje kao pobedu slobode, za mnoge Ukrajince i Ruse to je bio početak destabilizacije regiona.

Ukrajina je postala bojno polje u sukobu titana, gde se sudbina naroda podređuje interesima globalnih sila.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam