Teroristički napad koji je zaledio London: Bombaši samoubice se razneli na četiri mesta, ubili 56 ljudi

London je 7. jula 2005. godine bio zavijen u crno kada su se u sistemu javnog prevoza u prestonici Velike Britanije dogodila četiri povezana samoubilačka teroristička napada. Oko 8.50 ujutru odjeknule su se tri eksplozije u razmaku od po 50 sekundi, u tri voza londonskog metroa. Četvrta eksplozija dogodila se u autobusu na trgu Tavistok.

U napadima četiri bombaša samoubice stradalo je 56 ljudi, dok je 700 osoba povređeno, zbog čega se ovaj napad smatra najtežim od Drugog svetskog rata.

Teroristi su izabrali vreme saobraćajnih gužvi, a kako je vremenski razmak između eksplozija bio mali, prvo se sumnjalo da su korišćeni vremenski upaljači. Ipak, policija je uskoro saopštila da su počinioci bombaši samoubice koji su u rancima poneli eksplozivno sredstvo koje su lično detonirali.

Panika u metrou

I danas nije potpuno jasno koje mete su ciljane. Prvo je registrovana eksplozija u urezanom tunelu, 100 metara pre nego što je voz iz stanice Aldgejt ušao u stanicu Liverpul Strit. Do druge eksplozije došlo je gotovo na pola puta između stanica Kings Kros i Trga Rasl, gde je voz koji je dolazio sa severa stao na gotovo 500 metara udaljenosti od obe stanice, a treća je odjeknula gotovo neposredno nakon kretanja voza sa stanice Edžver Roud zapadno, u smeru stanice Pedington. Ta eksplozija u urezanom tunelu je bila dovoljno snažna da probije i pregradni betonski zid i ošteti voz koji se kretao drugim delom tunela u suprotnom smeru. Jedna stanica je napadnuta, jedna je zamalo promašena, a cilj treće eksplozije bio je tunel. Osim toga, nije jasno ni zbog čega su eksplozije bile simultane.

Sat vremena nakon što su napadnute linije železnice, u 9:47 eksplodirala je i bomba u ruksaku jednog od putnika i raznela gornji sprat autobusa na liniji 30. Zbog zastoja u saobraćaju izazvanog prethodnim eksplozijama autobus je usporio i skrenuo sa svoje rute, pa se mesto eksplozije, Trg Tavistok, smatra slučajnim.

Inicijalno se govorilo da je u izradi eksplozivnih naprava korišćen vojni eksploziv poreklom iz Iraka, istočne Evrope ili sa Balkana, ali se kasnije i ta zvanična verzija menja i počinje da se priča o materiji TATP (tri-aceton tri-peroksid), jakom razornom eksplozivu otkrivenom 1895. godine. On po jedinici mase ima oko 80 odsto razorne snage TNT-a, ali se zbog svoje velike osetljivosti ne koristi često.

Ovaj eksploziv ponovo su u poslednjih nekoliko godina počeli da koriste teroristi, pošto je bio veoma pogodan jer je postupak njegovog spravljanja bio jednostavan, a na njemu je bio zasnovan i navodni nacrt eksplozivne naprave, pronađen 2001. godine u Kabulu, među dokumentima tamošnjeg ogranka organizacije Al Kaida.

Opravdani strah od terorista

Velika Britanija je još 2001. počela da se priprema za moguće napade i od tada je konstantno rađeno na jačanju bezbednosti. Političari su se zalagali da se u te svrhe izdvoje ozbiljna finansijska sredstva, pa je u to uloženo nekoliko milijardi funti.

Osim što se ulagalo u program namenjen odbrani od oružja masovnog uništenja, unapređivani su vatrogasni i spasilački sistemi, kao i komunikacione mreže državnih tela. Više od 4,2 miliona kamera snimalo je skoro svaki kutak gradova, a od 11. septembra 2001. započelo sa i sa sistematskim formiranjem mreža kamera i u sistemima javnog saobraćaja. U podzemnu železnicu je postavljeno više od 6000 kamera, a sprovodi se i umrežavanje gradskih autobusa.

Posle napada promet na pogođenim linijama je obustavljen nekoliko nedelja. Na dan napada nekoliko sati bili su onesposobljeni i svi londonski sistemi mobilne telefonije. Za to postoje dva uzroka – mnogi su imali potrebu da telefoniraju i saznaju da li su njihovi voljeni dobro, a drugi razlog je verovatno namerno gašenje mreža zbog sumnje da su se ekplozivi aktivirali mobilnim telefonima, kao prilikom terorističkog napada u Madridu.

Napadi su negativno uticali na berzansko trgovanje u Londonu, koji je jedan od svetskih finansijskih središta – nakratko je prekinuto trgovanje na londonskoj berzi metala, a uvedene su i „specijalne mere“ na berzi hartija od vrednosti. Indeks FTSE 100 zabeležio je pad od 2,3 odsto, kao i britanska funta, koja je dostigla najniži nivo u odnosu prema američkom dolaru u poslednjih 19 meseci.

Počinioci

Poruka kojom je preuzeta odgovornost za napade pronađena je na internetu dva sata posle eksplozija, a zahvaljujući njoj istraga je dovela do radikalnih islamista u Velikoj Britaniji. Brzom otkrivanju identiteta počinalaca doprinela je i slučajnost. Roditelji mladog Britanca pakistanskog porekla, Hasiba Mir Huseina, prijavili su policiji Lidsa njegov nestanak 7. jula uveče. On se, navodno, sa prijateljima Šahzadom Tanvirom i Mohamedom Sidik Kanom uputio u London.

U London su krenuli automobilom, a u Lutonu im se pridružio i Jamajčanin Žermejn Lindsej, da bi se u voz za London ukrcali u 7.20. Po prispeću su se razdvojili oko 8.30 – Tanvir, Kan i Lindsej su krenuli vozovima podzemne železnice, u kojima su 20 minuta kasnije aktivirali eksplozivne naprave koje su bile u njihovim rančevima, dok se Huseinu gubi trag sve do 9.47, kada je na spratu autobusa uznemireno tražio nešto po rancu koji se ubrzo zatim detonirao.

Utvrđeno je da su trojica od njih Pakistanci koji su rođeni u Velikoj Britaniji i koji su u njoj odrasli, dok je četvrti rođeni Jamajčanin, koji se oženio Britankom. Tek posle ovog napada istražni organi uspeli su da ih povežu sa organizacijama koje operišu u graničnim područjima Pakistana, dok pre toga nisu bili sumnjivi.

Iste večeri u jednom od automobila koje su koristili pronađena je veća količina eksploziva, a tek kada su 12. jula pretreseni njihovi stanovi, ustanovljeno je da su počinioci sami napravili eksploziv, čime su odbačene pretpostavke o korišćenju vojnog eksploziva.

Druga serija napada

Dve nedelje od prvog talasa napada, 21. jula, dogodio se i drugi niz eksplozija. Ponovo su napadnuta tri voza podzemne železnice i jedan autobus. U ovom napadu povređen je samo jedan od počinilaca, koji je pobegao sa mesta dešavanja.

Pročitajte još

Novinar upucan u glavu! Bavio se istraživanjem kriminala, danas izrešetan u Amsterdamu

O zverstvima u kanadskim školama i masovnim grobnicama znalo se decenijama: Zašto se tek sada piše o njima?

Bez obzira na to što podseća na prvi napad, efekat je bio mnogo blaži – iako su bombe aktivirane, nisu eksplodirale punom snagom, zbog čega se pretpostavlja da je eksplodirao samo detonator, ali ne i glavnina eksploziva. Osim toga, nisu na sve četiri lokacije bili bombaši samoubice, pošto je bomba u autobus postavljena 25 minuta pre eksplozije.

Počinioci su uspeli da pobegnu, ali im je policija ušla u trag u narednih nedelju dana. Ipak, nije utvrđeno da li su bili povezani sa bombašima koji su se razneli 7. jula ili su samo hteli da bezuspešno imitiraju njihov napad.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi