Šta koči uspeh pregovora o prekidu vatre u Gazi? Ni Hamas ni Izrael ne žele da odstupe od nekih zahteva

Međunarodni posrednici se nadaju da će pokrenuti zaustavljene pregovore o prekidu vatre između Izraela i Hamasa novom rundom razgovora, ali izgleda da su šanse za napredak male.

Novi pregovori počeli su danas, dok Izrael i Hamas više od dva meseca razmišljaju o međunarodnom predlogu koji bi okončao 10-mesečni rat i oslobodio oko 110 talaca koji se još drže u Gazi.

Indirektni razgovori nisu značajno napredovali za to vreme, a novi uslovi koji su izneseni dodatno su zakomplikovali stvari. Na sve to, Hamas tek treba direktno da kaže da li će učestvovati u novoj rundi razgovora, a visoki zvaničnik je rekao Asošijeted presu da će to učiniti samo ako se razgovori fokusiraju na implementaciju međunarodno prihvaćenog predloga.

U međuvremenu, borbe u Gazi se nastavljaju, taoci su i dalje u zatočeništvu, a strahovi od sveopšteg regionalnog rata koji uključuje Iran i Hezbolah postali su veći.

Ubistvo najvišeg lidera Hamasa u Teheranu u izraelskom napadu doprinelo je neizvesnosti razgovora.

Od čega se sastoji predlog o prekidu vatre?

Američki predsednik Džo Bajden je 31. maja opisao, kako je rekao, izraelski predlog o prekidu vatre, nazvavši ga "mapom puta" ka trajnom primirju i slobodi za taoce.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Prvobitni predlog je uključivao tri faze. Prva bi trajača šest nedelja i uključivala bi "potpuni prekid vatre", povlačenje izraelskih snaga iz svih gusto naseljenih oblasti Gaze i oslobađanje određenog broja talaca, uključujući žene, starije i ranjene, u zamenu za oslobađanje stotina palestinskih zatvorenika. Palestinski civili bi mogli da se vrate svojim domovima, a humanitarna pomoć bi bila povećana.

Dve strane će iskoristiti taj šestonedeljni period da pregovaraju o sporazumu o drugoj fazi, za koju je Bajden rekao da će uključiti oslobađanje svih preostalih živih talaca, uključujući muške vojnike, i potpuno povlačenje Izraela iz Gaze. Privremeni prekid vatre postao bi trajan.

U trećoj fazi bi započela velika rekonstrukcija Gaze, koja se suočava sa decenijama obnove od razaranja izazvanog ratom.

Koje su problematične stavke?

Iako se Bajden zauzeo za ovaj predlog, on nije doveo do pomaka i čini se da su se strane još više udaljile od tada.

Profimedia

Za Izrael je problematična stavka to što bi da prvobitni prekid vatre mogao da bude produžen sve dok traju pregovori i izgleda je zabrinut da će Hamas beskrajno odugovlačiti sa beskorisnim pregovorima.

Hamas, sa druge strane, brine da će Izrael nastaviti rat kada budu oslobođeni njegovi najugroženiji taoci, što se naslućuje u nekim od nedavnih komentara premijera Benjamina Netanjahua. Izrael bi takođe mogao da postavi zahteve tokom ove faze pregovora koji nisu bili deo prvobitnog dogovora i koji bi bili neprihvatljivi za Hamas, a zatim da nastavi rat kada ih Hamas odbije.

Izrael je dodao dodatne zahteve prvobitnom predlogu poslednjih nedelja, prema rečima dvojice egipatskih zvaničnika upućenim u razgovore. U saopštenju u utorak Netanjahuova kancelarija je to demantovala, nazvavši dodatne uslove "suštinskim pojašnjenjima". Rečeno je i da je Hamas napravio 29 dodataka, ne precizirajući koje vrste.

Egipatski zvaničnici rekli su da Izrael nastoji da zadrži kontrolu nad pojasom zemlje duž granice Gaze sa Egiptom poznatim kao Filadelfijski koridor. Izrael veruje da Hamas koristi to područje za krijumčarenje oružja kroz podzemne tunele, što Egipat poriče.

Izrael takođe želi da zadrži snage duž rute istok-zapad koja deli Gazu kako bi mogli da uklone sve militante koji prelaze na sever teritorije.

Profimedia

Netanjahuova kancelarija je saopštila da Izrael hoće da na neki način  to osigura, ali je odbacio optužbe da je to dodatni uslov. Hamas je odbacio tu ideju, rekavši da će je Izrael iskoristiti kao izgovor da spreči Palestince da se vrate svojim domovima.

Egipatski zvaničnici i Netanjahuova kancelarija rekli su da Izrael takođe želi pravo veta na palestinske zatvorenike koji će biti oslobođeni. Hamas odbija da napravi kompromis i po tom pitanju, rekli su oni.

Izrael takođe želi spisak talaca koji su još živi, što je još jedan uslov koji je Hamas odbacio, kažu zvaničnici koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da razgovaraju o ovim temama sa medijima.

Šta još komplikuje napredak?

Pregovori su dodatno poremećeni prošlog meseca kada je u eksploziji ubijen lider Hamasa Ismail Hanije dok je bio u Teheranu na inauguraciji iranskog predsednika.

Profimedia

Za napad se uveliko okrivljuje Izrael, koji ga nije ni potvrdio ni demantovao. Bajden je rekao da očigledno ubistvo "nije pomoglo" naporima za prekid vatre i da su pregovori "duboko zamrznuti".

To ubistvo se dogodilo samo nekoliko sati nakon što je Izrael ubio visokog komandanta Hezbolaha u napadu u Bejrutu. Oba napada izazvala su pretnje odmazdom Irana i Hezbolaha, a strah od sveopšteg regionalnog rata odvratio je međunarodnu pažnju sa napora da se uguše borbe u Gazi. Ubistva su podstakla nalet diplomatskih aktivnosti i navela SAD da usmere dodatne jedinice u region.

I Netanjahu i Hamasov novi lider Jahja Sinvar imaju podsticaje da nastave rat.

Netanjahuovi kritičari kažu da on odugovlači rat zbog sopstvenog političkog opstanka. Njegovi krajnje desničarski koalicioni partneri obećali su da će srušiti vladu ako pristane na prekid vatre, što bi moglo da izazove izbore koji bi mogli da ga zbace sa vlasti. Netanjahu je rekao da ima na umu najbolje interese zemlje.

Hamas je dobio na snazi zbog međunarodne osude sa kojom se Izrael suočio zbog rata, dok je Hanijehovo ubistvo pokazalo da bi sada Sinvarov život mogao biti u opasnosti ako budu mogli da ga lociraju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi