Ko su zatvorenici koje su razmenili Rusija i zapadne zemlje?
U razmeni su učestvovale 24 osobe
SAD su potvrdile da su 24 osobe učestvovale u razmeni zatvorenika između Rusije i zapadnih zemalja, uključujući SAD i Nemačku.
U sklopu sporazuma Nemačka je oslobodila člana ruske bezbednosne službe Vadima Krasikova.
Danima se spekulisalo o velikoj razmeni između Rusije i zapadnih zemalja, a ova priča je podstaknuta nakon što je nekoliko zatvorenika premešteno iz zatvorskih ćelija u ruskim zatvorima na nepoznate lokacije.
Pročitajte još:
Evan Gerškovič
Američki novinar Evan Gerškovič je ranije ovog meseca osuđen na 16 godina u kaznenoj koloniji visoke bezbednosti zbog optužbi za špijunažu.
AP photo
Izveštača Volstrit žornala (VSJ) uhapsile su bezbednosne službe prošlog marta dok je bio na poslovnom putovanju u gradu Jekaterinburgu, oko 1.600 kilometara istočno od Moskve.
Tužioci su ga optužili da radi za Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), što su Gerškovič, VSJ i američka vlada porekli.
To je bila prva osuda američkog novinara za špijunažu u Rusiji od završetka hladnog rata. Nakon hapšenja držan je u moskovskom zatvoru Lefortovo.
Pol Vilan
Pol Vilan (54) osuđen je 2020. na 16 godina zatvora nakon što je uhapšen u Moskvi zbog sumnje za špijunažu 2018.
Sofia Sandurskaya, Moscow News Agency photo via AP
Bivši američki marinac je državljanin četiri zemlje, SAD, Kanade, Velike Britanije i Irske. Njegov advokat je rekao da se nalazio u zatvoru u regionu Mordovije.
Nakon što je otpušten iz vojske 2008. godine zbog lošeg ponašanja postao je konsultant za bezbednost i počeo je da putuje po Rusiju.
U decembru 2018. uhapsila ga je ruska agencija za državnu bezbednost FSB, koja je tvrdila da je "uhvaćen u špijuniranju" u Moskvi.
Alsu Kurmaševa
AP photo
Istog dana kada je Gerškovič osuđen rusko-američka novinarka Alsu Kurmaševa osuđena je na šest i po godina zatvora srednje bezbednosti nakon tajnog suđenja.
Bila je urednica Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda, koji finansira američka vlada, i osuđena je za širenje lažnih informacija o ruskoj vojsci.
Njen suprug Pavel Butorin ranije je rekao da je uhapšena zbog knjige objavljene prošle godine, koja je zbirka priča o Rusima koji se protive ratu u Ukrajini.
Kurmaševa ima američko i rusko državljanstvo i živela je u Pragu sa mužem i dve ćerke. Privedena je u junu 2023. dok je bila u poseti svojoj majci u Rusiji.
Vladimir Kara-Murza
AP photo
Vladimir Kara-Murza je istaknuti ruski disident, jedan od najglasnijih protivnika Putinovog režima i otvoreni kritičar rata u Ukrajini.
Osuđen je 2023. na 25 godina zatvora zbog širenja "lažnih" informacija o ruskoj vojsci i povezanosti sa "nepoželjnom organizacijom".
Kara-Murza, bivši novinar i političar, negirao je sve optužbe.
Dvostruki britansko-ruski državljanin bio je u zatvorskoj koloniji u Sibiru.
Ilja Jašin
Yury Kochetkov/Pool Photo via AP
Jedna od najistaknutijih ruskih opozicionih ličnosti, Ilja Jašin, zatvoren je 2022. zbog "širenja lažnih vesti" o vojsci zemlje.
Uhapšen je nakon što je osudio navodne ruske ratne zločine u Buči.
Prethodno je optužio predsednika Vladimira Putina da je "poludeo od moći" u nizu pisama iz zatvora u zapadnoj Smolenskoj oblasti gde je bio zatvoren.
Oleg Orlov
AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File
Oleg Orlov je ruski aktivista za ljudska prava koji je u februaru osuđen jer je Rusiju nazvao fašističkom državom i kritikovao rat u Ukrajini. Prethodno je bio predsednik organizacije Memorijal koja je dobila Nobelovu nagradu.
Ovaj 71-godišnjak je osuđen na dve i po godine zatvora zbog "uzastopnog diskreditovanja" ruskih oružanih snaga.
U žalbi na kaznu u julu uporedio je ruski pravosudni sistem sa onim nacističke Nemačke.
Presuda je usledila nakon ponovljenog suđenja. Na prvobitnom suđenju u oktobru prošle godine dobio je kaznu od 150.000 rubalja (1.630 dolara) i izašao je sa suda.
Lilija Čaniševa
AP Photo
Lilija Čaniševa je ranije ove godine osuđena na devet i po godina zatvora pošto su je vlasti optužile za ekstremizam.
Radila je kao lokalni koordinator u antikorupcijskoj mreži pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Prvobitno je osuđena na sedam godina 2023. godine, ali su tužioci uložili žalbu na kaznu i rekli zvaničnicima da je preblaga. Bila je u zatvoru u Permskom regionu.
Čaniševa je bila prva od saveznica Navaljnog koja je osuđena po toj optužbi. Većina njegovih drugih aktivista pobegla je iz Rusije u izgnanstvo.
Ksenija Fadejeva
Kseniju Fadejevu su vlasti osudile na devet godina zatvora nakon što je optužena za organizovanje ekstremističke grupe.
Bila je lokalni organizator u antikorupcijskoj fondaciji Alekseja Navaljnog u sibirskom gradu Tomsku, gde je kasnije bila zatočena.
Njeni advokati su tvrdili da je prekinula veze sa organizacijom pre nego što je proglašena za ekstremističku grupu 2021.
Saša Skočilenko
AP Photo/Dmitri Lovetsky, Pool, File
Saša Skočilenko je osuđena na sedam godina zatvora jer je u novembru u znak protesta zamenila etikete sa cenama u supermarketima antiratnim porukama.
Na njima je, između ostalog, pisalo da je Rusija postala "fašistička država".
Umetnik iz Sankt Peterburga bio je u pritvorskom centru u svom gradu od aprila 2023.
Kevin Lik
Nemačko-ruski državljanin Kevin Lik osuđen je za izdaju kao tinejdžer, postavši najmlađa osoba koja je ikada proglašena krivom za zločin.
Odrastao je u Nemačkoj i preselio se u Rusiju kada je imao 12 godina.
Vlasti su ga prošlog decembra osudile na četiri godine zatvora zbog navodnog slanja slika elektronsom poštom "predstavnicima strane države" pre i tokom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Sud je tvrdio da je posetio i fotografisao "mesta razmeštaja" ruskih trupa.
Riko Kriger
Nemački državljanin Riko Kriger optužen je za postavljanje eksploziva u Belorusiji i osuđen na smrt pre nego što ga je lider zemlje Aleksandar Lukašenko pomilovao ranije ove nedelje.
U intervjuu za taomšnje medije rekao je da je delovao po instrukcijama iz Ukrajine, ali nije dao nijedan dokaz za to.
Veruje se da je bio prvi zapadni građanin kome je izrečena smrtna kazna u Belorusiji.
Andrej Pivovarov
AP Photo/Denis Kaminev
Ruski opozicioni aktivista Andrej Pivovarov bio je na čelu fondacije Otvorena Rusija, koju je osnovao bivši oligarh Mihail Hodorkovski, koji je proveo deceniju u zatvoru zbog kampanje protiv Putina.
Uhapšen je 2021. godine nakon što je pokušao da napusti zemlju iz Sankt Peterburga i optužen da je rukovodio "nepoželjnom organizacijom".
Diter Voronjin
Rusko-nemački državljanin Diter Voronjin osuđen je na 13 godina zatvora pod optužbom za "izdaju" nakon što je Moskva navela da je primio poverljive vojne informacije od drugog novinara Ivana Safronova, koji ostaje iza rešetaka, preneo je AFP.
Patrik Šebel
Ovaj 38-godišnji Nemac priveden je u Sankt Peterburgu ranije ove godine nakon što je navodno pronađen sa paketom gumenih medvedića kanabisa. Optužen je za trgovinu drogom.
Šebel je na sudu objasnio da je kupio medvediće u Nemačkoj prošle godine i da ih je uzimao pre dugih letova kako bi mu pomogli da zaspi. Rekao je da nije znao da su zabranjeni u Rusiji.
Herman Mojžes
Rusko-nemački advokat za imigraciju i aktivista za biciklizam Mojžes suočava se sa optužbama za izdaju nakon što je uhapšen u maju.
Malo se zna o njegovom slučaju, ali aktivisti za ljudska prava sugerišu da bi optužbe mogle biti povezane sa njegovim radom u pomaganju ruskim građanima sa evropskim dokumentima ili jednostavno sa njegovom nacionalnošću.
Vadim Ostanjin
Ostanjin je bio šef regionalnog ogranka Alekseja Navaljnog u Barnaulu, osuđen na devet godina zatvora 2023.
Kao i drugi predstavnici Navaljnog koji su razmenjeni, optužen je za pripadnost ekstremističkoj organizaciji.
U maju te godine, dok je bio u pritvoru čekajući suđenje, rekao je da mu se zdravstveno stanje pogoršava zbog boravka u pritvoru.
Ko su Vadim Krasikov i ostali Rusi koje je Zapad pustio?
Jedan od najistaknutijih zatvorenika koji pušten i poslat u Rusiju jeste agent Federalne službe bezbednosti (FSB) Vadim Krasikov, koji je služio doživotnu kaznu u Nemačkoj zbog ubistva prognanog čečenskog komandanta 2019. godine u berlinskom parku.
Tokom njegovog suđenja tužioci su rekli da je delovao po naređenju Rusije i da je pripadao veoma tajnoj jedinici FSB-a - Vimpelu.
Advokati koji ga brane insistirali su da je on bio građevinski radnik, a ne ubica. On je negirao da je poznat kao Krasikov i predstavio se kao Vadim Sokolov, što je ime koje je pisalo u pasošu sa kojim je putovao.
U nedavnom intervjuu sa američkim voditeljem Takerom Karlsonom Putin je nagovestio da njegova zemlja traži oslobađanje "patriote" Krasikova u zamenu za američkog novinara Evana Gerškoviča.
Roman Seleznjev
Roman Seleznjev je proglašen krivim za pokretanje šeme hakovanja 2017. godine koja je prouzrokovala štetu od 169 miliona dolara.
Američki zvaničnici rekli su da je ukrao podatke o kreditnim karticama iz restorana i prodao ih na crnom tržištu. Osuđen je na 27 godina zatvora zbog šeme, koju je, prema tužiocima, vodio između 2009. i 2013. godine.
Prema Ministarstvu pravde, Seleznjev je koristio softver koji mu je omogućio da ukrade milione brojeva kreditnih kartica od hiljada preduzeća.
Njegov otac je Valerij Seleznjev, poslanik i Putinov saveznik.
Vadim Konoščenok
SAD su optužile Vadima Konoščenoka za zaveru u vezi sa nabavkom i pranjem novca u ime ruske vlade 2022. Takođe se smatralo da je bio agent FSB-a.
U to vreme u saopštenju američkog Ministarstva pravde navodi se da su on i drugi nezakonito kupili i izvezli veoma osetljive elektronske komponente, od kojih se neke mogu koristiti u vojne svrhe.
Artem Dulcev i Ana Dulceva
Tanjug/Kirill Zykov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Muž i žena Artem Viktorovič Dulcev i Ana Valerevna Dulceva uhapšeni su i osuđeni zbog optužbi za špijunažu u Sloveniji.
Oboje su osuđeni na po 19 meseci zatvora. Sa njima se u Rusiju vratilo i njihovih dvoje dece.
Mihail Valerjevič Mikušin
Univerzitetski predavač Mihail Valerjevič Mikušin optužen je za prikupljanje obaveštajnih podataka u Norveškoj u ime Rusije 2022. godine dok se predstavljao kao brazilski akademik.
Norveški zvaničnici rekli su da ima brazilski pasoš i da je radio kao istraživač na Univerzitetu u Tromsu od 2021. Navodno se zvao Hoze Asis Đamarija.
Takođe se verovalo da je Mikušin lagao o svojim godinama, jer je u stvari imao 44, a ne 37 godina kada je optužen.
Vladislav Kljušin
Uhapšen u Švajcarskoj na zahtev američkih vlasti 2021. godine, Kljušin je 2023. osuđen na devet godina zatvora zbog trgovine insajderima nakon što je odbio sporazum o priznanju krivice.
Tokom istrage povezivali su ga sa bivšim vojnim obaveštajcem Ivanom Jermakovim, koji je navodno bio umešan u pokušaje da utiče na izbore u SAD 2016. u korist Donalda Trampa.
U Rusiji, kompanija za sajber-bezbednost koju je on vodio, M-13, takođe je bila odgovorna za program Kaćuša, koji su vlasti angažovale da nadgleda medijske kuće i blogove.
Pablo Gonzales (Pavel Rubcov)
Špansko-ruski novinar uhapšen je u Poljskoj u februaru 2022. godine, ubrzo nakon pokretanja specijalne vojne operacije u Ukrajini, optužen za špijunažu i veze sa ruskim vojnim obaveštajnim službama.
Rođen kao Pavel Rubcov u Moskvi od potomaka baskijskih emigranata, preselio se u Španiju kao dete i promenio ime u Pablo Gonzalez.
Nakon njegovog hapšenja pokrenuta je kampanja za oslobađanje u kojoj su učestvovali Amnesti internešenel i Reporteri bez granica (RSF).
U saopštenju iz februara ove godine RSF su pozvali na njegovo oslobađanje, napominjući da ga poljske vlasti još nisu optužile.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari