"Ne možemo više da verujemo zemlji po kojoj hodamo": Velike traume prate preživele iz zemljotresa u Turskoj i Siriji
Zemljotres je pogodio jugoistok Turske, gde je preminulo više od 53.000 ljudi, i sever Sirije, gde je zabeleženo najmanje 6.000 žrtava
Kada se Elmas Abdulgani (35) priseti zemljotresa koji je Tursku pogodio pre tačno godinu dana, i dalje se trese, poput poda njenog stana tog kobnog 6. februara.
Probudili su je vrisci njenog muža.
- Elmas, probudi se, spasavaj se! - vikao je.
- Samo se sećam straha i zbrke - rekla je Abdulganijeva, čiji suprug, nažalost, nije preživeo zemljotres jačine 7,8 stepeni po Rihteru praćen snažnim naknadnim potresima.
Pročitajte još:
Zemljotres je pogodio jugoistok Turske, gde je preminulo više od 53.000 ljudi, i sever Sirije, gde je zabeleženo najmanje 6.000 žrtava.
AP Photo/Metin Yoksu
Abdulganijeva od tada pokušava da se pomiri sa činjenicom da je izgubila ljubav svog života, ali i dom u Gazijantepu, gradu udaljenom nekoliko kilometara od epicentra zemljotresa.
Godinu dana kasnije, mnogi preživeli i dalje žive u privremenom smeštaju, poput šatora i kontejnera.
U Antiokiji, najteže pogođenom gradu, srušeno je 90 odsto objekata.
Ljudi se muče da obnove živote i poslove, a stopa nezaposlenosti je nezapamćena.
Meštani i dalje čekaju na pomoć države, a jedan od njih je i vozač kamiona Kamil Ezer. U svom vozilu živi od 6. februara prošle godine.
- Država nam ništa nije objasnila, nemamo nikakve informacije, rekli su da će nam ponuditi stanove, ali kada i gde, ne znamo - rekao je za Euronews.
AP Photo/Metin Yoksu
Orhan Ozturk je svoju malu zlataru otvorio pre dve nedelje, kada su ruševine ispred lokala očišćene, ali nije imao mnogo mušterija.
- Razmišljali smo da odemo, ali gde? Ovo je naša domovina - rekao je.
Crveni krst je saopštio da se stotine hiljada ljudi koji su ostali bez izvora prihoda oslanjaju na podršku i humanitarnu pomoć.
Čevdet Donmez (30) imao je sreće da od Vlade dobije kontejnerski smeštaj, ali je posao ugrađivača prozora izgubio. Kako bi prehranio majku, suprugu i troje dece, počeo je da uklanja nameštaj iz oštećenih zgrada koje su označene za rušenje.
- U lošoj smo situaciji. Odjednom smo sve izgubili. Kako ćemo se oporaviti? Kako da obezbedimo dobru budućnost za našu decu? Nemam pojma - naveo je.
AP Photo/Khalil Hamra
Put ka oporavku
Zemljotresi su stvorili nezamislivu psihološku traumu po preživele, od povreda do straha usled rušenja, preseljenja i smrti.
Nekoliko nedelja nakon tragedije, grupe terapeuta volontera i radnika nevladinih organizacija specijalizovanih za mentalno zdravlje uposlene su širom pogođenog regiona kako bi podržale žrtve i pomogle im da prevaziđu traumu.
- Radila sam nakon drugih zemljotresa i ostalih prirodnih katastrofa koje su zadesile našu zemlju, poput zemljotresa u Izmiru, ali je ovo bilo drugačije - rekla je Haja Demirči, psihoterapeut iz organizacije "EMDR Trauma Recovery Group".
Prvi zadatak je bio da preživelima obezbede fizički bezbednu sredinu kako bi im smanjili akutne reakcije i uspostavili sigurnu terapeutsku vezu.
AP Photo/Khalil Hamra
- Mnogi su izgubili porodice, prijatelje, udove, domove, gradove i nadu za budućnost. Kada su ti odbrambeni mehanizmi aktivni, nervni sistem reaguje i osoba se oseća kao da je u stalnoj opasnosti. Ljudi koji se više ne osećaju sigurno, ne mogu da jedu, spavaju i zadovoljavaju osnovne potrebe - rekla je.
Jedan student je kazao da, iako mu je kuća proglašena bezbednom, nije više mogao da se oseća sigurnim unutra.
- Konstantno bih gledao u lustere ili flaše sa vodom da vidim da li se voda pomera. Nivoi anksioznosti su se povećali, a to je uticalo i na moje ocene - ispričao je.
Uticaj na decu
Čitava situacija je po odrasle bila veoma katastrofalna, a na decu u ranom stadijumu razvoja zemljotres bi zauvek mogao da ostavi posledice.
Učenica četvrtog razreda iz Gazijantepa Sare Bitir i dalje nosi lutku u školu radi utehe.
- To je prvo što sam zgrabila kada smo pobegli iz kuće. Tri dana mi je pravila društvo dok smo spavali u kolima. Uliva mi samopouzdanje - rekla je.
Stručnjaci kažu da su deca u riziku od razvijanja simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja, uključujući noćne more i izbegavanje ljudi i aktivnosti.
Kada je škola ponovo počela u septembru, Sare nije želela da uđe u učionicu, a bila je previše uplašena da bi se pozdravila sa roditeljima.
Veoma strpljiva učiteljica i školski drugari su je pažljivo uveli unutra, mada prvih nekoliko nedelja nije mogla da se fokusira. Pojedina deca su izbegavala školu nekoliko nedelja zaredom.
AP Photo/Omar Albam
Smrt i gubici
Situacija je bila još gora za sirijske izbeglice koje su pobegle od rata u domovini, a potom ih je u Turskoj dočekao razorni zemljotres.
Psiholog Jara al Atraš je bila zadužena da radi sa Sirijcima koji žive u kontejnerskim kampovima. Mnogi su izgubili domove i decu, baš kao tokom rata u Siriji.
- To je bio poslednji udarac za njih, da ponovo prožive traumu smrti, gubitka i raseljavanja i shvate da im mesto koje su smatrali bezbednim više ne pruža sigurnost - rekla je.
Abdulganijeva, koja je preživela ofanzivu na njen rodni grad Homs, u Siriji, rekla je da je zemljotres ponovo probudio traume za koje je mislila da su zacelile.
AP Photo/Omar Albam
Ni posle rata nije imala potrebu za terapijom, ali je pomoć morala da potraži pre dva meseca.
Od zemljotresa živi u Istanbulu, a u Gazijantep ne može da kroči od velikog bola. Nada se da će joj upravo terapija pomoći da se suoči sa svojim strahovima.
Psihiloškinja Demirči je kazala da će sa preživelima morati da radi još najmanje tri godine, što je minimalno vreme potrebno da put zaceljivanja bude efikasan.
Songul Dogan je ostala bez doma u Malatiji, a kada je grad posetila ovog januara, izbio je zemljotres od 4,5 stepeni.
- Ne možemo više da verujemo zemlji po kojoj hodamo. Kako da nastavimo dalje a da ne poludimo? - upitala je, prenosi Al Džazira.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari