Liban je bankrotirao! Najveća ekonomska kriza u svetu od 19. veka

Iz Libana stižu vesti o ljudima koji masovno pljačkaju po grobljima dok obrazovni i zdravstveni sektor proživljavaju potpuni kolaps. Radnici nisu plaćeni mesecima, a štrajkovi ne donose promene.

Pre četiri meseca svi svetski mediji su izveštavali o libanskoj ekonomskoj krizi. Tada smo na ulicama Bejruta jedan američki dolar menjali za 40 hiljada libanskih funti (po domaći lira), dok je pre krize 2019. jedan dolar standardno vredeo 1.500 lira. Da će lira nastaviti strahovito da tone govorili su nam tada svi, ali da će u martu ove godine pasti na nivo od 110 hiljada naspram dolara, malo je ko predviđao.

Zbog rekordnog potonuća valute ljudi su ovih dana širom Libana blokirali putevi i protestovali. Lani se završio mandat predsednika Mišel Aun, a novi predsednik još nije izabran. Bez predsednika ili punopravne vlade, vlasti tek treba da odobre reforme koje zahteva Međunarodni monetarni fond u zamenu za novčanu pomoć zemlji. Centralna banka prošle godine je ostala bez deviznih rezervi i ukinula subvencije na uvoz većine vitalnih dobara. Cene električne energije, vode i plina porasle su za 595 posto između juna 2021. i juna 2022. i nastavljaju drastično da rastu. U zemlji od 6,5 miliona stanovnika oko 80 posto ljudi danas živi u siromaštvu, dok se pre krize udeo siromašnog stanovništva kretao između 30 i 40 odsto.

Dalati Nohra vía AP

Ovih dana iz Libana stižu vesti o ljudima koji masovno pljačkaju po grobljima dok obrazovni i zdravstveni sektor proživljavaju potpuni kolaps; radnici nisu plaćeni mesecima, a ponovljeni štrajkovi ne donose promene. Opljačkana je i arhiva libanske Nacionalne novinske agencije, a masovno se kradu i oružje i benzin iz vojnih vozila. Nastavljaju se i pljačke banaka, “trend” koji je započeo lani, a radi se o tome da građani upadaju u banke i uglavnom samo traže novac sa svojih računa koji su zaleđeni početkom krize.

U februaru su građani zapalili poslovnicu banke Audi u bejrutskom kvartu Badaro, a više je napada i provala zabeleženo i u bankama u drugim gradovima. O tome posvećeno i kontekstualno izveštava nekoliko nezavisnih medija koji još opstaju u zemlji, a pred koje se stalno stavljaju nove prepreke. Početkom aprila sigurnosne su službe na ispitivanje pozvale jednog od osnivača portala Megaphone News, Jeana Kassira, a istog je dana privedena i Lara Bitar, glavna urednica The Public Sourcea. Iako libanonske vlasti na prvu deluju bezglavo, istraživači libanskog radničkog pokreta Lea Bou Khater konstatuje da Liban nije “propala država” kad je u pitanju kooptacija ili uništavanje pokreta koji osporavaju sustav. Kad treba lomiti štrajkove ili privoditi novinare, država odjednom postoji i vrlo je efikasna.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi