Mnogo buke ni oko čega? U slučaju silovanja u australijskom parlamentu došlo do preokreta, dokazi zbunili i porotu

Suđenje za silovanje Britani Higins završeno je ove nedelje u Kanberi, pri čemu porota nije donela jednoglasnu presudu nakon sedmodnevnog razmatranja, što je usledilo pošto je izneta zabrinutost da je porota nepropisno pristupila istraživačkom materijalu koji nije u dokazima iznesenim pred sudom.

Završetak suđenja nije bio senzacionalan, ali kada je porota raspuštena, podnosilac žalbe, gospođa Higins, održao je ispred suda oštar govor, koji je sada prosleđen sudu i policiji da utvrdi da li to predstavlja nepoštovanje suda i/ili krivično delo.

Suđenje, koje je prvostepeni sudija ranije opisao kao „čuveni slučaj“, trajalo je četiri nedelje pre nego što se završilo potpuno haotično.

One koji su pažljivo pratili ovaj slučaj ne čudi činjenica da porota nije uspela da donese jednoglasnu odluku.

Suđenja koja je pokrenuo pokret "Me Too" ("I ja"), društveni pokret protiv seksualnog zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja kom se obraćaju ljudi koji tvrde da su bili žrtve seksualnih zločina koje su počinili moćni i/ili istaknuti muškarci, neizbežno postaju ideološki nabijeni medijski cirkusi mnogo pre nego što uopšte stignu do suda, a takva suđenja se obično odvijaju godinama nakon događaja koji su doveli do njih.

Osnovne činjenice

Britani Higins optužila je nekadašnjeg člana osoblja Liberalne partije Brusa Lermana da ju je silovao u zgradi Parlamenta u Kanberi 23. marta 2019. dok je bila pijana, zbog čega je zaspala u kancelariji jednog ministra.

U nastavku navodimo osnovne činjenice slučaja:

- U petak, 22. marta, Higinsova, Brus Lerman i drugi politički kadrovi koji su radili u kancelariji tadašnje liberalne ministarke i senatorke Linde Rejnolds izašli su na piće u dva noćna kluba u Kanberi;

- Higinsova i Lerman, koji su oboje konzumirali veliku količinu alkohola, podelili su Uber do zgrade parlamenta i dobili pristup Rejnoldsovoj kancelariji u 1.40 u subotu ujutru;

- Lerman je napustio zgradu parlamenta 20 minuta kasnije;

- Za to vreme, kako Higinsova tvrdi, uspeo je da je siluje;

- On poriče da je to učinio;

- U 4.15 ujutro Higinsova je pronađena kako leži gola na kauču u privatnoj kancelariji Rejnoldsove. Obezbeđenje koje ju je zateklo u takvom stanju probudilo ju je, ali ona nije rekla ništa i samo je nastavila da spava;

Profimedia

- Higinsova je napustila zgradu parlamenta u 10 časova u subotu ujutro;

- Sledećeg ponedeljka i utorka Higinsova i Lerman su normalno komunicirali u kancelariji Rejnoldsove;

- U utorak je Lerman po kratkom postupku otpušten zbog kršenja kancelarijskih bezbednosnih protokola;

- Higinsova je u četvrtak pozvana na sastanak sa ministarkom Rejnolds i njenim šefom kabineta. Na ovom sastanku navela je da ju je prethodne subote silovao Lerman;

- Pre sastanka u četvrtak Higinsova nikome nije rekla da je silovana;

- Prvog aprila Higinsova se sastala sa policijom. Ubrzo nakon toga rekla im je da ne želi da nastavi sa svojom pritužbom;

- Higinsova je nastavila da radi za Rejnoldsovu nekoliko meseci nakon toga, a zatim je otišla da radi za drugog ministra u Morisonovoj liberalnoj vladi, senatorku Mihaeliju Keš.

- Tako je slučaj mirovao skoro dve godine – do februara 2021, kada je Higinsova izašla u javnost sa senzacionalnom tvrdnjom da je silovana u Parlamentu pre skoro dve godine.

Profimedia

Higinsova je na suđenju svedočila da je to uradila zato što je konzervativna liberalna vlada, na čelu sa premijerom Morisonom, tada bila umešana u još jedan skandal, #MeToo – u koji je umešan državni tužilac Kristijan Porter, koji je bio optužen za silovanje počinjeno navodno pre više od 30 godina.

Zvezda koja je Morisona navela na pogrešne korake

Tajming nije mogao biti povoljniji za Higinsovu, koja je preko noći postala slavna ličnost pokreta #MeToo. Taj status je potvrđen mesec dana kasnije, kada je muž jedne od novinarki kojoj je prva dala svoju priču pregovarao o ugovoru o knjizi za nju, nudeći joj neverovatnih 325.000 dolara avansa za njenu priču.

Činjenica da je Higinsova bila član Liberalne partije, a navodno silovanje se dogodilo u Parlamentu, uvukla je premijera Morisona u skandal, a medijska kampanja protiv njega i njegove stranke se pojačala. Higinsova je postala centralna ličnost u ovoj kampanji, pojavljujući se na protestnim skupovima, kritikujući lično Morisona i dajući intervjue medijima.

Među politički štetnim tvrdnjama koje je Higinsova iznela bila je ona da su političari Liberalne partije izvršili pritisak na nju da ne nastavi sa svojim slučajem.

Morison je rešio celu stvar na neočekivan način. Osudio je senatorku Rejnolds i prihvatio navode Higinsove.

Profimedia

Zatim je pokrenuo „istragu” o načinu rada u Parlamentu, koja je, na osnovu anonimnih i neproverenih pritužbi, predvidljivo otkrila da je to leglo mizoginije i seksualnog uznemiravanja.

Rezultati istrage su potvrdili da je Morison imao „problem sa ženama“, što je optužba koja ga je proganjala do kraja mandata i koja je bila značajan faktor u izborima na kojima je izgubio ranije ove godine.

Morison je nastavio da pokušava da smiri Higinsovu kako bi sačuvao svoju političku reputaciju, čak je otišao toliko daleko da joj se lično izvinio u parlamentu za „užasne stvari” kroz koje je prošla.

Higinsova je do sada postala prva poster devojka pokreta #MeToo u Australiji.

Čak je bila pozvana da se obrati Nacionalnom pres klubu, organizaciji koja je odavno postala dodatak probuđenih medijskih organizacija čvrsto i nekritički posvećenih cilju #MeToo.

Međutim, jedan razvoj događaja nije išao u prilog Higinsovoj.

Kada je izašla u javnost sa svojim navodima o silovanju, više nije mogla da izbegne da nastavi svoj slučaj u policiji. To je učinila u februaru 2021, a Lerman je optužen za seksualni odnos bez pristanka.

Početak sudskog postupka značio je da će njeni navodi prvi put biti testirani.

Međutim, malo pre nego što je Lermanovo suđenje trebalo da počne, jedna od novinarki kojoj je Higinsova prvoj dala svoju priču (ona čiji je muž pregovarao o ugovoru o knjizi) pojavila se na televiziji i održala govor u kom je podržala tvrdnje koje je Higinsova iznela o onome što se navodno dogodilo u Parlamentu.

Kao rezultat toga, suđenje je odloženo za nekoliko meseci u nadi da će do tada nestati sve predrasude prema potencijalnim porotnicima. Govor je predstavljao jasno nepoštovanje suda, ali protiv novinarke ništa nije preduzeto.

Dokazi su govorili protiv nje

Većina dokaza koji su se pojavili na suđenju, gde je Higinsova unakrsno ispitivana, razlikovali su se od jednostranog narativa koji su medijske organizacije ponavljale više od godinu dana.

Ti dokazi su uključivali sledeće:

- Lerman je svedočio da je, kada su on i Higinsova ušli u Parlament, ona ušla u privatnu kancelariju ministarke i da je više nije video. On je negirao da je između njih došlo do bilo kakvog seksualnog kontakta;

- Kada se Higinsova obratila policiji u februaru 2021, od nje je zatraženo da preda svoj telefon. Odbila je da to učini u više navrata, a kada je konačno pristala, u maju 2021, izbrisala je veliku količinu materijala koji nije mogao da se povrati;

Profimedia

- Higinsova je priznala da je rekla policiji, šefu osoblja Rejnoldsove i prijatelju da je odlazila na preglede kod lekara nakon navodnog silovanja, ali to, zapravo, nije učinila;

- Sredinom aprila 2019. policajac je kontaktirao s Higinsovom i pitao je da li želi da nastavi sa žalbom. Rekla mu je da to ne želi i da na nju nije vršen pritisak da donese tu odluku;

- Senatorka Rejnolds, njena šefica kabineta, i senator Keš svedočili su da su pomagali Higinsovoj, i kategorički su negirali da je na nju vršen pritisak da ne nastavi sa žalbom policiji;

- Senator Keš je rekao da bi pokušaj političara da prikrije seksualni napad na člana osoblja bio „političko samoubistvo“;

- Higinsova je rekla policiji da je haljinu koju je nosila u noći navodnog silovanja stavila u plastičnu kesu i skrivala je šest meseci. Kada joj je pokazana njena fotografija na kojoj nosi haljinu nekoliko nedelja nakon noći navodnog silovanja, ona je priznala da njena prethodna tvrdnja nije bila tačna;

- Haljina, koja je testirana, nije sadržala DNK dokaz;

- Higinsova je rekla novinaru da joj je Lerman skinuo donji veš pre nego što ju je silovao, ali je na sudu priznala da te noći nije nosila donji veš.

Lermanov branilac je pred porotom izjavio da Higinsova „nije pouzdan ni pošten” svedok.

 

 

On je tvrdio da ona nije znala šta se dogodilo te noći jer je bila toliko pijana i da je prvobitno izmislila optužbe za silovanje da bi sačuvala svoj posao, kao i da je istrajala u tome kako bi zaštitila svoj status slavne ličnosti i svoju knjigu od 325.000 dolara avansa.

Branilac je tvrdio da je Higinsova „uvalila kosku“ medijima i da, s obzirom na njenu nepouzdanost kao svedoka i dokaze iznesene na suđenju, porota nije mogla da bude uverena „van razumne sumnje“ da ju je Lerman silovao.

Problem porote

Stavovi porotnika razlikovali su se u pogledu toga da li se, na osnovu dokaza iznesenih na suđenju, pojavila „razumna sumnja“ u pogledu Lermanove krivice.

Sada je pitanje da li je, u svetlu veoma politizovane i duge medijske kampanje koju su Higinsova i njene pristalice vodili više od godinu dana pre suđenja, bilo moguće da Lerman uopšte dobije pravično suđenje pred porotom. Na kraju krajeva, da bi Lerman bio oslobođen optužbi, svih dvanaest porotnika je moralo da ostane imuno na kampanju.

U stvari, s obzirom na dužinu i intenzitet medijske kampanje #MeToo, Lerman je verovatno imao sreće što je izbegao izricanje presude.

Lerman je ranije ove godine podneo zahtev da se suđenje trajno prekine zbog predrasuda izazvanih kampanjom, ali ga je sud odbio.

 

 

Porota je konačno raspuštena nakon što je istraživački materijal preuzet sa interneta, koji nije bio među dokazima, slučajno otkriven kod porotnika. Pretresni sudija je dao brojna uputstva poroti da im nije dozvoljeno da sprovode sopstvena istraživanja.

Nakon što je porota raspuštena, Higinsova je okupljenim medijima ispred suda iznela ideološku tiradu u kojoj je sveobuhvatno osudila pravni sistem i tvrdila da je rekla istinu na suđenju.

Lermanovi advokati su ove izjave uputili sudu i policiji, na osnovu pretpostavke o nepoštovanju suda, što je krivično delo.

Lerman se sada suočava sa mogućnošću drugog suđenja početkom sledeće godine. Druga suđenja nisu neuobičajena pojava u slučajevima #MeToo, pošto članovi porote, iz razloga koji bi trebalo da budu očigledni, često ne mogu jednoglasno da se slože oko presude.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi