Odnosi Nemačke i Francuske nikad gori! Šolc se polako okreće Istoku, ostvaruje se Makronova noćna mora

Posle pojačanih tenzija u odnosima Nemačke i Francuske, kancelar Olaf Šolc i predsednik Emanuel Makron na sastanku u Parizu danas imaju priliku da poprave odnose dve zemlje koje su pokretačka snaga Evropske unije. Da li će do toga doći - videćemo.

Francuski predsednik Emanuel Makron poniziće nemačkog kancelara Olafa Šolca ako odbije da mu održi zajedničku konferenciju za novinare posle današnjih razgovora u Parizu, piše Politiko.

Kako navodi izdanje, juče je Berlin najavio sastanak lidera dve zemlje sa novinarima, ali je Jelisejska palata ubrzo saopštila da taj događaj nije planiran.

- Ako se ova informacija potvrdi, ono što se dogodilo biće velika uvreda za Šolca - navodi se u publikaciji.

 

 

List je naveo da su odnosi Makrona i Šolca zahlađeni do te mere da se svađaju čak i zbog planova da zajednički komuniciraju sa štampom.

- Odbijanje konferencije za štampu za gostujućeg lidera je politička taktika koja se obično koristi kao ukor. To je Šolc nedavno uradio kada je mađarski premijer Viktor Orban posetio Berlin - naveo je Politiko.

Telegraf je prošle nedelje izvestio da je Šolcov fokus na podršku nacionalnoj energiji razbesnio Makrona. U Parizu su bili ogorčeni jer Berlin nije obavio preliminarne konsultacije sa svojim najbližim partnerom u EU, ali i zato što preferira američko oružje. Makron je čak otkazao planirani sastanak sa Šolcom, a kancelarkin portparol je priznao da Francuska i Nemačka ne mogu da postignu zajednički stav o nekim pitanjima.

Nemačka se okreće Istoku, odnosi sve krhkiji?

Dok su ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza naglasili razlike između dve zemlje, u Francuskoj postoji dublja zabrinutost da se Berlin sve više okreće ka istoku Evrope, što bi moglo da poveća dominaciju Nemačke, pišu svetski mediji.

Između Pariza i Berlina se uvek mogu očekivati trzavice kada novi lideri preuzimaju vlast, ali deset meseci nakon što je Šolc postao nemački kancelar, odnos dve zemlje koji je u srcu EU krhkiji nego što je ikada bio, ocenjuje Tajms.

Profimedia

Ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza samo su zaoštrili razlike, razbijajući nade da će, kako piše londonski list, doći do resetovanja posle godina nategnutog partnerstva između kancelarke Angele Merkel i predsednika Nikole Sarkozija, Fransoa Olanda i Makrona.

Makron je na samitu EU prošle nedelje javno izrazio svoje nezadovoljstvo, rekavši da "nije dobro ni za Evropu ni za Nemačku da se ona sama izoluje" protiv ograničenja cene gasa. On je potom, nakon što je u Briselu postignut kompromis, ublažio svoje izjave, rekavši da je normalno da dve zemlje nemaju uvek iste stavove.

Rat u Ukrajini i revitalizacija NATO-a su zasad potopili Makronov projekat evropske "strateške autonomije" sa sopstvenom vojskom. Šolcova vlada, ističe list, preferira NATO i naljutila je Pariz izbegavanjem zajedničkih projekata raketne odbrane, kao i izgradnje budućeg evropskog borbenog aviona i tenka.

Кomentatori u Francuskoj su zabrinuti da se težište Evrope pomera ka istoku, nakon što je Nemačka počela da popravlja odnose sa susedima iz bivšeg sovjetskog bloka koje je zanemarivala dok je razvijala komercijalne veze sa Rusijom, ukazuje Tajms.

Na prošlonedeljnom samitu evropskih lidera francuski predsednik je nadigrao Šolca, primoravši nemačkog kancelara na defanzivu, ali ostaje uzvratni meč, ističe Politiko.

Makron je na početku samita rekao novinarima da je Berlin "izolovan" u svom protivljenju privremenom ograničenju cene gasa, što je Francuska zagovarala kao način da se obuzda energetska kriza u EU i, ukazuje Politiko, izolovani Nemci su na kraju pustili. Francuski predsednik je takođe iskoristio samit u Briselu da sruši nade Nemačke u izgradnju gasovoda Midkat za koji se Berlin nadao da bi preko Španije i Francuske mogao da dovede dodatni gas iz severne Afrike.

AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

Umesto Midkata, Francuska, Španija i Portugal su najavile "koridor zelene energije" između Barselone i Marseja, podmorski gasovod BarMar. Teorijsko vreme svakako dobija ono što želi – Španci i Portugalci bolje energetske veze sa ostatkom EU, a nemački gasovod – ali je problem u vremenu. Nemačka želi nešto što bi moglo da dovede gas za osam ili devet meseci, dok je projekat BarMar tek u povoju.

Кada se razgovor vrati na odbrambena pitanja, Pariz bi mogao da bude u defanzivi, posebno u očima Amerike koja poziva Evropljane da pojačaju odbranu pred pretnjom iz Rusije.

Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Francuska će, piše portal, verovatno zaostati za Berlinom koji je počeo da ozbiljno povećava izdvajanja na odbranu. Nemački vojni budžet od 50 milijardi evra, koji će biti dopunjen specijalnim fondom od 100 milijardi evra za naoružanje, veći je od francuske 44 milijarde evra. Šolc se uz to obavezao da će ispuniti cilj NATO-a za odvajanje najmanje dva odsto BDP-a na odbranu, što bi dugoročno moglo da znači 80 milijardi evra.

Tako da će, zaključuje Politiko, evropska politika verovatno završiti kao fudbal – 22 čoveka jure loptu 90 minuta i, na kraju, Nemci pobede.

Dublje brige Francuske

S druge strane, ocenjuje Fajnenšl tajms, sastanak Šolca i Makrona je prilika da se uspostavi odnos dve zemlje. Tenzije između Francuske i Nemačke ogoljene na samitu EU izazvale su zabrinutost da dve zemlje neće moći da prevaziđu svoje razlike kao u prošlosti, ukazuje britanski list, ističući da spor oko ograničenja cene gasa samo jedan u nizu.

Berlin i Pariz bi obično bili u bliskoj koordinaciji uoči samita i njihova usaglašena pozicija bi bila mapa puta za EU. Ali, ovog puta nije bilo takve diplomatije pošto su se dve zemlje sukobile oko niza pitanja.

Razmere nesloge otkrivene su takođe prošle nedelje kada je odložen zajednički sastanak francuskog i nemačkog kabineta, koji je trebalo da se održi 26. oktobra. Zvaničnici su okrivili tesne rasporede ministara, ali su obe strane privatno priznale da su potrebni dodatni razgovori.

Umesto toga, Makron i Šolc će imati radni ručak u Parizu s malom grupom pomoćnika. Glavne teme bi trebalo da budu pitanja odbrane i energetike, mada je izvor iz Jelisejske palate rekao da Pariz želi da širi diskusiju za usaglašavanje zajedničke vizije francusko-nemačkih odnosa.

Mada se kao izvor tenzija navodi ruska invazija na Ukrajinu, koja je dovela francusku i nemačku ekonomiju pod ogroman pritisak, u Parizu postoji dublja zabrinutost od kratkoročnih briga oko ruskog rata i njegovog ekonomskog uticaja. Sumnje se uvlače u sveukupne odnose Francuske s Nemačkom, kako raste strah da Berlin želi da pomeri svoj fokus na istoku, što bi dugoročno moglo da ojača dominaciju Nemačke u Evropi.

- Francuzi se brinu da će Nemačka na kraju postati bliža istočnoj Evropi, s potencijalnim članicama EU poput Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana, nego Francuska - rekao je Džejkob Ros, naučni saradnik u Nemačkom savetu za spoljne odnose.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi