Upoznajte Vodabe - pleme u kojem muškarci plesom i šminkom osvajaju žene

Rasprostranjeni po celoj Africi, pripadnici naroda Bororo, poznatiji pod nazivom Vodabe, žive potpuno nomadskim načinom života i govore dijalektom fulfulde. Većina pripadnika ovog plemena živi u Nigeru, gde su početkom 19. veka male grupe naselile područja koja su osvojili sledbenici Utmana dan Fodije, osnivača muslimanskog carstva Sokota. Međutim, članovi ove zajednice nemaju pismo. Samo ime Vodabe znači “narod koji poštuje tabue”, što je svojevrsna aluzija na njihovu tendenciju ka tome da poštuju i neguju staru tradiciju i običaje, za razliku od ostalih pripadnika Fulana.

Neguju principe skromnosti i strpljenja

Tokom 17. veka Fulani u Zapadnoj Africi su među prvima prihvatili islam, a u skladu sa religijom neguju principe skromnosti, strpljenja, moralne čvrstine, promišljenosti i odanosti.

Pošto se radi o stočarskom plemenu, preživljavaju uzgajajući goveda, koze i kamile, a stoka im je od velike važnosti, s obzirom na to da ugled muškarca i porodice zavisi od broja grla koje poseduju.

Kada je reč o porodici, nju čini muškarac, nekoliko njegovih žena i vanbračna deca. U ovom plemenu rasprostranjena je poligamija, posebno među bogatim muškarcima koji sebi mogu da priušte plaćanje više miraza, koji se sastoji od darovanja goveda. Brakovi se dogovaraju između porodica, a običaji nalažu da se posle slavlja, žena useljava u muževljevu kolibu, dok joj seoske meštanke priređuju svečani obred kao znak dobrodošlice.

Takođe, kult lepote i šarma zauzima bitno mesto u njihovoj kulturi.

Muškarci plesom i šminkom osvajaju žene

Pripadnici naroda Vodabe veliku pažnju posvećuju kultu lepote koji slave u tradicionalnim pesmama, a njihova briga o izgledu najbolje se vidi tokom proslave koja označava kraj kišne sezone. Tada se organizuje takmičenje u lepoti koje organizuju mladići iz raznih plemena, boreći se da osvoje titulu najlepšeg. Ova proslava naziva se gerevol, a muškarci se trude da izgledaju što neobičnije.

Festival traje sedam dana i sedam noći, a mesto na kome će se održati ostaje tajna sve do nekoliko dana pred početak praznovanja. Tada se muškarci satima spremaju da izvedu ples pred žirijem koji čine tri žene, odnosno ćerke muškaraca koji su i sami nekada pobedili na ovom takmičenju. Pored pobede, muškarcima je važno i da osvoje žene, pa zbog toga provode sate u šminkanju, a posebnu pažnju posvećuju elementima koji se smatraju najvažnijim za mušku lepotu: očima i zubima.

Danski antropolog Mete Bovin smatra da su polne razlike krucijalne i da negovanje kulta lepote naglašava princip kontrasta – muškarci se sređuju da bu udovoljili ženama, a ne obrnuto. Takođe, u ovoj sredini muškarci simbolišu red, kulturu i čistoću, dok su žene simbol prirode, nereda i nečistoće. Ovo, naravno, ne znači da je uloga ženskog marginalizovana, već da je razlika između muškog i ženskog prisutna kroz obrnutu perspektivu u odnosu na veći broj društava u svetu.

Lepota je uvek usko povezana s umetnošću, pa ne čudi što je umetnost sastavni deo svakodnevice ovog naroda. Nakit, tetovaže, crteži na licu i telu, kao i drveni kreveti koji imaju jako važnu ulogu u svakom domaćinstvu, iz tog razloga imaju veoma važno mesto u životu ove zajednice.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi