Francuzi danas glasaju: Levičari mrse konce Makronu?

Birači u Francuskoj danas su izašli na prvi krug parlamentarnih izbora koji će odlučiti da li će predsednik Emanuel Makron dobiti većinu ili ostati bez podrške potrebne da sprovede reformsku agendu.

Makron je suočen sa snažnim izazovom ujedinjenog levog bloka za koji ankete pokazuju da bi mogao lišiti predsednika potrebne većine u parlamentu, navodi Rojters.

Glasanje za francuski parlament odvija se, kao i predsednički izbori, u dva kruga, 12. i 19. juna, ali je za građane koji žive u inostranstvu prvi krug glasanja zatvoren prošle nedelje. Kao što se i očekivalo, Makronovi kandidati su bili prvi u većini izbornih jedinica, sa izuzetkom Španije, Andore, Portugalije i Monaka, gde je eliminisan bivši premijer Manuel Vals. Prvi put je svaki iseljenik imao mogućnost da glasa onlajn, iako su mnogi prijavili poteškoće prilikom glasanja.

Ankete predviđaju da će Ansambl (Ensemble, vladajuća koalicija u kojoj je i Makronova stranka Republika u pokretu) verovatno dobiti većinu, prvenstveno zbog toga što su levičarski glasači većinom koncentrisani oko manjeg broja, uglavnom urbanih, izbornih jedinica, u poređenju sa šire rasprostranjenim glasačima centra.

Ankete uoči izbora pokazuju da bi liderka desnice Marin Le Pen mogla dobiti poziciju u parlamentu već u prvom krugu i dobiti preko 50 odsto glasova

Kako se bira i funkcioniše parlament

Tanjug/AP Photo/Michel Spingler, File)

 

Parlamentarni izbori u Francuskoj održavaju se svakih pet godina, dva meseca nakon predsedničkih izbora. Zemlja je prešla sa sedmogodišnjeg na petogodišnji predsednički mandat 2002. godine. Zakonodavci određuju poslanike koji sede u Narodnoj skupštini, donjem domu francuskog parlamenta.

Kandidati se bore u dva kruga kako bi bili izabrani za predstavnika izborne jedinice ili izbornog okruga. Trenutno u Francuskoj postoji 577 izbornih jedinica, uključujući 11 u inostranstvu.

Kandidat može da pobedi u prvom krugu ako dobije najmanje polovinu datih glasova, kao i glasove najmanje četvrtine upisanih birača u izbornoj jedinici. U suprotnom, kandidat koji dobije najviše glasova u drugom krugu postaje poslanik.

Da bi ušli u drugi krug, kandidati bi trebalo da dobiju glasove od najmanje 12,5 odsto upisanih birača. Ako samo jedan od njih postigne ovo, on će se suprotstaviti sledećem najboljem. Ako nijedan ne uspe u tome, prva dva će se suprotstaviti jedan drugom.

S obzirom na to da se u obzir uzimaju samo prvoplasirani, drugoplasirani kandidati gube čak i ako dobiju 49 odsto glasova, jer izbori imaju tendenciju da proizvedu jasnu većinu u parlamentu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi