Iran na pragu revolucije: Zašto su hiljade očajnih ljudi izašle na ulice gradova i može li to da destabilizuje državu još više?

26.05.2022

09:19

0

Do sada je ubijeno najmanje pet demonstranata, dok je vlada tvrdila da se radi o manjim skupovima

Iran na pragu revolucije: Zašto su hiljade očajnih ljudi izašle na ulice gradova i može li to da destabilizuje državu još više?
Raisi - Copyright AP/Vahid Salemi

Iran poslednjih nedelja potresaju protesti protiv ekonomske krize, pogoršane smanjenjem subvencija zbog kojih su cene osnovnih dobara porasle.

Prema nezvaničnim izvorima i informacijama objavljenim na društvenim mrežama, najmanje pet osoba je do sada ubijeno u protestima, pošto je policija raspoređena širom države da bi smirila nemire.

U međuvremenu, iranska vlada je isključila internet u brojnim oblastima i gradovima u kojima su održavani protesta, uključujući pokrajinu Huzestan.

Prošlog meseca tvrdolinijska vlada Irana, na čelu sa novoizabranim predsednikom Ebrahimom Raisijem, izjavila je da je odlučila da smanji i ukine subvencije za pšenicu i brašno, nazvavši to neophodnom ekonomskom merom.

To je dovelo do neviđenog rasta cena od čak 300 odsto za razne osnovne namirnice na bazi brašna u zemlji u kojoj skoro polovina od 85 miliona stanovnika živi ispod granice siromaštva.

Vlada tvrdi da je povećanje cena posledica globalne krize pšenice koju je izazvala ruska vojna operacija u Ukrajini. Obe zemlje su među najvećim proizvođačima i izvoznicima pšenice i kukuruza, kao i jestivog ulja.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu vlade, Raisijeva administracija je morala da smanji subvencije za pšenicu i brašno jer su mnogi posrednici kupovali subvencionisano brašno od lokalnih industrijskih preduzeća sa viškovima da bi ih prokrijumčarili u inostranstvo i ostvarili ogroman profit.

 

 

Više od dve nedelje hiljade ljudi učestvovale su u protestima uglavnom u zapadnim oblastima, uključujući provincije Huzestan i Čahar Mahal Bahtijari i gradove Borudžerd u pokrajini Lorestan i Dehdešt u pokrajini Kohkilujeh i Bujer Ahmad.

Neki skupovi takođe su prijavljeni u brojnim gradovima u centralnoj provinciji Isfahan i istočnoj provinciji Razavi Horasan. Ali žarište sukoba i protesta bilo je u gradovima Izeh, Dezful i Andimeshk u provinciji Huzestan.

Demonstranti su uzvikivali „Raisi treba da se stidi i da ostavi zemlju na miru“, „Sveštenici moraju da odu“, „Nema napretka, nema rekreacije, naša mladost je protraćena“ i „Dole s povećanjem cena“.

Analitičari koji su razgovarali za „Middle East Eye", londonski portal koji prati dešavanja na Srednjem istoku i u Severnoj Africi, rekli su da su protesti neizbežna posledica krize koja je posebno pogodila siromašne.

- Ljudi koji žive u Teheranu i velikim gradovima i dalje su u stanju da izdrže nove ekonomske poteškoće, ali u selima i malim gradovima nema načina da se zaradi više novca za prevazilaženje novih poteškoća - rekao je iranski sociolog, pod uslovom da, iz straha od odmazde, ostane anoniman.

- Tako da ljudi nemaju drugog načina osim da reaguju, jer nemaju dovoljno prihoda ili ušteđevine. Ovi protesti su vođeni ekonomskim teškoćama, a ne političkim protivljenjem. Demonstranti su gladni - dodao je on.

 

 

Raisi je, reagujući na proteste, 14. maja izjavio da su ljudi delovali veoma obazrivo, ignorišući antirevolucionarne ciljeve.

Iranski profesor ekonomije rekao je da bi smanjenje subvencija prirodno rezultiralo rastom cena i revoltom.

- Ekonomska reforma i smanjenje subvencija moraju se desiti u pravo vreme. Mnoge zemlje koje smanjuju subvencije imaju sveukupno bolje uslove, uključujući činjenicu da nemaju političke tenzije i sankcije zbog njih, za razliku od Irana - rekao je on.

U Teheranu, glavnom gradu, vozači opštinskih autobusa stupili su u štrajk 15. maja zahtevajući povećanje plata za 57 odsto. Štrajk je trajao nekoliko dana.

Vozači su takođe organizovali proteste protiv tvrdolinijaškog gradonačelnika Teherana Alireze Zakanija, uzvikujući „Nesposobni gradonačelniče, daj ostavku, daj ostavku“. Zakani je do sada odbijao njihov zahtev, a neki vozači su privedeni.

Poluzvanična novinska agencija ISNA javila je da, nakon štrajka u Teheranu, 700 autobusa kojima rukovodi teheranska policija pruža besplatne transportne usluge.

Iranski novinar koji je pričao pod uslovom da ostane anoniman rekao je da je ekonomska kriza u zemlji ukorenjena i u američkim sankcijama i u lošem upravljanju situacijom od strane vladinih zvaničnika.

AP Photo/Vahid Salemi, File
Ebrahim Raisi

- Ljudi više nisu u stanju ili nisu voljni da tolerišu ekonomske poteškoće zarad ideologije naših zvaničnika. Zato ljudi ne podržavaju novi ekonomski plan Raisija, jer istovremeno vide da raste budžet bogoslovija i drugih beskorisnih institucija. Pitaju - zašto da samo mi trpimo ekonomske posledice, a ne i zvaničnici? - kazao je novinar.

Sociolog koji takođe nije želeo da otkrije svoje ime upozorio je da bi neispunjavanje zahteva demonstranata moglo da dovede do „eksplozije".

- Ako sada ne slušamo glas naroda i mislimo da možemo da okončamo ove proteste zatvaranjem i pritvaranjem nekoliko ljudi, moram da kažem da je to vatra ispod pepela i da će se zapaliti na drugom mestu i u drugoj situaciju, jer kada društvo dođe u fazu eksplozije, niko neće moći da ga kontroliše. Sve revolucije u svetu dogodile su se kada niko nije slušao ljude - rekao je on.

Iranska vlada je u petak mobilisala desetine hiljada učesnika protesta demonstrirajući silu nakon što su višenedeljni protesti zbog cena postali nasilni, što je dovelo do hapšenja i povreda širom zemlje.

Hiljade provladinih pristalica okupilo se ispred Teherana, uključujući 50.000 pripadnika Revolucionarne garde i pripadnika paravojne formacije Basidž, javljaju državni mediji.

Kada su počeli protesti i šta ih je pokrenulo?

Početkom maja, protesti su izbili u nekim od siromašnijih iranskih gradova nakon što je vlada smanjila državne subvencije za hranu, što je dovelo do povećanja cena za 300 odsto za nekoliko osnovnih namirnica na bazi brašna.

 

 

Cena ostalih osnovnih dobara, poput jestivog ulja i mlečnih proizvoda, takođe je skočila. Vlada je saopštila da je cilj tog poteza preraspodela subvencija ljudima sa nižim prihodima.

Promene subvencija, usmerene na kontrolu cena osnovnih dobara, uveo je iranski predsednik Ebrahim Raisi ranije ovog meseca u pokušaju da ublaži efekat rasta globalnih cena pšenice i američkih sankcija na iransku ekonomiju.

Veliki broj ljudi izašao je na ulice jugozapadne provincije Huzestan u znak protesta zbog povećanja cena, a protesti su se kasnije proširili i na druge provincije.

Većina demonstranata su radnici u javnom sektoru, rekao je za Si-En-En Zep Kalb, gostujući saradnik u fondaciji trusta mozgova „Bourse & Bazaar". Ali među demonstrantima su i nastavnici i vozači.

Skupovi su imali odjeka 2019. godine, kada su mnogi izašli na ulice zbog poskupljenja goriva u protestima koji su postali najsmrtonosniji od osnivanja Islamske Republike 1979. godine.

Da li sukob u Ukrajini ima veze sa ovim protestima?

Iranska ekonomija, osakaćena zapadnim sankcijama i pandemijom kovida 19, već je bila u problemu, a sukob u Ukrajini za nju je bio „dvostruki udarac“, rekao je Kalb.

 

 

- Pored viših cena hleba, sniženi izvoz ruske nafte i gasa u Kinu takođe je otežao Iranu da prodaje ugljovodonike svom primarnom trgovinskom partneru - rekao je on.

Iran je jedan od najvećih globalnih uvoznika pšenice i oslanja se na Rusiju i Ukrajinu za skoro 40 odsto svojih zaliha pšenice, prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.

Otkako su SAD sankcionisale njegovu naftu 2018. godine, Iran se oslanjao na kineske kupce. Ali njen izvoz sirove nafte u Kinu naglo je opao od ruske operacije u Ukrajini, preneo je Rojters, dodajući da Peking sve više naginje ka sniženim cenama barela iz Rusije jer se ta zemlja suočava sa sankcijama Zapada.

Kako je vlast reagovala na proteste?

Vlada je priznala proteste, ali je rekla da su to bila mala okupljanja. Državni mediji su demonstrante opisali kao „izgrednike i provokatore" i rekli da je na desetine njih uhapšeno.

Vlasti su saopštile da su domaći nemiri zbog cena hrane podstaknuti stranim „neprijateljima“ i „glasinama koje šire i lažima koje govore“.

AP/Vahid Salemi
Ebrahim Raisi

Neki korisnici društvenih medija u Iranu rekli su da su internetske usluge poremećene, ali su iranski zvaničnici demantovali tu tvrdnju.

Da li bi protesti mogli da imaju širi uticaj?

Protesti neće nužno srušiti iranski režim, ali nedostatak adekvatnog odgovora vlade može dopustiti da nezadovoljstvo tinja, napisao je Džejson Razajan, bivši šef teheranskog biroa za "Vašington post".

- Istovremeno, režim nema lek za sadašnju grupu pritužbi, što znači da će se nemiri nastaviti, postajući sve češći kako očaj javnosti bude rastao - napisao je on.

Protesti takođe dolaze u trenutku kada Iran pokušava da oživi nuklearni sporazum iz 2015. sa svetskim silama kojim su mu ublažene sankcije.

Naglo pogoršanje ekonomske situacije može podstaći Iran da brže postigne dogovor, ali nacija je do sada čvrsto ostajala pri svojim zahtevima.

- Iranska vlada je planirala svoj godišnji budžet sa očekivanjem većih prihoda od nafte i potencijalnim ublažavanjem sankcija. Pošto se bilo šta od ovoga sada čini malo verovatnim, ne bih se iznenadio da vidim nenajavljene mere štednje i odluke o smanjenju socijalnih izdataka u bliskoj budućnosti - zaključio je Kalb.

Bonus video

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike