Ispod kuće pronađena tajna odaja puna misterija: Otkrića fascinirala naučnike koji su rizikovali živote da je prouče

Neočekivano otkriće ispod jedne kuće na jugoistoku Turske obelodanilo je drevna umetnička dela koja su nastala u vreme gvozdenog doba. Nedovršeno delo prikazuje povorku božanstava, ukazujući na način na koji su se različite kulture spojile.

Pljačkaši su prvobitno provalili u podzemni kompleks 2017. godine tako što su napravili otvor u prizemlju dvospratne kuće u selu Bašbuk. Komora, uklesana u krečnjačku podlogu, proteže se 30 metara ispod kuće.

Kada su vlasti uhvatile pljačkaše, tim arheologa je u jesen 2018. izvršio skraćeno iskopavanje kako bi proučio značaj podzemnog kompleksa i umetnost na stenama pre nego što bi erozija mogla dodatno da ošteti lokaciju.

Ono što su istraživači otkrili opisano je u studiji koju je u utorak objavio časopis „Antiquity".

Umetnička dela nastala su u 9. veku pre nove ere, tokom Novoasirskog carstva, koje je počelo u Mesopotamiji i proširilo se da bi postalo najveća supersila tog vremena.

Ovo širenje uključivalo je Anadoliju, veliko poluostrvo u zapadnoj Aziji koje obuhvata veći deo današnje Turske, između 600. i 900. godine pre nove ere.

 

 

- Kada je Asirsko carstvo sprovodilo političku vlast u jugoistočnoj Anadoliji, asirski guverneri su svoju moć izražavali kroz umetnost u asirskom dvorskom stilu - rekao je autor studije Selim Feruh Adali, vanredni profesor istorije na Univerzitetu društvenih nauka u Ankari u Turskoj.

Primer ovog stila bili su isklesani monumentalni stenoviti reljefi, ali neoasirski primeri su bili retki, napisali su autori studije.

Kombinovanje kultura

Umetnička dela pronađena u tajnoj odaji odražavaju integraciju kultura umesto potpunog osvajanja. Božanstva imaju svoja imena napisana na lokalnom aramejskom jeziku. Slike prikazuju verske teme iz Sirije i Anadolije i nastale su u asirskom stilu.

- To pokazuje kako je u ranoj fazi novoasirske kontrole nad regionom postojala lokalna kohabitacija i simbioza Asiraca i Aramejaca u regionu. Panel iz Bašbuka daje naučnicima koji proučavaju prirodu carstava upečatljiv primer načina na koji su regionalne tradicije mogle da opstanu u primeni imperijalne moći izražene kroz monumentalnu umetnost - rekao je Adali.

 

 

Umetničko delo prikazuje osam božanstava, od kojih su sva nedovršena. Najveće je visoko 1,1 metar. Lokalna božanstva na umetničkim delima uključuju boga meseca Sina, boga oluje Hadada i boginju Atargatis.

Iza njih, istraživači su mogli da identifikuju boga sunca i druga božanstva. Prikazi kombinuju simbole siro-anadolskog verskog značaja sa elementima asirskog predstavljanja, rekao je Adali.

- Uključivanje siro-anadolskih religioznih tema ilustruje adaptaciju novoasirskih elemenata na načine koji se nisu očekivali od ranijih nalaza. One odražavaju raniju fazu asirskog prisustva u regionu kada su lokalni elementi bili više naglašeni - objasnio je Adali.

Nakon što je otkrio ovo umetničko delo, autor studije Mehmet Onal, profesor arheologije na Univerzitetu Haran u Turskoj, rekao je: „Dok je prigušena svetlost lampe otkrivala božanstva, drhtao sam od strahopoštovanja kada sam shvatio da sam suočen sa veoma izražajnim očima i veličanstvenim licem boga oluje Hadada.“

Nerešene misterije

Tim je takođe identifikovao natpis koji bi mogao da bude ime Mukin-abua, novoasirskog zvaničnika koji je služio tokom vladavine Adad-nirarija III između 783. i 811. godine pre nove ere.

 

 

Arheolozi sumnjaju da je u to vreme bio raspoređen u ovaj region i da je koristio ovaj kompleks da bi pridobio lokalno stanovništvo.

Ali struktura je nedovršena i ostala je nedovršena sve ovo vreme, što sugeriše da je nešto navelo graditelje i umetnike da je napuste, možda čak i pobuna protiv njih.

- Panel su napravili lokalni umetnici koji su služili asirskim vlastima i koji su prilagodili novoasirsku umetnost provincijskom kontekstu. Korišćen je za izvođenje rituala pod nadzorom pokrajinskih vlasti. Možda je napušten zbog promene pokrajinskih vlasti ili zbog nastalog političko-vojnog sukoba - kazao je Adali.

On je bio epigrafista tima koji je čitao i preveo aramejske natpise 2019. koristeći fotografije koje je snimio istraživački tim koji je morao brzo da radi na proučavanju lokaliteta.

- Bio sam šokiran kada sam video aramejske natpise na takvim umetničkim delima, a obuzeo me je osećaj velikog uzbuđenja dok sam čitao imena božanstava - rekao je Adali.

 

 

Lokalitet je zatvoren nakon iskopavanja 2018. jer je nestabilan i mogao bi da se uruši. Sada je pod zakonskom zaštitom turskog Ministarstva kulture i turizma.

Arheolozi su željni da nastave rad, ali prvo mora da se ustanovi da iskopavanja mogu bezbedno da se odvijaju. Žele i da naprave nove fotografije umetničkog dela i natpisa i, eventualno, da otkriju još artefakata.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam