Rusija skinula oznaku tajnosti sa slučaja Hitlerovog pilota: Otkriveni detalji o poslednjim satima života nacističkog vođe

Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije (FSB, naslednica KGB-a), skinula je oznaku tajnosti sa dokumenata iz dosijea ličnog pilota Adolfa Hitlera u petak, otkrivajući detalje o poslednjim satima nacističkog diktatora.

Hitler je izvršio samoubistvo 30. aprila 1945. godine, samo nekoliko dana pre nego što su sovjetske trupe zauzele Berlin, čime je efektivno okončan Drugi svetski rat u Evropi. Njegovo telo je poliveno benzinom i spaljeno.

General-potpukovnika Hansa Baura, koji je radio za Hitlera više od decenije, zarobili su sovjetski vojnici 2. maja 1945. i suđeno mu je u Moskvi. Prethodno je FSB objavila poverljive dokumente iz Baurovog dosijea. Dokumenti iz novogorodskog ogranka FSB uključuju Baurovu rukom pisanu autobiografiju i njen prevod sa nemačkog, kao i njegovo svedočenje.

Baur je opisao svoj poslednji razgovor sa Hitlerom koji je održan 30. aprila 1945. godine, neposredno pre nego što su nacistički vođa i njegova supruga Eva Braun oduzeli sebi život.

Prema Bauru, tokom svojih poslednjih dana Hitler skoro nikada nije izlazio iz svojih odaja, izgledajući staro i bolešljivo. Ruke su mu, kako je tvrdio pilot, drhtale, a namera mu je bila jasna.

- Hitler me je dočekao u hodniku i odveo u svoju sobu. Pružio mi je ruku i rekao: „Baure, želim da se oprostim od tebe, želim da ti se zahvalim za sve godine službe“ - prisetio se pilot.

Profimedia

Tada je, prema Baurovom svedočenju, Hitler hteo da mu pokloni svoju omiljenu sliku - Rembrantov portret pruskog kralja Fridriha Velikog. Baur je sa svoje strane pokušao da ubedi Hitlera da ne izvrši samoubistvo, rekavši da će se u tom slučaju „sve raspasti“.

- Moji vojnici ne mogu i ne žele više da izdrže. Ne mogu više da podnesem - bio je Hitlerov odgovor.

Bauru je otkrio i da je naredio da se njegov i Evin leš spale „odmah” posle smrti. Hitler je ovu želju objasnio strahom da će njihova tela imati sličnu sudbinu kao tela italijanskog diktatora Benita Musolinija i njegove ljubavnice, koja su, posle pogubljenja u aprilu 1945. godine, okačena za javno razgledanje u Milanu.

Nekoliko sati nakon razgovora, koji je proveo spaljujuži dokumente i pripremajući se za odlazak iz Berlina, Baur se vratio po Rembrantovo remek-delo i saznao da je „sve gotovo”: Hiterov leš i leš njegove supruge već su bili zapaljeni.

- Nekoliko SS stražara je uzbuđeno trčalo gore-dole. Pitao sam: „Je li gotovo?“ „Da“, rečeno mi je. „Gde su tela?“ „Umotana su u ćebad, polivena benzinom, i već gore gore u bašti carske kancelarije. Tada mi je rečeno da se Hitler upucao. Neko je rekao: „Moramo da obrišemo lokve krvi" - napisao je Baur.

Profimedia

Zaposleni u kontraobaveštajnom odeljenju Smerš u bašti Rajh-kancelarije otkrili su 13. maja 1945. godine mesto sahrane ugljenisanih leševa Adolfa Hitlera i Eve Braun, „čiju su autentičnost potvrdili brojni sudsko-medicinski pregledi“, navela je FSB komentarišući dokumente sa kojih je skinuta oznaka tajnosti.

Hans Baur je u Sovjetskom Savezu 1950. godine osuđen na 25 godina zatvora, ali je pušten pet godina kasnije. Francuzi su ga zatvorili na oko dve godine do 1957. Kasnije te godine vratio se u Zapadnu Nemačku, gde je umro 1993. u 95. godini.

Tokom godina, Hitlerova priča o samoubistvu je osporavana. Američki istraživači su 2009. godine tvrdili da fragment lobanje prikazan na izložbi u Moskvi nije Hitlerov. Šef arhive FSB Vasilij Hristoforov opovrgao je tada te tvrdnje rekavši da je sovjetska forenzička istraga jasno dokazala autentičnost ostataka.

Hitlerovi ostaci su sahranjeni u Magdeburgu u Nemačkoj 1946. godine, ali je sovjetska vlada postala zabrinuta da bi mesto sahrane moglo postati svetilište za Hitlerove sledbenike, pa je tajno ekshumirala grob 1970. godine i uništila njegov sadržaj. Moskva je odlučila da zadrži delove lobanje i vilice koji su korišćeni za identifikaciju nacističkog vođe.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi