Svrgnuta državnica Aung San Su Ći proglašena krivom za korupciju! Osuđena na pet godina zatvora, a čeka je još više od 100?! (VIDEO)

 u Mjanmaru, pod upravom vojne hunte, danas je proglasio svrgnutu državnu savetnicu Aung San Su Ći krivom za korupciju i osudio je na pet godina zatvora, saopštio je Rojtersu izvor upućen u proces.

Ovaj slučaj je prva od 11 optužbi za korupciju protiv liderke, koja je i dobitnica Nobelove nagrade za mir, a za svaku od njih je predviđena maksimalna kazna od 15 godina zatvora, naveo je izvor koje je odbio da bude imenovan, pošto se ova suđenja održavaju bez prisustva javnosti.

 

 

Su Ći, koja je predvodila Mjanmar pet godina pre nego što je svrgnuta s vlasti u državnom udaru početkom 2021. godine, optužena je za najmanje 18 krivičnih dela, za koje je moguća maksimalna zatvorska kazna od skoro 190 godina ako bude proglašena krivim, navodi Rojters.

 

Ko je Aung San Su Ći

Tanjug/AP Photo/Peter Dejong, File)

 

Aung San Su Ći je rođena 1945. godine, ćerka je nezavisnog heroja generala Aunga Suna, koji je ubijen kada je imala samo dve godine, malo pre nego što je Mjanmar stekao nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine 1948. Aung San Su Ći je 1960. otišla u Indiju sa svojom majkom, a četiri godine kasnije na Univerzitet Oksford, gde je upoznala budućeg supruga Majkla Arisa.

Nakon što je provela vreme u Japanu i Butanu, skrasila se u Velikoj Britaniji sa suprugom i dvoje dece. Godine 1988. vratila se u Jangon kako bi se brinula o majci koja je bila na samrti.

Međutim, ubrzo se uključila u proteste protiv vojske. Inspirisana Martinom Luterom Kingom i Mahatmom Gandijem, organizovala je skupove i pozvala na izbore.

Lideri protesta su ubijeni ili osuđeni, a ona je 1989. stavljena u kućni pritvor, u kojem je ostala do 2010. godine, sa kratkim periodom na slobodi.

Tokom 15 godina u kućnom pritvoru transformisala se iz nacionalne ličnosti u globalnu ikonu demokratije, osvojivši Nobelovu nagradu za mir i mnoštvo drugih priznanja.

Napokon je puštena 2010. godine, a pet godina kasnije, vojna vladavina prestala je kada je zemlja održala prve slobodne izbore u poslednjih 25 godina, na kojima se Su Ći izborila za preokret.

Pobeda je hvaljena u međunarodnoj zajednici, gde su je mnogi smatrali trijumfom demokratskih vrednosti nad snagama autoritarnosti. Ali prava demokratija zahteva više od jedne pobede na izborima.

Ustav kojim je ukinuta vojna hunta zadržao je za generale ogromnu količinu moći i uticaja, ostavivši Su Ći i njenu stranku u delikatnom položaju dok su pokušavali da zadrže demokratska prava.

Iako je Su Ći imala ograničen direktni uticaj u akcijama snaga sigurnosti, usledila je njena javna odbrana vojske – nazvala je izveštaje o delima genocida “dezinformacijama”, a za probleme u regionu optužila “teroriste”. Potom je uvidela da je osuđena u inostranstvu i lišena brojnih titula koje je osvojila kao neko ko se zalaže za demokratske vrednosti.

Godine 2019. bila je na Međunarodnom sudu u Hagu kako bi se suočila sa optužbama za genocid podnetim protiv Mjanmara, ali je rekla da je represija bila legitimna vojna operacija protiv terorista.

Uprkos tome, Su Ći je i dalje bila veoma popularna u samom Mjanmaru.

 

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: 24sedam