Predizborno obećanje ili realnost: Korzika na putu nezavisnosti? (VIDEO)

Vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona saopštila je da je voljna da raspravlja o "autonomiji" Korzike, u naporu da se smire nasilni protesti koji su to mediteransko ostrvo potresli nekoliko nedelja uoči predsedničkih izbora.

Ministar unutrašnjih poslova, Žerald Darmanen, pomenuo je tu mogućnost tokom dvodnevne posete Korzici,

- Spremni smo da idemo daleko čak i do autonomije. Eto, izgovorio sam tu reč - rekao je Darmanin.

U veoma centralizovanoj francuskoj republici, ideja o nezavisnosti zaista se posmatra kao tabu.

- Razgovori o autonomiji će morati da budu dugi i teški - naveo je, ali je kasnije ipak dodao da "kakav god rezultat bude bio, budućnost Korzike je unutar Francuske". 

Inače, tokom vikenda demonstranti u gradu Bastiji na severu ostrva napali su zdanja državnih institucija i bacali molotovljeve koktele na policiju u najnovijem talasu demonstracija zbog pokušaja ubistva jednog korizikanskog nacionaliste u zatvoru u kontinentalnom delu Francuske.

Protest koji je okupio oko 7.000 ljudi postao je nasilan kada je oko 300 demonstranata sa kapuljačama počelo da baca molotovljeve koktele i druge projektile na policiju i državne institucije zapalivši javnu poresku upravu.

U sukobima demonstranata sa pripadnicima policije bilo je 38 povređenih, među kojima 24 policajca.

 

 

Kako je sve počelo?

Sve je počelo kada je u zatvoru napadnut ekstremni nacionalista Ivan Kolona, a iza pokušaja ubistva stoji drugi osuđenik, džihadista.

Kako se navodi, Kolona je imao nekoliko "bogohulnih" komentara zbog čega je napadnut, a Darmanen je čin opisao kao "teroristički akt".

Korzikanski nacionalisti su optužili državu za napad na Kolonu, koga mnogi posmatraju kao heroja nezavisnosti.

 

 

Ivan Kolona, korzikanski ektremista, upao je u komu, a ovaj slučaj doveo je do novih poziva da se svi zatvoreni korizikanski nacionalisti prebace da odleže svoje kazne na Korzici.

Kolona služi doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva Kloda Erinjaka 1998. godine, koji je kao prefekt Korzike predstavljao oličenje moći francuske države na ostrvu Korzika koje ima dugu istoriju separatističkog nasilja.

 

 

Na Korzici postoji nekoliko pokreta od kojih se jedni zalažu za veću autonomiju, a drugi za nezavisnost čemu se protivi francuska vlada. Tokom sedamdesetih godina bilo je bombaških i drugih terorističkih akcija grupa koje su htele da na taj način dođu do nezavisnosti.

Nekoliko nedelja pre prvog kruga predsedničkih izbora 10. aprila, Valeri Pekres, s desnice, optužila je predsednika Makrona da je „popustio nasilju“ i zatražila da se „vrati red na Korziku pre nego što pregovori počnu“.

 

 

Marin Le Pen s krajnje desnice, pitala je: „Može li biti katastrofalnije poruke od prelaska s ubistva prefekta na obećanje autonomije?“ i rekla da ona „odbija da dozvoli da cinični klijentelizam Emanuela Makrona razbije teritorijalni integritet Francuske: Korzika mora ostati francuska“.

Korzika je nestabilno područje Francuske, jer se često dešavaju ubistva i cveta organizovani kriminal. Istorijski, Korzika je poznata i po tome što je na tom ostrvu rođen Napoleon Bonaparta.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi