Bajden krivi Rusiju i Ukrajinu za inflaciju, ali se neće izvući: Predsednik SAD moraće da plati političku cenu svojih odluka

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden bio je sredinom sedamdesetih senator u prvom mandatu kada je predsednik Džerald Ford molio Amerikance da nose dugmad i nalepnice „Whip Inflation Now“ (WIN; Izbičujte inflaciju sada). Napori Fordove administracije da podigne svest o brzo rastućim cenama i natera Amerikance da troše manje izazvali su podsmeh medija, pa čak i sumnjičavost glavnih ekonomskih savetnika Bele kuće. A Bajden je posmatrao kako inflacija postaje glavna tema u porazu demokratskog predsedničkog kandidata Džimija Kartera od Forda.

Inflacija se sada previše približava najvišim nivoima iz te ere, sa Bajdenom kao predsednikom koji je proveo 36 godina u Senatu i osam godina na mestu potpredsednika. Inflacija je naglo porasla za 7,9 odsto tokom prošle godine, prema februarskom izveštaju Zavoda za statistiku rada, što je najveća stopa inflacije od januara 1982. godine.

To Bajdena i demokrate stavlja na opasnu političku teritoriju pred novembarske izbore. Ali Bajden, čija je podrška na anketama ojačana nakon ruske vojne operacije u Ukrajinu, misli da može za svoje propuste da okrivi drugog čoveka - predsednika Rusije Vladimira Putina. Bajdenova administracija okrivila je prošlog četvrtka ruskog predsednika za brzo povećanje cena u Americi, kao što je to učinila ranije ove nedelje kada je u pitanju skok cena gasa.

Krivac je daleko, na samom vrhu države

Bajednu ova taktika, kako smatraju mnogi analitičari, najverovatnije neće uspeti. Kao što se ispostavilo pre četiri decenije, divlja inflacija ima potencijal da ugrozi poziciju predsednika kom ni geopolitička pitanja neće pomoći da preusmeri bes naroda.

Amerikanci će svakako razumeti da Bajdenovi potezi protiv Rusije štete direktno njima.

Tanjug/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File

Bajden je u petak pozvao na suspenziju normalnih trgovinskih odnosa sa Rusijom, što bi, ako ih Kongres odobri, dovelo SAD u sklad sa sankcijama koje su Rusiji već uvele Evropska unija i Grupa sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja.

Bajden je rekao da će SAD takođe zabraniti uvoz ruskih dijamanata, morskih plodova i votke, pored sveobuhvatne zabrane ruske nafte, prirodnog gasa i uglja i uvođenja sankcija određenim ruskim bankama. To uključuje izbacivanje mnogih ruskih banaka iz SVIFT-a, finansijske globalne mreže za međubankarsku komunikaciju, koja je zapravo okosnica svetske trgovine.

Negativne ekonomske posledice ovih akcija za Amerikance verovatno će biti ograničene, pošto Rusija nije ključni trgovinski partner SAD. Slično tome, izvoz ruske sirove nafte i naftnih derivata u SAD predstavlja samo osam odsto ukupno uvezene nafte i manje od dva odsto izvoza.

Najnoviji problemi sa inflacijom takođe su pojačani brzim rastom cena gasa. Cena benzina je u februaru porasla za 6,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je za godinu dana rast od skoro 40 odsto. S obzirom na važnost Rusije na energetskom tržištu i jasan odnos između zabrane uvoza nafte i skoka cena gasa, Bajdenu će verovatno biti relativno lako da natera američki narod da vidi Putina kao odgovornog za udarac na njihove novčanike.

Ali cene gasa same po sebi dosad se nisu pokazale kao snažno političko oružje. Poslednji put kada su cene gasa bile ovako visoke, u leto 2008. godine, republikanci u Kongresu su silno pokušavali da okrive većinu u demokratskom Predstavničkom domu i Senatu. Pokušali su ponovo da urade istu stvar kada su cene gasa skočile početkom 2012. Ipak, predsednički kandidat demokrata Barak Obama oba puta je lagano pobedio.

AP Photo/Patrick Semansky

To je zato što su birači pokazali bar donekle više razumevanja za prirodu rasta i pada cena gasa, koje se prvenstveno zasnivaju na ceni nafte, globalne robe. Visoke cene gasa biće politička glavobolja za demokrate, ali je malo verovatno da će se to pokazati kao fatalno za njih na predstojećim izborima.

Inflacija je bauk za Bajdena

Inflacija je, međutim, druga stvar. Inflacija je mučila Kartera tokom njegovog jedinog mandata, dostigavši neverovatnih 14,6 procenata u martu i aprilu 1980. Karter je nastavio da gubi u ogromnoj meri od republikanca Ronalda Regana, koji je inflaciju Amerikanaca učinio centralnim delom svoje kampanje.

Danas je inflacija nešto što velika većina američkih glasača nije iskusila ni na koji način, jer se uglavnom smanjila u protekle četiri decenije. Praktično svaka osoba mlađa od 45 godina ne seća se efekata brzog rasta cena iz Fordove i Karterove ere. Dakle, trenutni drastični skok cena predstavlja veliki šok.

Štaviše, postoji i šansa da bi cene gasa mogle da se vrate na staro za osam meseci, koliko je ostalo do izbora na polovini mandata, čak i ako se trenutno čini da je to malo verovatno postići u kratkom roku. Ali to nije slučaj sa inflacijom. Ministarka finansija Dženet Jelen rekla je u četvrtak da će Amerikanci verovatno dočekati još jednu godinu „veoma neprijatno visoke“ inflacije. Slična, očajna poruka stigla je ove nedelje od Saveta ekonomskih savetnika Bele kuće.

U nedavnoj anketi 55 odsto birača reklo je da će inflacija biti izuzetno važna za njihovo glasanje na ovogodišnjim izborima za Kongres. To je veliki problem koji Bajden pokušava da reši tako što krivi Putina za sve.

AP Photo/Patrick Semansky

- Današnji izveštaj o inflaciji podsetnik je da se budžeti Amerikanaca rastežu zbog povećanja cena i da porodice počinju da osećaju posledice Putinovog povećanja cena - izjavio je Bajden prošlog četvrtka, nakon što je Ministarstvo rada objavilo rast potrošačkih cena od 7,9 odsto.

Ali postoji razlog za sumnju da će veliki broj Amerikanaca prihvatiti taj izgovor. Inflacija raste već šest meseci, mnogo pre vojne operacije Rusije u Ukrajini, a republikanski kritičari pokušavaju da osiguraju da se Bajden neće izvući prebacivanjem odgovornosti na ruskog predsednika.

- Inflacija je upravo porasla na 7,9 odsto, još jedan maksimum u poslednjih 40 godina. Prvo su rekli da je to prolazno, zatim su okrivili probleme u lancu snabdevanja, pa su tvrdili da je inflacija zapravo dobar znak. A sada je to Putinova greška. Kada će Bela kuća priznati da je kriva za Bajdenovu inflaciju - tvitovao je u petak poslanik Vern Bjukenen, republikanac sa Floride.

Bajdenova administracija ima na raspolaganju relativno malo alata za suzbijanje inflacije u kratkom roku, posebno za manje od osam meseci pre dana izbora. WIN nije uspeo da obezbedi reizbor Fordu, a Karter nije prošao ništa bolje usred konstantno visokih cena. Najbolja vest za Bajdena je to što se sledeći predsednički izbori neće održati za više od dve i po godine, ali to ne znači da će glasači zaboraviti na muke koje su imali tokom njegove vladavine i na pogrešne poteze koje je vukao na štetu svojih građana.

Srljanje u propast

Amerika je za sada daleko od stagflacije i onog lošeg perioda pod predsednikom Džimijem Karterom, sa privredom koja raste brzim rastom od 6,4 odsto godišnje kako se svet ponovo otvara i pandemija povlači. Ipak, nedavni niz loših ekonomskih vesti u onome što bi trebalo da bude prilično snažan oporavak jeste upozorenje da bi pristup predsednika Džoa Bajdena i demokrata u Kongresu fiskalnoj politici mogao da dovede do negativnih i neželjenih posledica.

AP Photo/Patrick Semansky

Inflacija je porasla u aprilu, prema federalnim podacima objavljenim u sredu, sa potrošačkim cenama koje su skočile za 4,2 odsto, što je najveći rast od 2008. Bivši ministar finansija Lari Samers, demokrata koji je savetovao predsednike Bila Klintona i Baraka Obamu, upozorio je na ekstremno visoku „inflaciju“ koja je do pre nekoliko nedelja delovala nezamislivo. Otvoreno je samo 266.000 novih radnih mesta, što je jedva više od četvrtine onoga što se očekivalo sa ponovnim otvaranjem zemlje, a stopa nezaposlenosti je porasla na 6,1 odsto.

Bajden i demokrate u Kongresu insistiraju na tome da, kako se kovid 19 stišava, treba otvoriti federalne slavine za potrošnju i osloniti se na kejneijansku teoriju kako bi se na najbrži način stimulisala ekonomija. Oni su već izložili plan spasavanja ekonomije vredan 1,9 biliona dolara, koji je pratio dva prošlogodišnja paketa stimulacija zbog koronavirusa u iznosu od 2,2 biliona i 900 milijardi dolara.

Posle najnovije pomoći ekonomiji zbog kovida 19 predsednik je izneo američki plan zapošljavanja usredsređen na infrastrukturu, vredan oko dva biliona dolara. Pre nego što je Kongres uopšte mogao da prihvati taj predlog, dodao je američki porodični plan od još 1,8 biliona dolara za brigu o deci i dodatnu potrošnju na socijalnu pomoć.

Ipak, to zabrinjava neke ekonomiste, pošto su se SAD u raznim pomoćima približile trilionu, pragu koji ceo savezni budžet nije dostigao do 1987.

Još u martu, bilo je izveštaja da su čak i neki u Bajdenovom ekonomskom timu zabrinuti zbog prevelike potrošnje izazvane deficitom. Njegovi savetnici su postali „zabrinuti da bi plan mogao da ugrozi dugoročnu finansijsku stabilnost nacije“, navodi „Vašington post“. Veliki deficiti mogli bi povećati kamatne stope i period otplate federalnog duga. To bi dodatno opteretilo budžet, smanjujući diskrecione programe domaće potrošnje na koje se oslanjaju i koje podržavaju mnogi ključni Bajdenovi glasači.

AP Photo/Evan Vucci

- Sada bi trebalo da bude jasno da je pregrevanje dominantni ekonomski rizik sa kojim se suočavaju SAD u narednih godinu ili dve. Moja zabrinutost zbog pregrevanja značajno je porasla u poslednjih nekoliko meseci - rekao je Samers u sredu.

Ali ova upozorenja nisu dovela do toga da demokrate obuzdaju svoje ambicije i smanje planove potrošnje. Odlučili su da predlože veća povećanja poreza kako bi pomogli u finansiranju pomenutih predloga, ali povećanja poreza, čak i ona koja su pažljivo usmerena na osobe sa većim prihodima, takođe nisu besplatna.

AP Photo/Patrick Semansky

Administracija razmatra povećanje stope poreza na dobit preduzeća sa 21 na 28 odsto i uvođenje nekih od najviših stopa poreza na kapitalnu dobit poslednjih godina. Ali kompanije i investitori već sada pokušavaju da se iskopaju iz ekonomskog jarka, tako da bi porezi mogli biti kontraproduktivni, jer otežavaju oporavak poslovnog sektora, dok potencijalno usporavaju rast šire ekonomije.

Ekonomija ima potencijal da se brzo oporavi od pandemije, jer su ono što ju je većinski kočilo bile mere za usporavanje širenja virusa, što je dobra stvar. Ali previše pozajmljenog federalnog novca, sa potencijalnim poslodavcima opterećenim porezima i potrošačima pogođenim naglo rastućim cenama, moglo bi da spreči oporavak koji Amerikanci očekuju i da ponovo aktivira neke ekonomske probleme, za koje su mislili da su ih ostavili daleko u prošlosti.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi