Ako bi došlo do sukoba u Ukrajini, brzo bi se završio u rusku korist: Teroristički napad u Rusiji mogao bi da izazove reakciju Moskve

Situacija u vezi sa Ukrajinom se zaoštrava iz dana u dan. S jedne strane, zapadni mediji govore da Moskva sprema invaziju na Ukrajinu, dok Rusija to negira i traži garancije od NATO-a da prestane da se širi na istok.

Mediji sa Zapada svakodnevno histerišu o „ruskoj agresiji“, iako nijedan ruski vojnik ni za stopu nije prešao rusku granicu, a vojne baze NATO-a nalaze se širom sveta. 

Politički analitičar Ljubiša Aćimović za 24sedam kaže da su napetosti oko Ukrajine samo nastavak tenzija između Rusije i NATO-a koje traju već više od 75 godina.

Ljubiša Aćimović/Privatna arhiva

- Posle završetka Hladnog rata, Džordž Kenan, tvorac američke politike obuzdavanja Sovjetskog Saveza, rekao je za „Njujork tajms“: „Mislim da je ovo tragična greška. Nije bilo razloga za ovako nešto. Niko nikom nije pretio, potpisali smo da štitimo čitav niz zemalja iako nemamo ni resurse, ni nameru da to učinimo na jedan ozbiljan način.“ Ovo je u potpunosti tačno. NATO je trebalo da se ugasi posle završetka Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza, kao što je bilo planirano. Poznato je da su prilikom pregovora o ujedinjenju Nemačke Rusi dobili obećanja od američkih, ali i nemačkih zvaničnika, da ukoliko Rusija pristane na mirnu integraciju ujedinjene Nemačke u NATO, Severnoatlantski vojni savez neće se dalje širiti na istok prema ruskim granicama. Od tada pa sve do danas ruski zvaničnici ističu da je širenje Alijanse na istok neprihvatljivo, jer Moskva ne želi američke rakete pred sopstvenim vratima. Više puta je pokušavano da se odnosi između NATO-a i zvanične Moskve dovedu u red i institucionalizuju prevashodno osnivanjem Saveta NATO-Rusija 1997, godine na koju se zvanična Rusija poziva u trenutnim odnosima i predlozima prema Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u. To je godina do koje Rusija priznaje legitimnost do tada postojećeg evropskog poretka. Od tada do danas sve strane sile, vojna oprema i osoblje u istočnim članicama NATO-a zvanična Moskva smatra bezbednosnim problemom koji treba otkloniti – rekao je Aćimović. 

Do sukoba verovatno neće doći, ali...

On dodaje da je najbolji način da razumemo celokupnu situaciju koja se odvija između dve svetske sile da se citira Zbignjev Bžežinski koji je u svojoj knjizi „Velika šahovska tabla“ rekao da ako Rusija izgubi Ukrajinu, ona više nije imperija.

- Specifična geopolitička situacija koja se odigrava u ovom trenutku je takva da bi dogovor  između NATO-a i zvanične Moskve bio na obostranu korist. Problem je u tome što je situacija toliko eskalirala da bi se svako odustajanje bilo koje strane od početnih pozicija smatralo kao slabost i povlačenje, što povećava mogućnost za sukobe većih razmera – kaže Aćimović, i dodaje da je malo verovatno da će do rata u Ukrajini doći, ali da šansa za to ipak postoji: 

AP Photo/Mindaugas Kulbis, File

- Smatram da ne možemo očekivati upad ruske vojske na granice Ukrajine. Ono što bi mogao biti okidač za sukob jeste napad centralnih kijevskih vlasti na istočne regione s pretežno većinskim ruskim stanovništvom, gde bi zvanična Moskva bila primorana da stane u odbranu Rusa na tim prostorima, ili eventualni teroristički napad ukrajinskih separatista koji bi se desio na teritoriji Ruske Federacije, kao što je bilo u slučaju drugog čečenskog rata. Zapadni mediji i zvaničnici NATO-a optužuju Rusiju za gomilanje trupa u blizini ukrajinske granice i izveštavaju da je oko 100.000 vojnika raspoređeno u blizini granice s Ukrajinom. Po mom mišljenju, to nije ni izbliza dovoljan broj za invaziju kojoj bi cilj bio zauzimanje Kijeva i rušenje ukrajinske vlade. Ipak, tenzije su vrlo visoke i ruski predsednik Vladimir Putin je zapretio „prikladnim vojno-tehničkim merama“ ako se nastavi ono što on naziva agresivnim pristupom Zapada.

Napad iz četiri smera

Aćimović ne isključuje u potpunosti mogućnost da do sukoba u Ukrajini dođe i dodaje da bi se, u tom slučaju, on brzo završio u rusku korist. 

AP Photo, File

- Ukoliko do napada zaista dođe, on bi se najverovatnije desio u vidu kopnene invazije iz četiri smera sa ciljem da se okruže i unište ukrajinske jedinice istočno od reke Dnjepar. Kopneni napad bi verovatno bio izvršen iz Belorusije (zapad), regije Kursk, Brjanska i Belgoroda (severoistok), Rostovske regije (istok) i na severu s Krima (jug). Cilj istovremenih napada potpomognutih paljbom raketama velikog dometa i vazdušnom podrškom bio bi nesavladiv za ukrajinske obrambene jedinice, koje bi se zatim povukle na zapadnu obalu Dnjepra. Ipak, ne smatram da su velike šanse za ovakav scenario i mislim da on može da se dogodi samo u slučaju da sve ostale mirne solucije budu isključene. Sukob svakako više odgovara NATO-u, jer bi tako stvorio dodatni problem Rusiji, ali u Moskvi su toga svesni i zato mislim da sigurno neće srljati u rat – kazao je on.

Podela u EU

Aćimović ističe da se iz Evropske unije čuju disonantni tonovi po pitanju krize u Ukrajini, što samo ukazuje na krizu u EU koja traje već godinama.

Pixabay

- Zapodnoevropske zemlje imaju veoma umirujući zvaničan stav po pitanju ukrajinske krize, za razliku od istočnoevropskih zemalja koje su geografski bliže Moskvi i  imaju turbulentnu zajedničku istoriju. Tako da imamo i tu podelu u samoj Evropskoj uniju na istočnoevropsko krilo NATO-a, koje je pod kontrolom SAD i koje već tradicionalno više gleda u Vašington nego u Brisel, a sa druge strane tu su zapadnoevropske članice NATO-a, koje su čak i protiv uvođenja bilo kakvih ozbiljnih sankcija Moskvi i koje ističu da Rusiju treba uključiti kao partnera, a nikako kao protivnika. To se može najbolje videti u poslednjoj izjavi francuskog predsedika Emanuela Makrona, koji je praktično ponovio stavove Šarla de Gola o Evropi od Antlatika do Urala. Iz ove izjave možemo zaključiti i da EU pokušava da se uključi u velike geopolitičke igre gde bi Evropa, zajedno sa Rusijom, bila taj veliki geopolitički igrač između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Ono što najviše zabrinjava evropske zvaničnike jeste to što u slučaju vojne akcije može doći do kompletnog zaustavljanje isporuke ruskog, a možda i kazahstanskog plina prema celoj EU. To je ogroman pritisak na energetski sektor Evrope – rekao je on.

Srbija može da očekuje pritiske

Aćimović dodaje da će Srbija i srpski faktor generalno, u slučaju da dođe do ozbiljnih sukoba, verovatno biti pritiskani da se opredele za jednu od strana. 

Tanjug/Strahinja Aćimović

- Uslediće ozbiljni pritisci na Srbiju, ali i na zemlje regiona. Situacija je kompleksnija nego kada se desila kriza oko aneksije Krima, kada smo imali standardne pritiske na domaću politiku da Srbija osudi pripajanje Krima Rusiji i gde je domaća politička elita uspešno balansirala. Ovog puta, dok kriza traje, na kratak rok skida pažnju velikih sila sa ovog regiona iz razloga što je fokus trenutno na samim akterima krize, te niko nema ni volje ni resursa da se bavi balkanskim prilikama. Ukoliko bi došlo do veće eskalacije krize u roku od šest meseci do godinu dana pred Srbiju i region bi bio postavljen ulitmatum o zauzimanju strane. Ono što je najbitnije za naše građane jeste i to da bi kriza između Rusije i Ukrajine dovela do poremećaja tržišta pre svega u oblasti energetske bezbednosti, cena energenata i globalnog tržišta hrane – upozorio je on.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi