Čovek koji je Bregzit isterao do kraja po cenu sopstvenog poraza: Ko je Najdžel Faraž, prijatelj Srbije i podrška Novaka Đokovića

Britanski političar i veliki zagovornik Bregzita, Najdžel Faraž, objavio je pre dva dana na Tviteru snimak u kom je saopštio da trenutno boravi u Beogradu kao gost porodice Ðoković, pozdravivši odluku australijskog suda da ukine odluku da se najboljem teniseru sveta oduzme viza i nazvavši to „prvom velikom pobedom nad velikom zemljom".

U snimku nastalom ispred Skupštine Srbije Faraž je napomenuo da australijski ministar za pitanja imigracija Aleks Hok i dalje ima diskreciono pravo da poništi odluku suda.

- Proizvoljna moć je iznad vladavine prava - ocenio je Faraž.

Faraž veruje da se to neće desiti, ali ističe da su Ðokovića maltretirali govoreći mu: „Idi po svojoj slobodnoj volji, ali ako te opet uhapsimo, biće ti zabranjen ulazak na tri godine. Stvarno prljava taktika".

Premijer Skot Morison je naglasio da su „pravila pravila", dodao je Faraž, i ukazao na to da je i sudija takođe rekao da su pravila pravila, ali da ih je Novak ispoštovao prilikom ulaska u Australiju.

Odluku australijskog suda ocenio je kao „prvu veliku pobedu" protiv velike države čija je moć porasla u protekle dve godina otkako je pandemija počela.

- Verujem u slobodu izbora - poručio je Faraž i dodao da Novaku drži palčeve i da se nada da će odluka suda ostati na snazi.

 

 

Prekjuče je objavio i fotografiju iz jednog beogradskog lokala u kom je dozvoljeno pušenje, pa je, vidno oduševljen time, na Tviteru podelio fotografiju sa znakom „dozvoljeno pušenje".

- Srbija je sjajna zemlja - napisao je on u okviru objave koja je podeljena više od 1.200 puta.

Ko je Najdžel Faraž?

Najdžel Pol Faraž (57) britanski je političar koji je bio član Evropskog parlamenta od 1999. do 2020. Vodio je populističku libertarijansku Stranku za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) od 2006. do 2009. i od 2010. do 2016. Reform UK, poznatijuu kao Bregzit partija, osnovao je 2019. godine.

Faraž je rođen u bogatoj porodici, njegov otac je bio berzanski posrednik, i pohađao je koledž Dulvič, prestižnu privatnu školu u Londonu. Sa 18 godina postao je trgovac robom. U početku konzervativac, pridružio se novoformiranom UKIP-u kada je stvoren 1993. kako bi podržao kampanju evroskeptične stranke za povlačenje Britanije iz Evropske unije. U Evropski parlament je izabran 1999. godine, i ponovo 2004. i 2009.

Nakon što je postao lider stranke 2006. godine, vodio je kampanju za UKIP da prestane da se fokusira na jedno pitanje i da razvije političke stavove o širokom spektru ekonomskih i socijalnih pitanja, uključujući imigraciju. U tome mu je pomogla njegova zanimljiva ličnost i reputacija nekoga ko je prkosio „političkoj korektnosti“, javno govoreći da uživa u cigaretama i alkoholu.

AP Photo/Virginia Mayo

Pod njegovim vođstvom UKIP je postala prva britanska stranka u modernom vremenu koja je uspela da vodi nacionalističku politiku a da ne bude etiketirana kao neofašistička, što je sprečilo stranke kao što su Nacionalni front i Britanska nacionalna partija da napreduju od izolovanog i kratkotrajnog izbornog uspeha do istaknutije uloge u nacionalnoj politici.

Na izborima za Evropski parlament 2009. UKIP je obezbedio skoro 17 odsto podrške, osvojio 13 od 72 mesta u Ujedinjenom Kraljevstvu i za dlaku gurnuo Laburističku partiju na treće mesto. Međutim, podrška UKIP-a pala je na samo 3 procenta na opštim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu 2010. godine. Faraž je podneo ostavku na mesto lidera stranke u novembru 2009. da bi se borio za mesto koje predstavlja Bakingem, ali nakon što je završio na trećem mestu na glasanju, ponovo je preuzeo vođstvo UKIP-a u novembru 2010.

Posle opštih izbora 2010, Faraž je proširio uticaj UKIP-a, posebno na konzervativce koji su bili nezadovoljni učinkom koalicione vlade premijera Dejvida Kamerona. UKIP je takođe privukao i glasače liberalnih demokrata, koji su izgubili podršku kao mlađi partneri u koaliciji. Na lokalnim izborima u Britaniji 2012. UKIP je ostvario značajne rezultate, povećavši svoju podršku u Engleskoj (uglavnom na račun konzervativaca) na oko 14 odsto. U svetlu sve veće popularnosti UKIP-a i u pokušaju da obezbedi podršku evroskeptičkih članova svoje partije, Kameron je u januaru 2013. obećao referendum o nastavku članstva Britanije u Evropskoj uniji do 2017. godine.

Faraž i Bregzit

UKIP je bio još bolji na lokalnim izborima u maju 2013. godine, gde je osvojio skoro jednu četvrtinu glasova u gradskim izbornim jedinicama u kojima su se borili. Naredne godine UKIP je osvojio više od 160 mesta u odborima na lokalnim izborima u maju 2014. Ti izbori su održani istovremeno kao i oni za Evropski parlament. Ispunjavajući cilj koji je postavio Faraž, talas evroskeptičnog raspoloženja doveo je UKIP do istorijskog prvog mesta. Stranka je osvojila više od 27 odsto glasova, što je rezultiralo sa 24 mesta. To je bio prvi put od 1906. da je neka stranka osim Laburističke ili konzervativne pobedila na nacionalnim izborima.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Posmatrači su se složili da UKIP u velikoj meri duguje svoj uspeh Faražovom iskrenom, brzopletom pristupu. Međutim, Faraž je najavio imenovanje raznovrsnijeg niza predstavnika koji će zastupati politiku UKIP-a na opštim izborima 2015. godine, priznajući da je njegovo medijsko prisustvo dominiralo nad ostalim članovima stranke. Na britanskim opštim izborima 2015. godine Faraž nije uspeo da uđe u parlament. U skladu sa predizbornim obećanjem da će podneti ostavku ako ne uspe da pobedi, odstupio je sa mesta lidera UKIP-a. Izvršni komitet stranke je, međutim, odbio njegovu ostavku i on je zadržao svoju lidersku poziciju.

Uoči referenduma o napuštanju EU, održanog 23. juna 2016. godine, Faraž je naveo tekuću migrantsku krizu u Evropi i terorističke napade u Parizu i Briselu kao dokaz britanske potrebe da „nastavi sama“. Ankete uoči referenduma pokazale su da su rezultati glasanja neizvesni, a i Kameron i lider Laburističke partije Džeremi Korbin izneli su argumente za nastavak članstva u EU.

Tada je 52 odsto birača podržalo „Bregzit“, a taj dan Faraž je nazvao „danom nezavisnosti Britanije“. Dve nedelje nakon referenduma ponovo je najavio ostavku na mesto lidera UKIP-a, rekavši da je njegova „politička ambicija ostvarena“. Njegova zamena, zamenica predsednika Dajan Džejms, dala je ostavku samo 18 dana nakon što je postala lider u septembru, navodeći svoju nesposobnost da izvrši promene među „starom gardom“ UKIP-a. Faraž je preuzeo dužnost privremenog lidera, koju je obavljao do novembarskih izbora.

Bregzit partija i prihvatanje poraza radi postizanja cilja

Kameronova naslednica, premijerka Tereza ​​Mej, dogovorila se u aprilu 2019 sa EU da se izlazak Britanije odloži do 31. oktobra, a Faraž je na to odgovorio pokretanjem Bregzit partije. On je izjavio da će se članovi Bregzit partije kandidovati na izborima za Evropski parlament 23. maja 2019. i da je njegov cilj da „promeni politiku“ u Ujedinjenom Kraljevstvu.

AP Photo/Alberto Pezzali

Lider UKIP-a Džerard Baten odbacio je novu stranku, nazvavši Faraža „samoživim licemerom“, dok je Faraž tvrdio da je UKIP postao utočište za krajnju desnicu. Ti izbori su naizgled označili kraj UKIP-a kao političke snage u Britaniji. Njena zastupljenost u Evropskom parlamentu pala je sa 24 na nulu, a čak je i lider stranke Baten izgubio svoje mesto.

Faražova partija profitirala je mnogo od raspada UKIP-a i dobila je skoro jednu trećinu glasova na izborima za Evropski parlament, osvojivši 29 mesta. Konzervativci su osvojili samo četiri mesta, a unutrašnja politička situacija Tereze Mej izgledala je sve gore. Dan posle izbora najavila je da će podneti ostavku na mesto lidera Konzervativne stranke, na kom ju je zamenio Boris Džonson postavši premijer u julu 2019, ali se pokazalo da je on nesposoban da sklopi sporazum o Bregzitu koji bi prošao u parlamentu.

Džonson je na kraju dobio ne samo probno prihvatanje svog plana, već i odobrenje parlamenta za održavanje vanrednih izbora, a Bregzit partija predstavila je punu listu kandidata. Međutim, kako se datum izbora približavao, podaci anketa su ukazivali na slabu podršku Bregzit partije. Faraž je 11. novembra najavio da će se kandidati stranke za Bregzit povući u više od 300 izbornih jedinica koje je tada držala Konzervativna partija. Ovo taktičko povlačenje napravljeno je sa namerom da se učvrsti glasanje za „izlazak“, a Faraž je obećao da će Bregzit partija nastaviti da se bori za mesta u uporištu Laburističke partije. Činilo se da je ishod opštih izbora 12. decembra 2019. pokazao mudrost ovog poteza.

AP Photo/Matt Dunham

Dok Bregzit partija nije uspela da dobije nijedno mesto, osvojivši samo 2 odsto glasova, konzervativci su odneli ubedljivu pobedu, što je bio rezultat koji je praktično garantovao usvajanje Džonsonovog plana za Bregzit. Dok su se glasovi još zbrajali, Faraž je najavio da planira da otputuje u Sjedinjene Američke Države kako bi govorio na mitinzima za kampanju za reizbor predsednika Donalda Trampa i 2020.

Dva dana pre planiranog odlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, 29. januara 2020, Faraž je završio svoj dvodecenijski mandat u Evropskom parlamentu obraćanjem u kom je napao to telo i navodeći navodne prednosti populizma. Njegov govor je prerano prekinut kada su on i ostatak delegacije Bregzit partije počeli da mašu zastavama Unije, što je kršenje parlamentarnih pravila, a Faraž je pobedonosno izveo svoju grupu iz prostorije.

Najdžel Faraž je retka podvrsta političara jer ga birači vide kao drugačijeg od ostalih. On je UKIP - stranku koju je vodio tri puta tokom 20 godina - odveo sa političke margine na centralnu pozornicu tako što je spojio koaliciju ljutih glasača sa svih strana.

- Može se ubedljivo dokazati da je Najdžel Faraž najuticajniji političar moderne ere. On je odgovoran za popularizovanje evroskepticizma, održavanje referenduma 2016. i zatim glasanje za Bregzit, a to je sve uradio ne stigavši nikada ni do Donjeg doma. Ali bez obzira na to on je uspeo da uzdrma britansku političku kulturu - kaže profesor Metju Gudvin, akademik koji je proučavao uspon UKIP-a.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi