Vešanje, streljanje i odrubljivanje glave: Smrtna kazna je u nekim zemljama i dalje dozvoljena, a metode izvršenja su zastrašujuće (FOTO)

08.05.2021

21:00

0

Autor: Mussab Al Shukeir

Sve do 1977. godine, samo je 16 zemalja ukinulo smrtnu kaznu za sve zločine

Profimedia

Donji dom parlamenta Južne Karoline u sredu je glasao za dodavanje streljačkog voda državnim metodama pogubljenja, a sve zbog nedostatka smrtonosnih koktela za izvršenje smrtne kazne. Nacrt zakona, koji je odobren glasovima 66-43, zahteva od osuđenih zatvorenika da odaberu da li će biti upucani ili pogubljeni strujom ako smrtonosne injekcije nisu dostupne.

Južna Karolina jedna je od samo devet država koje i dalje koriste električnu stolicu, a biće tek četvrta koja je dozvolila streljački vod, a u ovoj zemlji poslednji osuđenik na smrtnu kaznu pogubljen je pre deset godina.

Međutim, ova vest ponovo je pokrenula pitanje ovog načina kažnjavanja, da li je ona po međunarodnim zakonima legalna i koliko je učestala u zemljama sveta. Sve do 1977. godine, samo je 16 zemalja ukinulo smrtnu kaznu za sve zločine. Nakon trideset godina, broj zemalja koje ukidaju smrtnu kaznu i dalje raste, što podstiče njeno potpuno ukidanje. A kakva je situacija danas?

21. vek u svetlu ukidanja smrtne kazne

Prema podacima organizacije “Amnesty International”, koja se bori za ljudska prava, 125 zemalja širom sveta je do sada ukinulo smrtnu kaznu. U njihovim izveštajima piše da je 2002. više od 3248 osoba osuđeno na smrt u 67 zemalja, a od tog broja izvršenjem smrtne kazne ubijeno je više od 1526 osoba u 31 zemlji sveta.

U Kini je zabeleženo 1060, u Iranu 113, a u SAD 71 izvršenje smrtne kazne, što je 81% svih smaknuća smrtnom kaznom 2002. godine. Ove objavljene brojke za tu godinu uključuju samo one slučajeve koji su poznati pomenutoj organizaciji, a stvarne brojke su verovatno veće.

Profimedia

U mnogim slučajevima smrtnih kazni uočena su teška kršenja međunarodnih standarda, uključujući nepoštena suđenja, te pogubljenja maloletnih prestupnika, tj. osoba koje su u vreme počinjenja zločina bile mlade od 18 godina. U 2002. godini zabeležena su 3 takva slučaja i to sva 3 u SAD. Iako su brojevi u izveštaju zastrašujući, u 2002. godini dogodio se značajan pomak u pravcu opšteg ukidanja smrtne kazne kao posebno okrutog, nehumanog i ponižavajućeg kažnjavanja.

Do kraja 2002. godine 111 zemalja ukinulo je smrtnu kaznu u zakonu ili u praksi. Npr. Kipar i bivša SR Jugoslavija ukinuli su smrtnu kaznu za sve prekršaje, dok je Turska ukinula smrtnu kaznu u praksi. Predsednik Tanzanije zamenio je smrtne kazne zatvorskim za 100 osuđenika, a 17 takvih zamena za smrtnu kaznu zabeleženo je u Saudijskoj Arabiji.

Srbi za uvođenje smrtne kazne

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je (26. februara) zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992. godine. Prema istraživanju javnog mnjenja iz septembra 2018. godine, 56 odsto ispitanika je za njeno ponovno uvođenje. Protiv smrtne kazne je 24 odsto ispitanika, dok je 20 odsto neodlučnih. Uglavnom se ta tema ponovo pokrene kada se dogodi neki zločin, naročito nad decom.

Električna stolica, kamenovanje, giljotina….

Tokom duge istorije smrtne kazne pojavljivali su se mnogi oblici egzekucije. Razne su metode kojima se ubijaju zatvorenici, no upitno je govoriti o tome koja je vrsta egzekucije humanija. Najčešće metode su odrubljivanje glave u Saudijskoj Arabiji i Iraku, električna stolica u SAD, vešanje u Egiptu, Iranu, Japanu, Pakistanu, Singapuru i drugim zemljama, streljanje u Belorusiji, Kini, Somaliji, Tajvanu, Uzbekistanu, Vijetnamu i ostalim zemljama, a u Avganistanu i Sudanu žrtve kamenuju.

Na Bliskom Istoku je tokom istorije najčešća metoda bila kamenovanje, koju je sprovodila zajednica, a prvi kamen je obično bacao tužilac. U Starom Rimu su koristili izuzetno ponižavajuću i okrutnu metodu razapinjanja na krst odbeglih robova, kriminalaca bez rimskog državljanstva te pobunjenika. Razapinjanje potiče iz drevnog Irana u kojem su osuđeni na smrt ubijani i zmijama ili crvima. Tokom srednjeg veka u Evropi nije zadržana metoda razapinjanja zbog velikog uticaja katolicizma, ali su zato u to vreme osmišljene mnoge nove metode egzekucije. Za posebno teška kaznena dela bili su uobičajeni vešanje i spaljivanje na lomači gde se češće umiralo od gušenja dimom pre nego što su izgoreli.

Profimedia

Ova metoda se jako često upotrebljavala tokom španske inkvizicije te pred kraj 15. veka za vreme lova na veštice. Odrubljivanje glave mačem bila je često povlastica privilegovanih pojedinaca i plemstva. Tokom istorije je smrtnu kaznu sprovodila obično jedna, samo za taj posao, određena osoba tzv. dželat. On i njegova porodica su u mnogim kulturama bili omraženi, izbegavao se kontakt sa njima i postavljani su nisko na društvenoj lestvici uprkos činjenici da je izvršavanje smrtne kazne u većini kultura bilo slavljeno kao javni prizor.

Iz tog razloga su najčešće nosili maske preko lica i njihov pravi identitet je bio poznat samo malom broju ljudi. Razvojem tehnologije i modernizacijom usledile su i nove metode egzekucije. Godine 1792. godine u Francuskoj je uvedena giljotina, te se od tamo proširila u ostale delove Evrope. Takođe je uz razvoj vatrenog oružja streljanje postalo učestala metoda egzekucije. U dvadesetom veku su se još razvile i gasne komore, električna stolica, te smrtonosne injekcije. Različite metode egzekucije se u društvu različito procenjuju i odobravaju. Dok neke metode služe izričito ponižavanju optuženika, druge se smatraju časnima, kao npr. streljanje u vojsci.

Smrtne kazne u svetu

Ono što se zna je da je smrtna kazna su 2007. godini sprovođena u sledećim zemljama sveta: Avganistan, Bangladeš, Belorusija, Bocvana, Egipat, Ekvatorijalna Gvineja, Etiopija, Indonezija, Irak, Iran, Japan, Jemen, Kina, Kuvajt, Libija, Pakistan, Saudijska Arabija, Severna Koreja, Singapur, Sirija, Sjedinjene Američke Države, Sudan, Vijetnam.

Najviše smrtnih kazni sprovedeno tokom 2007. godine:

Kina 470+

Iran 317+

Saudijska Arabija 143+

Pakistan 135+

SAD 42

Irak 33+

Japan

U Japanu se smrtna kazna sprovodi vešanjem bez tzv. dugog pada, i to nakon što to ministar pravosuđa pismeno naredi. Za postupanje sa osuđenikom nakon ovog postupka ne postoji zakonom utvrđena regulativa. Često osuđenici čekaju više desetina godina na sprovođenje presude. U tom periodu kontakt sa spoljnim svetom je uglavnom vrlo ograničen, neprestalno se nadziru u skučenoj čeliji od nekoliko kvadratnih metara.

Niti se članovi najuže porodice, niti njihovi pravni zastupnici obaveštavaju o vremenu egzekucije, a sami osuđenici tu informaciju saznaju tek neposredno pre izvršenja smrtne kazne. Čak i nakon usmrćivanja osobe često se događa da porodica ne bude obaveštena o pogubljenju, a slična je situacija i sa posmrtnim ostacima koji se ne predaju porodici.

Libija

Muamer el Gadafi, državnik Libije nekoliko puta je najavljivao ukidanje smrtne kazne. Do danas se to obećanje nije ostvarilo, tako da se u toj zemlji smrtna kazna još uvek primenjuje za široki spektar kaznenih dela, između ostalih i za preprodaju droge i alkohola. U slučaju pogubljenja civila koristi se metoda vešanja, a kod pripadnika vojne službe streljanje. Nekoliko egzegucija je čak i javno prikazano putem televizije, ali većina se ipak odvija bez prsutstva javnosti. Tačni podaci o broju pogubljenih ne postoje.

Profimedia

Saudijska Arabija

U ovoj zemlji se smrtna kazna dosuđuje za niz verskih, društvenih i seksualnih delikata. Presudom se samo kažnjavaju muškarci dok se žene osuđuju za isti prekršaj doživotnim zatvorom. Iako su Ustavom Saudijske Arabije od 1992. godine priznata ljudska prava i potpisani međunarodni pravni standardi oni se ne sprovode dovoljno u praksi. Tako se prema navodima “Amnesty International” i trenutno presuđuje smrtna kazna za maloletnike te dopuštaju sudski postupci bez pravnih zastupnika i prevodilaca za strane državljane.

Osuđenici mogu da budu pomilovani, ali samo kada im svi članovi uže porodice oštećenika oproste, pa tako dolazi do situacija da se mora čekati u zatvoru i dugi niz godina dok maloletni član porodice ne postane punoletan kako bi mogao sam odlučivati. Kao i u Japanu, čest je slučaj da osuđenik, njegovi bližnji te advokati ne saznaju termin egzekucije. Poslednja instanca za pomilovanje je kralj. Najčešća metoda egzekucije je obezglavljivanje mačem koja se provodi u prepodnevnim satima na mestima koja su dostupna javnosti.

Singapur

S ozirom na broj stanovništva ovo je zemlja sa najvećom stopom izvršenja smrtne kazne u svetu. Od 1991. godine smaknuto je najmanje 420 osoba. Smrtna kazna je predviđena za veliki raspon delikata poput: ubistva, upotrebe vatrenog oružja, veleizdaje, otmice, posedovanje droge itd. Većina Singapuraca podržava nemilosrdnu kaznenu politiku svoje države prema krijumčarima droge. Singapurska vlast šalje na vešala svakoga – i vlastitog državljanina i stranca – koga u toj maloj ostrvskoj državi, čak i u tranzitu na aerodromu, otkriju s drogom. Ništa ne može da spase onoga kod koga se nađe više od 15 g heroina, 30 g morfijuma, 30 g kokaina, 500 g marihuane ili 1,2 kg opijuma. Prema podacima “Amnesty Internationalu” proseku se usmrti svakih četrnaest dana jedna osoba, a od toga 85-90% zbog trgovine drogom. Metoda egzekucije je vešanje dugim padom.

Pročitajte još:

Zanimljiv je podatak da u celom Singapuru postoji samo jedna osoba koja izvršava egzeguciju; Darshan Singh. On tu delatnost obavlja već više od pedeset godina i do sada je izvršio oko 800 smrtnih kazni. Egzekucija se izvršava u čuvenom zatvoru Čangi.

SAD

U 38 od 50 američkih saveznih država postoji institucija smrtne kazne. Ova kazna izriče se najčešće za ubistva, otmice i slična teška kaznena dela koja rezultiraju smrću jedne ili više osoba. O smrtnoj kazni se u Sjedinjenim Državama vodi žestoka rasprava. Vrhovni sud Sjedinjenih Država zabranio je 1972. godine dosuđivanje smrtne kazne. Odluku se temeljila na dva amandmana američkog ustava.

Vrhovni sud je tom prilikom okarakterisao smrtnu kaznu kao okrutnu i neuobičajeno strogu zbog načina na koji su je savezne države izvršavale. Međutim, ta je odluka Vrhovnog suda ostavila ipak otvorenom mogućnost da smrtna kazna bude zadržana u budućnosti. Na primer, ako bi se izricala za samo ograničeni broj kaznenih dela, i pod ograničenim uslovima. Vrhovni sud je o ovom pitanju ponovno raspravljao 1976. godine. Tom prilikom je odobrio pravo saveznim državama da donesu nove zakone kojima se ponovno dopušta izricanje smrtne kazne.

Mnoge od njih su to i učinile, zadovoljavajući pritom zahteve koje je postavio Vrhovni sud. Od tada je u Sjedinjenim Državama smrtna kazna izvršena nad više od 800 osuđenika. Od toga je u Teksasu izvršeno gotovo 300 smaknuća. Jedna od novijih studija pokazuje da smrtnu kaznu podržava oko 70 posto Amerikanaca.

Kina

U ovoj zemlji se smrtna kazna dosuđuje za 68 različitih kaznenih dela. Statistički podaci o broju pogubljenih se uglavnom čuvaju kao tajni ali “Amnesty International” navodi da se godišnje pogubi i do nekoliko hiljada ljudi. Zapanjuje podatak da se egzekucija tamo provodi javno, ponekad čak i na stadionima, te da su česti slučajevi javnog prenosa putem televizije. Postoji razlika u metodama egzekucije kod bogatih i siromašnih slojeva. Bogatiji osuđenici se usmrćuju inekcijom, a siromašni streljanjem. Prema različitim izveštajima od strane organizacija koje se bore za ljudska prava se organi usmrćenih koriste za transplantaciju te se preprodavaju na crnom tržištu, iako je trgovina organima zakonom zabranjena.

Tajland ponovo uspostavio smrtnu kaznu

Pre tri godine na Tajlandu je izvršena prva smrtna kazna nakon 2009. godine. Ranijeje i Šri Lanka najavila da će tražiti osobe koje će izvršavati pogubljenja – kao deo mera protiv krijumčarenja droge. Smrtna kazna je zakonita u toj zemlji u kojoj je oko 1.300 osoba osuđeno na smrtnu kaznu, ali niko nije pogubljen od 1976. godine.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti