Turska zahteva jedno, Grčka se oštro protivi tome: Zbog čega se ne nazire rešenje kiparskog spora i ima li alternative?

Predstavici Turske, Grčke i Ujedinjenih nacija pokušavali su tri dana, od utorka do četrvtka, da nađu rešenje za pitanje Kipar, ali ni tokom ovog samita nije napravljen nikakav napredak u rešavanju višedecenijskog problema. Ujedinjene nacije saopštile su u četvrtak da nema dovoljno zajedničkih osnova za nastavak pregovora o podeljenom Kipru, nakon trodnevnog samita na kojem je pokušano da se izađe iz četvorogodišnjeg ćorsokaka u mirovnim pregovorima. Diplomate su pokušavale da napreduju u okončanju višedecenijskog sukoba između kiparskih Grka i kiparskih Turaka koji destabilizuje istočni Mediteran i predstavlja ključni izvor napetosti između NATO saveznika Grčke i Turske.

– Istina je da na kraju naših napora još uvek nismo pronašli dovoljno zajedničkog jezika koji bi omogućio nastavak zvaničnih pregovora – rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres na konferenciji za novinare u Ženevi, dodajući da će Ujedinjene nacije ponovo pokušati “verovatno za dva ili tri meseca”.

Turski predlozi o dve države kao rešenju problema podeljenog Kipra očigledno su kršenje rezolucija Ujedinjenih nacija o podeljenom ostrvu i nikada neće biti prihvaćeni, izjavio je posle samita lider kiparskih Grka Nikos Anastasijadis.

– Ne postoji nikakva šansa da Turska ili tursko-kiparska strana u tome uspe. To je bilo nešto na šta je ukazao generalni sekretar (Ujedinjenih nacija) – rekao je Anastasijadis novinarima u Ženevi.

Sa druge strane, lider kiparskih Turaka Ersin Tatar izjavio je da nema svrhe održavati zvanične razgovore o Kipru bez priznavanja njegove države i da se neće odstupiti od predloga o dve države, koji je dala njegova delegacija.

Posle samita oglasio se i turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, koji je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tatarom rekao da kiparski Grci nisu izneli novi predlog na pregovore u Ženevi.

Dve strane imaju različite stavove o načinu rešavanja problema, s tim što kiparski Grci podržavaju savezni sistem naveden u rezolucijama Ujedinjenih nacija, dok kiparski Turci, pod novim rukovodstvom, traže sporazum o dve države, navodi Rojters.

O kiparskom problemu za 24sedam pričao je Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, koji smatra da se za ovo pitanje neće naći rešenje u skorije vreme, kao i da će Sjedinjene Američke Države odigrati važnu ulogu u narednom periodu.

– Reč je o konfliktu koji traje veoma dugo. Možda je najbolja prilika za njegovo razrešenje propuštena 2004. godine, kada je postojala volja, pre svega sa Turske strane, da dođe do ujedinjenja, ali pod uslovom da određeni kontingenti turske vojske ostanu na severu države. To je bilo neprihvatljivo Grcima, koji su to na referendumu odbili i ušli u Evropsku uniju kao podeljena država. Zapravo, EU ima vlast samo nad grčkim delom Kipra. Ne deluje mi previše optimistično da bi odmah moglo da dođe do nekih naglih pomaka, ali znam da američka administracija, na čelu sa Bajdenom, ima krajnji cilj da izdejstvuje normalizaciju odnosa i ujedinjenje ostrva i na tome će se sigurno raditi. Njihov geostrateški poduhvat u regionu usmeren je ka tome da se ujedine gasna nalazišta koja postoje nadomak obala Izraela, obala Kipra i same Grčke. Oni će na tome raditi i verovatno će, vođeni tim ciljem, učiniti sve što je u njihovoj moći da do pomaka o pregovorima dođe. Ipak, ne treba očekivati neke nagle promene, pre svega zbog komplikovanosti aktuelnih odnosa između Ankare i Vašingtona i mislim da upravo ta situacija može da oteža ovaj proces, u kom će Amerika verovatno odigrati ključnu ulogu, a ne same Ujedinjene nacije – kazao je Rajić.

Snage Ujedinjenih nacija nalaze se na 2,62 % ostrva, na Zelenoj liniji, između nepriznatog Severnog Kipra i Republike Kipar, sa ciljem da održave mir između dve strane. Ipak, Rajić kaže da njihova uloga danas nije toliko velika.

– Ja sam bio i u južnom i u severnom delu Kipra. Plavih šlemova gotovo da nema na terenu, ne možete ih videti. Sve vreme kada prolazite tu administrativnu liniju, sa turske strane je klasična carina, kao da ulazite u drugu državu, a sa grčke toga nema, jer oni ne priznaju Severni Kipar, ali imate jednu kancelariju koja služi za to da prijavite robu koju ste kupili u Severnom Kipru, dok na grčkoj strani nikome ne pokazujete dokumenta ni kad ulazite ni kad izlazite sa dela teritorije koju oni kontrolišu. Na turskoj strani postoji redovna kontrola. Jedino se ne udaraju pečati, ali sve drugo se gleda kao kad ulazite u neku državu. Severni Kipar je veoma militarizovan. Mi smo tada primetili da na svakih šest ili sedam kilometara postoji po jedna velika vojna baza, turska. To su baze Republike Turske, a ne oružanih snaga Severnog Kipra. Turski vojnici tamo su stacionirani po sistemu rotacije, dok Ujedinjene nacije na Kipru imaju samo nominalnu ulogu, dok suštinski one ne mogu da odigraju neku bitniju rolu, s obzirom na ovako ozbiljnu vojnu koncentraciju – objasnio je on.

Iako ne žele da povuku svoje vojnike, Turci najverovatnije nemaju tendencije da zauzmu i ostatak ostrva, smatra Rajić, koji više veruje u zvaničnu priču, da oni samo žele da održe svoje vojno prisustvo na Kipru.

– To je teško reći. Turska politika pokazala je poslednjih godina da oni ne žele baš neku direktnu eskalaciju. Oni su bili raspoloženiji da razgovaraju o ujedinjenju ostrva nego Republika Kipar. Turci imaju veoma ozbiljne vojne efektive tu, ali nije pitanje da li bi oni to mogli da urade ili ne, pošto očigledno ne žele da komplikuju odnose, pre svega sa Vašingtonom i Londonom, pa i Berlinom, do čega bi nesumnjivo došlo ako bi oni bili krivi za neku eskalaciju. Rekao bih da je turska politika tu usmerena prevashodno na to da ojača svoje pozicije i da se dođe do nekog rešenja koje bi uključivalo trajno raspoređivanje turskih oružanih snaga na teritoriji Republike Kipar – smatra on.

Kako i Ujedinjeno Kraljevstvo ima dve suverene bazne oblasti na Kipru, Akrotiki i Dekeliju, rešavanje pitanja ostrva koje je podeljeno već 47 godina i njima je važno, a u ovom sporu Britanija je otvoreno na strani Grka.

– Prošao sam i pored te teritorije. Inače na celom Kipru se vozi levom stranom, što je zaostavština britanske uprave. U tom delu Kipra jedan put vodi kroz tu teritoriju nadomak baze i ako tu napravite saobraćajni prekršaj, privešće vas britanski policajac i sudiće vam sudija koji sudi u ime kraljice. To su, da kažem, britanske eksklave, i naravno da je njihov cilj da tu vlada mir i da bude stabilnost. Ne žele da dođe do nekakvog konflikta. Oni su se povukli, imali su dve baze na severu Kipra i dan-danas Turska nije ušla u te baze i ona ih poziva da se vrate u njih, ali oni to ne žele jer ne priznaju samoproklamovanu državu Severni Kipar i smatraju je delom Republike Kipar koji je pod okupacijom Turske. Oni u tom konfliktu balansiraju, kao i uvek, ali u suštini konstantno drže stranu grčkom delu Kipra – objasnio je Rajić.

Kako je reč o državi koja je u okviru Evropske unije, očekivalo bi se da ona vrši veći pritisak da se reši ovo pitanje, naročito na Tursku, koja takođe teži članstvu, ali to nije slučaj.

– Turska je veoma daleko od članstva u EU. Oni su, mislim, otvorili samo dva poglavlja, a nisu zatvorili nijedno. Dakle, veoma su daleko u pregovaračkom procesu. Ne postoji volja u savremenoj Evropskoj uniji da se Turska primi i toga su svi svesni, samo to niko neće da kaže javno. Osim francuskih političara, koji kažu da od toga nema ništa u narednim godinama. Holandski takođe. Mislim da Evropska unija, uz dužno poštovanje, nema taj autoritet i tu snagu da razreši konflikt na Kipru, budući da nisu uspeli da privole čak ni nosioce vlasti u našoj južnoj pokrajini, mislim na albanske političare koji rukovode tim sistemom pokrajinske samouprave, da formiraju zajednicu srpskih opština već osam godina. Ako to nisu uspeli u nečemu što je praktično dvorište Evropske unije, na delu teritorije Republike Srbije, koja je mnogo bliže članstvu nego Turska, onda mi je teško da poverujem da bi mogli da razreše jedan ovakav konflikt koji je mnogo ozbiljniji, mnogo dublji, sa mnogo ozbiljnijim potencijalnim posledicama, pre svega zato što je reč o potencijalnom sukobu dve članice NATO, koje su vojno prilično opremljene, a tu mislim na Tursku i Grčku, i od kojih je jedna druga vojna sila u NATO. Zato je to krupniji zalogaj i rekao bih da Evropska unija nema dovoljno veliku šargarepu ni dovoljno debeo štap da bi mogla da razreši tu krizu – rekao je Rajić, koji smatra da je jak osećaj pripadnosti i dobro međusobno funkcionisanje doprinelo sprečavanju tenzija između Grka i Turaka koji žive na Kipru.

Pročitajte još

Pola veka netrpeljivosti i straha: Kako je Kipar podeljen i postoji li šansa da se ponovo ujedini?

– Kad sam bio tamo, moj utisak je bio da narod ipak funkcioniše dobro. Građani imaju kanale komunikacije. Relativno je to normalizovano u Nikoziji, kad se prelazi iz jednog dela grada u drugi, to se radi čak i pešački. Nema tu nekih problema. Primetno je da i kiparski Grci i kiparski Turci imaju prilično jak osećaj lokalnog identiteta i da sebe zovu Kipranima, i jedni i drugi, pa tek onda Grcima i Turcima, i da gledaju sebe malo drugačije u odnosu na ostatak turskog, odnosno grčkog naciona. I taj momenat je zanimljiv i mislim da on doprinosi tome što tenzije, iako postoje, nisu sve ovo vreme eskalirale – zaključio je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi