Svi članovi posade ostali zarobljeni u vodenom grobu: Eksploziju osetile okolne države, u podmornici pronađena potresna poruka

Indonezijska podmornica koja je u sredu nestala sa radara sa 53 člana posade u vodama severno od Balija još nije pronađena, a sve su manje nade da će u njoj biti pronađen neko živ. Na mestu na kom je podmornica zaronila uočena je naftna mrlja i do danas nije pronađen više nijedan trag. Indonezija je zatražila pomoć u potrazi od Australije, a jedan od tamošnjih stručnjaka smatra da su monari koji su bili u njoj najverovatnije mrtvi.

– Mnoge stvari mogu da krenu po zlu u podmornicama. Ako podmornica doživi nesreću na moru, najčešće se sve završi katastrofom. Podmornice mogu da zarone nekoliko stotina metara, a sve dublje od toga može biti kobno i u takvim nesrećama često nema preživelih – rekao je Markus Heljer za 9news.com.au.

Čak i ako podmornica bude pronađena na dnu mora, situacija će biti veoma teška, a akcija spasavanja, ukoliko ima preživelih, komplikovana.

– Spasilačke misije veoma su rizične i opasne. Čak i ako neko od posade preživi, a podmornica bude pronađena, spasioce nekako treba poslati na to mesto, što je izuzetno teška operacija – dodao je Heljer.

Nestala podmornica KRI Nanggala-402 napravljena je u Nemačkoj 1981. godine, a veoma je moguće da je potonula zbog slučajne detonacije torpeda, što se dogodilo podmornici Kursk 2000. godine, kada je nestala u vodama Barencovog mora.

Prema opšteprihvaćenoj teoriji, vodonik-peroksid procurio je u prednju sobu u kojoj se nalazilo oružje, što je dovelo do eksplozije.

Najveća pomorska tragedija u istoriji

Kada je Kursk potonuo, svih 118 članova posade su nastradali, zbog čega se ovaj događaj smatra jednom od najvećih pomorskih tragedija na svetu.

Potres koji je usledio nakon eksplozije torpeda osetio se u okolnim državama, koje su mislile da se radi o zemljotresu. U Seizmološkom zavodu na Aljasci igla je neočekivano skakala, a naučnici su mislili da se radi o zemljotresu koji se dogodio negde daleko i čija je jačina bila 4,2 stepena Rihterove skale.

Stotinama kilometara dalje odvijala se prava drama. Tokom vojne vežbe dogodile su se dve velike eksplozije na ruskoj podmornici Kursk. Dok je plovila uz obalu Rusije i Finske u sekundi je eksplodirala i potonula sa kompletnom posadom od 118 ljudi.

Ni danas nije potpuno jasno šta se tačno dogodilo tog 12. avgusta 2000. godine. Verovalo se da je podmornica nosila bojeve glave, zbog čega su razvijene brojne teorije zavere.

Tada su ruske vasti optužile SAD i Veliku Britaniju da su špijunirale njihove vojne vežbe iz tolike blizine da se se zabili u podmornicu. Sa druge strane, Amerikanci su pričali da Rusi sigurno skrivaju neko novo smrtonosno oružje koje je izazvalo eksploziju.

Danas većina stručnjaka smatra da podmornica Kursk nije prevozila moderno oružje, nego stare podvodne rakete punjene sa HTP, supstancom koja je od pedesetih godina bila zabranjena. Ako se dogodi da HTP procuri na druge delove raketa, dolazi do brze hemijske reakcije koja izaziva eksploziju.

Prema rezultatima zvanične vojne istrage, to se i dogodilo tokom prve eksplozije na Kursku, zbog koje je podmornica i završila na morskom dnu. Sledeća eksplozija, koju su registrovali seizmolozi na Aljasci, dogodila se kada je podmornica udarila o morsko dno i tako pokrenula preostale rakete. Veći deo posade preminuo je u roku od nekoliko minuta.

Ipak, 23 člana uspela su da prežive još četiri sata, ali nisu mogli da se izbave iz podmornice. Kada je pronađena posle devet dana potrage, u njoj su bila tela svih članova posade i zapis poručnika Dimirija Kolesnikova, koji je uspeo da ispiše nekoliko rečenica pre nego što su se svetla ugasila.

– Svi članovi posade iz delova šest, sedam i osam prešli su u deveti deo. Ovde nas je 23. Niko od nas ne može da izađe – napisao je Kolesnikov i pored toga ostavio poruku za svoju porodicu, koju su ronioci našli dok su iz podmornice izvlačili njegovo telo.

Danas se veruje da je deo mornara mogao da bude spasen da su Rusi odmah prihvatili pomoć koju su im nudile druge zemlje. Rusija je u startu odbila ponuđenu spasilačku pomoć Britanca i Norvežana, a onda i Amerikanaca.

 

 

Norveški ronioci su 21. avgusta, posle 30 sati pokušavanja, uspeli da uđu u podmornicu, ali je za članove posade to bilo prekasno. Unutrašnjost je bila potpuno poplavljena, a svi članovi posade ostali su zarobljeni u vodenom grobu. Stručnjaci smatraju da bi životi mogli da budu spaseni da su operacije počele ranije.

Međutim, Vladimir Putin je tada odlučio da ne traži pomoć međunarodnih vlasti, što nije učinio bez razloga. Tokom Hladnog rata Rusi su naučili koliko su daleko Amerikanci spremni da idu da bi došli do sovjetske tehnologije, a činjenica da je podmornica prevozila zastarele rakete narušila bi imidž Rusije koja je važila za svetsku silu.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi