Šta znači švajcarska neutralnost? Nekadašnja zemlja plaćenika danas je nepristrasna, a nacisti su zamalo uništili njenu reputaciju
Bez obzira na to, mnogi turisti ne znaju da je Švajcarska neutralna ili nisu obavešteni o njenoj vojnoj istoriji
Švajcarska, zemlja koja je poznata po svojoj neutralnosti, nije oduvek bila isključena iz dešavanja u svetu, a malo ko zna da je nekada bila država plaćenika, vojnika koji su za novčanu naknadu ratovali za druge. Mnoga mesta u ovoj zemlji ostala su očuvana zahvaljujući tome što je veliki ratovi nisu pogodili, ali bez obzira na to ona ima bogatu istoriju, jer u prošlosti nije bila nimalo neutralna.
– Efekti neutralnosti mogu se videti svuda. Ni u jednom gradu ne postoji zgrada koju je oštetila bomba. U svakom mestu može se videti da se ono konstantno razvijalo jer nikad nije bilo invazije. Zbog neutralnosti je sva prošlost očuvana – kaže Klajv Čurč, profesor emeritus sa Univerziteta u Kentu i autor nekoliko knjiga o istoriji i politici Švajcarske.
Ceo Bern, glavni grad Švajcarske, na spisku je Svetske baštine Uneska jer je pun istorijskih spomenika, a u njemu se nalazi i toranj sa satom koji je sagrađen 1530. Na drugoj strani zemlje nalazi se najstariji švajcarski grad, Hur, koji je uspešno očuvao rimske ruševine, dok se u Belinconi mogu videti tri srednjovekovna zamka i istražiti prastara kamena sela.
Bez obzira na to, mnogi turisti ne znaju da je Švajcarska neutralna ili nisu obavešteni o njenoj vojnoj istoriji.
Profimedia
– Uglavnom imam dve vrste posetilaca – one koji ne znaju da je Švajcarska neutralna i one koji znaju. Prva grupa se uvek iznenadi što smo uopšte neutralni i da zato skoro nijedna zgrada nije oštećena u ratu. Druga grupa ne može da razume našu neutralnost i pita se da li to znači da nam nije stalo do ostatka sveta ili da nemamo mišljenje – rekla je Lidija Muralt, turistički vodič i suvlasnik turističke organizacije “Lynvi Switzerland”.
Definicija politike neutralnosti može se pročitati na sajtu švajcarske vlade i u njoj stoji da se ova zemlja, osim što je humanitarno orijentisana, pridržava određenih pravila: mora se uzdržati od angažovanja u ratu, ne sme dozvoliti ulazak na sopstvenu teritoriju zaraćenim zemljama i ne sme finansirati i snabdevati plaćeničke trupe zaraćenih strana.
Poslednja stavka je svojevrstan podsetnik na prošla vremena. Švajcarska je u srednjem veku bila poznata po pobedama u ratovima. Toliko je bila uspešna u bitkama da je to pretvorila u biznis.
– Plaćenici su postojali suštinski iz ekonomskih razloga. Stara švajcarska konfederacija bila je veoma siromašna zemlja – nije bila pogodna za zemljoradnju velikih razmera, nije imala pristup kolonijalnim resursima niti izlaz na more, pa su najamnici bili samo izvor prihoda – rekla je za BBC Loren Gečel, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Bazelu i direktorka istraživačkog instituta “Swisspeace”.
Švajcarci su tada bili pouzdani vojnici, jer su bili poznati kao pobednici, pa su od toga počeli dobro da zarađuju – sve dok nisu izgubili. Poraz su doživeli u Bici kod Marinjana 1515, kada su Francuzi i Venecijanci ratovali sa artiljerijom i oklopnom konjicom, dok su Švajcarci imali koplja i helebarde. Tehnologija je odnela pobedu.
– Nakon poraza shvatili su da su dobri vojnici, ali da helebarde nisu od velike koristi protiv artiljerije. Nakon toga nisu učestvovali u ozbiljnijim političkim borbama u Evropi – objasnio je Čurč.
Od tada su ratovali skoro samo za Francuze i tako su uspeli da se reše neprijatnosti da budu u istoj bici, ali na dve različite strane.
– To se nije dešavalo stalno, ali kad bi se dogodilo, bilo je uznemirujuće i vodilo je neutralnosti kao najboljem rešenju – rekao je Čurč.
Tada je postalo jasno da su vojnici ove zemlje učestvovali u previše ratova na previše strana da bi ona mogla da izabere jednu na kojoj će biti na duge staze, naročito kada su sve velike sile želele Švajcarsku za sebe jer su njenu stratešku poziciju štitili Alpi. Tako je njen status rešen na Bečkom kongresu, koji je održan od septembra 1814. do juna 1815. kako bi se ustanovio mir u Evropi nakon revolucionarnih francuskih ratova (tokom kojih je Švajcarska ratovala na strani Francuske) i Napoleonovih ratova (tokom kojih su Franuzi napali Švajcarsku i prekinule staru konfederaciju). Švajcarska je tada predložila najbolje rešenje za ceo kontinent – da bude neutralna – sa čim su se složile sve velike sile. Deklaraciju o nezavisnosti napisao je diplomata Šarl Piket de Rošmon, a ratifikovao ju je Bečki kongres. Od tada je Švajcarska praktično nespristrasna država kakvu poznajemo danas.
Ako je neutralna, šta će Švajcarskoj vojska?
Trenutno je Švajcarska veoma stabilna. Pokretanje Crvenog krsta ojačalo je njen kredibilitet i dovelo do prve Ženevske konvencije 1864, a 1901. dobila je Nobelovu nagradu za mir.
Kada je došlo do svetskih ratova, reputacija Švajcarske našla se na testu, posebno tokom Drugog svetskog rata, kada je Švajcarska kupila jevrejsko zlato od nacističke Nemačke i odbila da primi jevrejske izbeglice.
Iz švajcarske perspektive neutralnost je do sada bila uspešna jer država nije učestvovala u borbama, a do sada je održano mnogo debata o tome da li je Švajcarska zaista bila neutralna, naročito tokom Drugog svetskog rata.
Mnoge zbunjuje i to što Švajcarska ima vojsku, ali u tome nema ničeg čudnog.
– Švajcarska neutralnost je oduvek bila naoružana. Jednog dana bi neko mogao da je napadne i zato mora da ima vojsku kako bi se odbranila – objasnio je Čurč.
Istom logikom su se vodili dok su gradili široku mrežu bunkera, podzemne bolnici i skloništa tokom Drugog svetskog rata. Neke od njih turisti danas mogu da posete, a na pripadnike Švajcarskih oružanih snaga može da se naiđe na svakom ćošku.
Posebno je zanimljivo što je Švajcarska član Ujedinjenih nacija postala 2002. godine i to što i dalje nije članica Evropske unije.
Neutralnost, ali ne i ravnodušnost
Neutralnost Švajcarske podrazumevala je nenasilje i neučestvovanje u borbama, ali to ne znači da je ona bila indiferentna. To se pokazalo 1956, kada je ustala protiv sovjestkog ugnjetavanja u Mađarskoj. Neutralna država primila je 10.000 mađarskih izbeglica i pokazala je da ima moć da kazni Ruse tako što im je zabranila učešće na švajcarskom takmičenju u skijanju.
Osim toga, Švajcarska je davala azil političkim izbeglicama i to je postalo još jedno od obeležja ove države, a u isto vreme i način na koji je ona uticala na globalnu politiku bez obzira na neutralnost. Za vreme nacista prihvatila je ruskog juvelira Petra Karla Faberžea i nemačkog pisca Tomasa Mana, kao i još 30.000 ljudi.
Njena reputacija utočišta progonjenih (osim Jevreja tokom Drugog svetskog rata) poznata je toliko da je pre sedam godina jedan pilot iz Etiopije sleteo u Ženevu umesto u Rim, gde je tražio azil kako bi se spasao od progona svoje zemlje. Zbog krađe aviona dobio je 20 godina zatvora, ali je Švajcarska odbila da ga izruči Etiopiji.
Neutralnost tokom Drugog svetskog rata pod znakom pitanja
Švajcarska je i tokom Drugog svetskog rata pokušavala da ostane neutralna, ali se i danas spekuliše o tome da li joj je to pošlo za rukom. Održavanje neutralnosti nije bilo lako u vreme rata, a država je bila na udaru kritika zbog graničnih kontrola, bankarskih poslova i trgovine s nacistima.
Glavni razlog zbog kojeg je Švajcarska uspela da ostane neutralna jeste Hitlerova odluka da je ne napadne. To ne znači da Hitler to nije nameravao, nego da je shvatio da bi više izgubio nego dobio.
Pročitajte još:
Zbog brze mobilizacije građana po izbijanju rata 1939. Švajcarska je postala teška meta. Švajcarska je investirala u svoju mašineriju, a specifičnosti teritorije još više su odvratile Nemačku od invazije, pošto su im šanse bile male. Osim toga, Nemačka nije želela da ugrozi postojeći trgovinski sporazum sa Švajcarskom. Tada je inače neutralna švajcarska banka bila korisna Nemcima.
Do 1940. Švajcarska je bila potpuno okružena Silama osovine, a nacisti su okupirali okolne teritorije. Ovo je, njene pokušaje da ostane neutralna, učinilo skoro nemogućim. Bez obzira na njeno obećanje da će biti utočište marginalizovanih grupa, Švajcarska je donela stroge zakone kako bi regulisala priliv jevrejskih izbeglice. Jedan od zvaničnika švajcarske vlade tada je, u pokušaju da opravda regulacije, održao ozloglašeni govor u kom je izgovorio rečenicu “naš mali brod za spasavanje je pun”.
Još jedna kontoverza bila je je vezana za švajcarsku valutu. Švajcarski franak ostao je jedina slobodna konvertibilna valuta u svetu do 1936. I Saveznici i Sile osovine zbog toga su zavisili od ekonomske stabilnosti Švajcarske, a primanje zlata od obe zaraćene strane nije doprinelo očuvanju reputacije neutralnosti. Tako je švajcarska banka došla do velike količine zlata, koja je pripadala žrtvama Holokausta, što mnogi smatraju nemoralnim sticanjem.
Na kraju je država bila potpuno okružena teirtorijom koju su osvojili nacisti, pa nije imala izbora osim da sarađuje sa Nemačkom. Navodno je oko 10.276.000 tona uglja uvezeno u Švajcarsku iz Nemačke od 1939. do 1945.
Zbog toga se i danas diskutuje o tome da Švajcarska nije uspela da ostane neutralna tokom Drugog svetskog rata. Neki smatraju da je pomagala nacističkoj Nemačkoj, dok je drugi brane, ističući da nije imala drugog izbora u nameri da sačuva kontrolu nad svojom teritorijom.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari