Prošla je 21 godina od najveće pomorske tragedije: To je bio jedini put kada je Putin mogao da bude srušen
U potonuću podmornice Kursk stradalo je svih 118 mornara
Tog 12. avgusta 2000. godine, ruska nuklearna podmornica “Kursk” napustila je luku iznad Arktičkog kruga kako bi učestvovala u pomorskim vežbama u Barencovom moru. Nedugo posle toga, jedan od torpeda je eksplodirao, a svih 118 članova posade je poginulo.
To je bila najveća katastrofa u istoriji pomorske flote Rusije.
Pročitajte još
Posade obližnjih brodova su osetile prvu, a onda i drugu mnogo snažniju eksploziju, međutim, ruska mornarica nije shvatila da se nesreća dogodila te je potraga za potonulom podmornicom pokrenuta tek posle 6 sati.
Eksploziju su registrovali seizmolozi širom Evrope, a ruska mornarica se u početku nije oglašavala. Predsedniku Vladimiru Putinu je to bio prvi mandat, tačnije, tek je 4 meseca bio na toj funkciji.
Nekoliko brodova Severne flote je poslato kako bi pronašli “Kursk”. Podmornica je pronađena tek sledećeg dana na dubini od 108 metara. Ispostavilo se da je pala na dno pod uglom od 40 stepeni. Podmornica se bukvalno zaglavila na dnu, prednji deo bio je probušen, a prostorije u nosnom delu potpuno potopljene.
Usledila je dramatična operacija spasavanja, u kojoj su i druge zemlje ponudile pomoć, ali je bilo jasno da nema preživelih.
Situaciju su otežavali ledena voda, olujno vreme i loša podvodna vidljivost.
O nesreći na podmornici rodbina i prijatelji su saznali iz vesti sa radija.
Devet dana horora
Do dana današnjeg nije sasvim jasno šta se dogodilo. Zvanična istraga je pokazala da je eksplozija torpeda najverovatnije bila uzrok nesreće. Kasnije je Rusija priznala da gorivo koje su koristile njihove rakete bilo poznato po tome što je nestabilno u određenim uslovima. Dok se kapetan mučio da “Kursk” dovede na površinu, usledila je još jedna snažna eksplozija, najverovatnije od još jednog torpeda, koji je napravio rupu u podmornici i momentalno ubio posadu. To je objašnjenje koje podržavaju izveštaji o dve podvodne eksplozije i ostaci olupine.
Profimedia
Tek posle 9 dana, 21. avgusta, tim britanskih i norveških ronilaca je uspeo da pristupi podmornici. Posada je bila mrtva.
Načelnik štaba Severne flote viceadmiral Mihail Mocak je 21. avgusta potvrdio da je cela posada APL K141 “Kursk” poginula. Istragom je otkriveno da su posle eksplozije svi preživeli mornari prešli u deveto odeljenje i čekali pomoć. Pred smrt je potpukovnik Dmitrij Kolesnjikov zapisao da su se u odeljenju sakrila 23 mornara. Međutim, nije im bilo spasa.
U oktobru 2001. godine „Kursk“ su podigli sa dna i odvezli u „50. remontnu fabriku“ u Rosljakovo. Ekspertiza je pokazala da je cela podmornica unutra izgorela. Temperatura u epicentru požara dostizala je 8.000 stepeni. Pregrade je presekao udarni talas. Čudom je ostao neoštećen reaktor i 22 krstareće rakete.
Zvanična verzija onoga što se dogodilo objavljena je 2002. godine. Kako je navedeno, katastrofa je bila “rezultat eksplozije čiji je centar bio kod torpeda, a dalje se razvijala u sektorima za punjenje torpeda, smeštenim u prvom delu podmornice”. “Kursk” je bio potpuno potopljen posle 6-7 sati od eksplozije.
Pročitajte još
Nažalost, i ovaj slučaj je pokrenuo velike teorije zavere. Verovalo se da je podmornica nosila bojeve glave, što je dalo dosta prostora glasinama. U to vreme, ruske vlasti optužile su SAD i Veliku Britaniju da su špijunirale njihove vojne vežbe, toliko blizu da su se oni zabili u podmornicu. Amerikanci su, pak, uzvratili kako Rusi sigurno kriju neko novo smrtonosno oružje koje je izazvalo takvu eksploziju.
AP Photo, File
Verovalo se i da je uzrok svemu bio sudar, sa britanskom i američkom podmornicom. Međutim, da je bilo sudara postojali bi ostaci i tih drugih plovila.
Ipak, prevladava ono zvanično mišljenje da podmornica ipak nije prevozila najmodernije oružje, već stare podvodne rakete punjene HTP-om, supstancom koja je još od 50-ih godina prošlog veka bila zabranjena. Ukoliko HTP procuri na druge delove raketa, dolazi do brze hemijske reakcije koja uzrokuje smrtonosnu eksploziju.
Mornari su, stoga, bili u agoniji 4 sata, postepeno ostajući bez vazduha, dok se podmornica punila vodom.
Predsednik Vladimir Putin je čitavu posadu posthumno odlikovao Ordenom za hrabrost, a kapetana titulom heroja Ruske federacije.
Imena stradalih mornara, AP Photo/Dmitry Lovetsky
Putin je mogao da bude srušen
Putin je tek postao predsednik, a suočio se sa ogromnom tragedijom. Tada je prvi put i izviždan.
Kada se saznalo za nesreću, bio je na letovanju u Sočiju i smatrao je da nije potrebno da prekida odmor. Takođe, nije potražio ni pomoć drugih zemalja.
Porodice mornara su čekale vesti o svojim najmilijim, međutim, bilo je jasno da je od samog početka ruska vlada znala da nema preživelih.
Putinu je sugerisano da nema potrebe da interveniše i da su sigurno strane sile umešane u ceo slučaj, pa zato treba da odbije njihovu pomoć. Tek posle 10 dana se sastao sa porodicama stradalih. Bili su tužni i besni.
“Da li verujete da su još živi?”, “Da li ste vi ubili naše momke?”, “Kada će tela biti vraćena kućama?”, “Kada ćete ih vratiti, žive ili mrtve?”, “Koga ćete kazniti za njihovu smrt i kako”, bila su samo neka od pitanja koje su ucveljene majke i udovice postavile Putinu.
Sastanak sa oko 400-600 gnevnih građana je trajao nekoliko sati.
Nadežda Tilik je napala Putina zbog smrti sina Sergeja, a predsednik nije znao kako da se odbrani.
– Vi bolje da se sada ubijete! Nećemo vam dozvoliti da živite, nitkovi! – vikala je.
Pošto se nije smirivala, jedna medicinska sestra, “u civilu” joj je prišla s leđa i ubrizgala joj sedativ posle čega su je izneli.
Novinar Aleksandar Kolesnikov je rekao da nikada nije doživeo tako nešto.
– Stvarno sam pomislio da će ga rastrgnuti – prisetio se.
Pročitajte još
Pojedini biografi smatraju da je to bio najgori trenutak u Putinovoj političkoj karijeri.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari