Privid slobodnih izbora: Krvavi sukobi, zastrašivanje opozicije i petina Etiopije bez mogućnosti da glasa

Etiopljani su danas glasali na ključnim izborima usred rastućih tenzija i krvavih konflikata u severnoj regiji Tigraj. Ovi parlamentarni izbori, koji su ranije odlagani zbog pandemije, prvi su test za premijera Abija Ahmeda Alija otkad je došao na vlast 2018. godine. On se nada da će njegova partija osvojiti većinu za federalni parlament u kom ima mesta za 547 članova.

Biračka mesta nisu otvorena u celoj zemlji, jer su izbori odloženi u Tigraju, gde se vojska bori sa regionalnim snagama od novembra prošle godine. Osim toga, glasanje je odloženo i u nekim drugim delovima države iz bezbednosnih razloga i zbog logističkih problema. Za sada se u petini izbornih jedinica neće glasati.

Parlamentarni izbori, prvi koji se održavaju od 2015, prvobitno su bili zakazani za avgust 2020, ali su odloženi zbog koronavirusa.

Prema inicijalnom rasporedu izbora, preliminarni rezultati biće objavljeni pet dana nakon glasanja, dok će konačni rezulatati biti poznati u roku od 23 dana.

Zašto su ovi izbori toliko važni?

Premijer Abij Ahmed Ali došao je na vlasti 2018. kao kandidat tada vladajuće koalicije, ali se nikad nije direktno suočio sa mišljenjem glasača o sebi.

Njegov politički uspon odigrao se u vreme antivladinih protesta u kojima je dominirao Narodnooslobodilački front Tigraja (TPFL). Na poslednjim izborima vladajuća koalicija Etiopski narodni revolucionarni demokratski front (EPRDF) i njeni saveznici osvojili su sva mesta u parlamentu, ali je Abij raspustio koaliciju i osnovao novu partiju – Stranku prosperiteta – u pokušaju da smanji etničku podelu. Međutim, TPLF se nije pridružio ovoj stranci.

Abij će zadržati svoju poziciju ukoliko njegova stranka osvoji većinu mesta u narodnoj skupštini, nazivajući ove izbore “prvim pokušajem slobodnih i poštenih izbora”.

Zbog svoje reformističke posvećenosti Abij je dobio i Nobelovu nagradu za mir 2019, ali je samo godinu dana kasnije poveo vojnu operaciju u svojoj zemlji. Rasporedio je trupe u Tigraj kako bi zbacio TPLF, vladajuću stranku u tom regionu, nakon što je ona zauzela vojne baze, što je Abij okarakterisao kao pokušaj njegovog svrgavanja.

To je rezultiralo konfliktom u kom je ubijeno nekoliko hiljada ljudi i koji je doveo do masovne gladi u regionu.

Negodovanje opozicije

Više od 40 partija prijavilo je svoje kandidate, saopšteno je iz Nacionalne izborne komisije Etiopije, ali je većina ovih stranaka regionalna.

Opozicione partije žalile su se da je represija vlade protiv njihovih zvaničnika poremetila njihove planove da se pripreme za izbore. Zbog toga u nekim ključnim regionima opozicione stranke bojkotuju izbore.

Oslobodilački front Oromo povukao se u martu, navodeći kao razlog zastrašivanje vlade.

TPLF je označen kao teroristička organizacija, a neki od njegovih lidera su uhapšeni, dok su drugi u begu ili nastavljaju da vode gerilski rat u Tigraju.

U selu Bešaša, rodnom mestu premijera Abija, u kom je on veoma popularan, dva kandidata se takmiče protiv njega. Oni su medijima rekli da su lokalni zvaničnici zlostavljali njihove pristalice i sabotirali im kampanju, ali su bili uzdržani u kritikovanju samog premijera.

Neke od najvećih partija u zemlji bojkotovale su ove izbore zbog zastrašivanja koje su doživeli od vlade, a neki od najvećih Abijevih protivnika su u pritvoru zbog “pokušaja da destabilizuju zemlju”.

Bez obzira na činjenicu što 20 odsto okruga nije glasalo danas zbog nebezbednosti i logističkih izazova, vlada se oslanja na današnje glasanje i kaže da će ono odraziti volju Etiopljana.

Izbori u nekoliko činova

U jednoj petini od 547 izbornih jedinica izbori će biti održani kasnije u toku ove godine. Osim 38 jedinica u Tigraju, danas se nije glasalo u još 64 izborne jedinice u Etiopiji.

Većina odloženih izbora zakazana je za 6. septembar, ali još nije određeno kada će stanovnici Tigraja moći da glasaju.

Za glasanje se registrovalo 37 miliona glasača od 50 miliona potencijalnih birača.

Zvaničnici Evropske unije u maju su saopštili da neće slati posmatračku misiju u Etiopiju, optužujući vladu da nije uspela da zagarantuje nezavisnost tima koji bi tamo došao, kao i da nije dozvolila uvoz opreme za komunikaciju.

Da li će izbori proteći mirno?

Etničko nasilje pojačalo se u nekoliko regiona otkad je Abij došao na vlast i zbog toga postoji bojazan da bi ovo moglo da potkopa izbore.

Osim protiv tigrajske organizacije, federalne snage se bore protiv pobune i u delovima Oromije i guše etničke napade u Amhari. U zapadnoj regiji Benišangul-Gumuz borbe za zemlju i resurse dovele su do smrti nekoliko hiljada ljudi u poslednjih godinu dana.

Abij je odbacio međunarodne primedbe u vezi sa izborima i istakao je da će oni biti slobodni i pošteni.

– Ceo svet priča da ćemo se boriti na dan izbora, ali ćemo ih, umesto toga, naučiti lekciju – rekle su njegove pristalice na prošlonedeljnom mitingu.

Od slave do sramote

Abijeva blistava reputacija naglo je nestala i pretvorila se u nacionalnu sramotu nakon otkazivanja opštih izbora u avgustu 2020.

Njegova vlada odložila je izbore zbog pandemije koronavirusa, ali je opozicioni pokret optužio premijera da je time zapravo želeo da učvrsti svoju moć pre nego što dođe do tranzicije sa autoritarnog na demokratski režim.

Zvaničnici Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja usprotivili su se tada odlaganju izbora, obećavši da će održati sopstvene izbore, čiji rezultat nije priznala nacionalna vlada. Tenzije između TPLF i Vlade Etiopije dovele su do unutaretničkog nasilja – sa desetinama žrtava i hapšenjem opozicionih političara.

Početkom 2020. Nacionalna izborna komisija Etiopije izbacila je TPLF sa spiska političkih partije, optužujući pokret za nasilje.

Nekoliko meseci kasnije vlasti Etiopije okarakterisale su TPLF kao terorističku organizaciju, a početkom novembra Abij je proglasio šestomesečno vanredno stanje u Tigraju, otvrajući put vojsci da otpočne ofanzivu u regionu u kom su stanovnici zbog isključenog interneta i telefonskih linija bili odsečeni od sveta. Prethodno je tokom njegove administracije više puta isključivan internet u celoj zemlji, što je izazvalo sumnje u njega i negativno delovalo na njegov imidž reformatora.

Pročitajte još

Masakr u planinama: Mislili su da su sigurni u crkvi, a onda su se pojavili razjareni vojnici i zavili pravoslavnu svetinju u crno

Masakr civila, ubijeno više od 100 ljudi: Druga najmnogoljudnija država u Africi ne zna šta će sa ekstremistima

Vojni upad u Tigraj usledio je nakon što je su snage TPLF napale vojnu bazu u regionu, a kasnije u novembru veliki broj građana, uključujući i decu, ubile su etiopske snage bezbednosti, “izvršivši očigledno neselektivno granatiranje urbanih područja u Tigraju”, navodi se u saopštenju grupe “Human Rights Watch”, koja je zadužena za praćenje poštovanja ljudskih prva u ovoj zemlji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi