Mjanmar u paklu korone: Doktori leče pacijente u podzemnim klinikama, krematorijumi krcati, građani očajni

Ozbiljni talas kovida 19 razara Mjanmar, zemlju koja je već u haosu nakon vojnog puča koji je izvršen u februaru. Ljudi u velikim gradovima satima čekaju u redu za kiseonik, a teško bolesni umiru kod kuće jer se plaše da zađu u slabo opremljene bolnice koje nemaju dovoljno osoblja.

U najvećem gradu države, Jangonu, mogu se videti porodice bolesnih koji čekaju na kiseonik u nadi da će ga u rezervoarima biti dovoljno, krematorijumi su prepuni ožalošćenih i kovčega, a pogrebni radnici i dobrovoljci u belim odelima neprestano rade na grobljima kako bi sahranili redove i redove tela.

Pročitajte još

„Azijski Mandela” ili zataškivač genocida? Aung San Su Ći provela je život u borbi, a rođendan slavi u zatvoru

Tokom nekoliko meseci političkih turbulencija bezbednosne snage Mjanmara ubile su više od 900 ljudi, uključujući demonstrante koje su zatekle na ulicama, a opsedale su i čitava sela. Nekoliko hiljada ljudi je uhapšeno u akcijama, a broj izveštaja o mučenju civila sve je veći.

Već oslabljeni zdravstveni sistem potpuno se urušio. Lekari i drugi zdravstveni radnici, od kojih su mnogi štrajkovali u znak protesta, primorani su da se kriju kako bi izbegli napade pripadnika vojne hunte i hapšenje.

Mjanmar se trenutno suočava sa najagresivnim talasom koronavirusa, a doktori i volonteri optužuju vojsku da je pandemiju iskoristila kao oružje protiv naroda. Oni tvrde da je vojska ograničila količinu kiseonika i da je odbijala da primi bolesne u bolnice kojima upravlja vojska.

Koronavirus je dospeo i do zatvora, uključujući i centralni zatvor Insein, u koji su smešteni demonstranti koji su protestovali zbog vojnog puča.

Prestravljeni građani radije se leče kod kuće, a kada odu u bolnice, najčešće ih odbiju zbog toga što im ponestaje kiseonika, tretmana i kreveta, dok na sve to nemaju dovoljno osoblja da leče pacijente, pričaju tamošnji doktori.

U sredu je ministarstvo zdravlja, koje je pod kontrolom vojske, saopštilo da je broj noovoololelih 6.093, pa je ukupan broj inficiranih porastao na 246.663. Tokom 24 sata umrlo je 247 osoba, čime je broj preminulih od posledica koronavirusa porastao na 5.814.

Doktori i grupe volontera ističu da su ovi brojevi netačni i da su u stvarnosti znatno viši. Program vakcinacije omanuo je zbog pritisaka hunte, testiranje se svelo na minimum, a zbog nedostatka zvaničnih podataka i opšteg nepoverenja u vojsku, niko nema jasnu predstavu o razmerama krize.

– Ovo je samo vrh ledenog brega. Svakodnevno viđamo ljude u ozbiljno teškom stanju i svakodnevno ih umire veliki broj – rekao je jedan od doktora koji je želeo da se njegov identitet ne otkriva iz straha od odmazde.

Džoj Singal, šef mjanmarske delegacije Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rekla je da je „nagli skok obolelih od kovida 19 u Mjanmaru veoma zabrinjavajuć i da je u poslednjih nekoliko dana trećina testiranih ljudi pozitivna”.

– Porast broja obolelih izvršio je ogroman pristiak na zdravstveni sistem. Hitno su nam potrebni veći broj testova, praćenje kontakata i vakcinacija u svim oblastima zemlje – rekla je ona.

Pošto zdravstveni sistem ne funkcioniše kako treba, a zvanični nacionalni plan za borbu protiv kovida 19 ne postoji, dok javnost ne veruje ničemu što ima veze sa vojnom huntom, mreža doktora iz podzemlja i volonterskih grupa pokušava da pomogne ljudima koliko može.

Očajnička potraga za kiseonikom

Svakog dana članovi porodice ozbiljno bolesnih ljudi pretražuju grupe na Fejsbuku i aplikacije sa šifrovanim porukama u pokušaju da dođu do kiseonika koji je neophodan njihovim voljenima. Reči „hitno” i „molim vas, pomozite” najčešće se mogu videti na pomenutim platformama.

– Mom dedi ponestaje kiseonika. Molim vas, pomozite mu. Znate li gde bi mogao da dobije kiseonik? – glasi pitanje jednog od korisnika Fejsbuka u grupi koja je formirana za one koji su u potrazi za kiseonikom. U njoj piše i veliki broj ljudi koji nude drugima kiseonik koji je ostao iza člana njihovog domaćinstva koji je preminuo.

Devojka koja se predstavlja pod pseudonimom Snouvi (25), jedna od 12 osoba iz Jangona koje dostavljaju cilindre kiseonika i druge zalihe onima koji ih traže na društvenim mrežama, svakog dana stupa u kontakt sa snabdevačima kiseonika, ali često ima problem što ga nema dovoljno.

– Stalno stižu poruke „spasite nas, spasite nas”, ali kako ja da ih spasem? Ja nisam doktor. Mogu samo da im nabavim kiseonika. Neki ljudi su umrli jer nismo uspeli da nabavimo kiseonik za njih na vreme – rekla je Snouvi.

Nestašica kiseonika nije jedini problem. Snouvi je pokušavala da dođe i do oksimetara – uređaja koji proveravaju nivo kiseonika – koncentratora, merača protoka, ventilatora i druge opreme, ali su svi oni skupi i teško se nabavljaju.

Vojna hunta je saopštila da je zabranila nekim privatnim fabrikama kiseonika da ga prodaju kako bi sprečila gomile naroda da se okupljaju, pisao je Rojters, a prema rečima doktora i volontera, i dobrotvorne organizacije spečile su nabavku kiseonika.

– Moj prijatelj, čijoj majci je preostalo malo kiseonika, stao je u red čekajući kiseonik kada su stigli vojnici sa više od 50 rezervoara, napunili svoje rezervoare i vratili preostalo nazad – rekla je Snouvi za CNN.

U državnim medijima vojni zvaničnici prvo su poricali nestašicu kiseonika, kriveći za širenje glasina „nesavesne osobe”.

– Imamo dovoljno kiseonika. Neki pokušavaju da steknu političke poene malverzacijama. Kupuju boce sa kiseonikom i šire glasine da ga nema – rekao je vođa vojne hunte Min Aung Hlajn.

Poslednjih dana ministarstvo zdravlja koje je pod kontrolom vojske saopštilo je da će pojačati svoj odgovor na pandemiju. Državni mediji puni su priča o isporukama kiseonika u bolnice širom zemlje, o građenju kovid centara i postrojenja za proizvodnju kiseonika i ostalih tretmana koji su potrebni obolelima od koronavirusa.

Ipak, građani kažu da je situacija zapravo potpuno drugačija. Muškarac pod pseudonimom Kijav Nain rekao je da je devet članova njegove porodice u Jangonu obolelo od kovida 19 i da je gotovo nemoguće naći kiseonik ili slobodno mesto u bolnici.

– Videli smo obaveštenja na kojima piše da će vojska prestati da deli zalihe kiseonika jer one nisu skladištene da bi se koristile u privatnim bolnicama. S jedne strane tvrde da kiseonik koriste privatne javne bolnice, a u isto vreme one ne primaju pacijente obolele od kovida 19 – ispričao je Nain.

Doktori iz podzemlja leče obolele

Vojni režim pozvao je doktore, sestre i druge stručnjake da volontiraju u javnim bolnicama i kovid centrima „zbog nedostatka radne snage“, ali lekari kažu da ne mogu da im garantuju sigurnost i da se plaše da će biti uhapšeni i mučeni.

Doktori su bili ključni pokretači inicijalnog protestnog pokreta, a mnogi od njih bili su uhapšeni zbog toga.

– Zabeleženo je oko 240 slučajeva napada na zdravstvene ustanove i radnike. Samo prošle sedmice izdato je više od 500 naloga za hapšenje lekara i medicinskih sestara. Ne možete istovremeno napadati kovid 19 i doktore, medicinske seste i klinike. Upravo to u Mjanmaru dodatno pogoršava ionako lošu situaciju – rekao je Tom Endrjuz, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Mjanmaru.

Doktori su prisiljeni da se sakriju kako bi izbegli hapšenje, pa su uspostavili podzemne mreže klinika i konsultantskih službi. Svakog dana odgovaraju na stotine zahteva pacijenata preko aplikacija, društvenih mreža i platformi za video-razgovore.

– Lečimo bar 150 ljudi dnevno. Više od polovine tih pacijenata ima groznicu, anosmiju (gubitak čula mirisa) i druge simptome kovida. Polovina pacijenata su teški slučajevi – rekao je jedan od doktora koji je želeo da ostane anoniman.

Doktor, koji je bio ortopedski hirurg pre vojnog puča, otkrio je da je njegova grupa za telekonsultaciju „EZ Care” pomogla više od 1.000 pacijenata u proteklih mesec dana.

– Juče je dvoje pacijeneta umrlo dok smo pričali sa njima jer im je nestalo kiseonika. Bez kiseonika ne možemo da uradimo ništa – rekao je on.

Još jedna mlada doktorka iz Jangona rekla je da joj je šest pacijenata umrlo u jednom danu prošle nedelje i da je najmlađi od njih imao 49 godina. Ona obilazi bolesne po kućama i priznaje da se oseća prilično bespomoćno dok prisustvuje raznim scenama po domovima obolelih.

– Jedan od pacijenata se borio za vazduh, bilo ga je strašno gledati. Delovalo je kao da se davi u vodi, ali se zapravo davio od vazduha. Nije imao kiseonika u plućima i krvi. Nakon što sam ga posetila, njegova porodica me je pozvala i rekli su mi da je preminuo – ispričala je ona, ističući da su ljudi u panici:

– Nedostaje lekova i odgovarajuće nege, a ljudi su u panici jer ne znaju gde da idu i kako da se leče, pa onlajn kupuju sve lekove za koje neko kaže da su za lečenje kovida.

Mlada doktorka koja nije želela da bude imenovana radi po ceo dan i noć, odgovarajući na poruke uspaničenih ljudi na aplikacijama i razgovajući s njima u video-pozivima, ali smatra da im to malo koristi, jer oni koji leče druge kod kuće nemaju dovoljno stručnog znanja kako bi pomogli svojim voljenima.

– Ne znaju kako da rukuju koncentratorima kiseonika, cilindrima, kako da sastave vodove od koncentratora do pacijenta ili koliko kiseonika treba da daju pacijentu – istakla je ona.

Doktorka koja je radila tokom protesta i lečila upucane demonstrante smatra da je vojska izneverila ljude.

– Izgubili smo mnogo ljudi koji nisu morali da umru na ovaj način. Neki su upucani, neki mučeni do smrti, neki su umrli jer nisu dobili odgovarajuće lečenje, a neki jer nisu imali dovoljno kiseonika. To nisu razlozi zbog kojih bil ljudi trebalo da umiru 2021, u 21. veku – zaključila je ona.

Šta je uzrok skoka broja novoobolelih?

Veruje se da je najnoviji talas koronavirusa počeo pre nekih mesec dana u državi Čin, koja se nalazi na zapadu Mjanmara i koja se graniči sa Kinom, u vreme kada je delta soj pogodio zemlje širom jugoistočne Azije.

Doktori koji su pričali za CNN rekli su da su prethodni talasi koronavirusa u Mjanmaru brzo stavljeni pod kontrolu bez obzira na nedostatak medicinskog osoblja i testova. Pre puča Mjanmar je bio jedna od prvih zemalja u regionu koja je nabavila vakcine, a liderka Aung San Su Ći planirala je da pokrene nacionalni vakcinacioni program u aprilu.

Kada je vojska preuzela vlast, testiranje na koronavirus, preventivne mere i program vakcinacije su propali. Nekoliko istaknutih medicinskih stručnjaka koji su bili angažovani da odgovore na pandemiju uhapšeni su, uključujući bivšeg šefa vakcinacione kampanje, Htar Htar Lina, i šefa hitne medicine na Univerzitetu za medicinu u Jangonu, koji je rukovodio prethodnim odgovorima na pandemiju, Mau Mau Oua.

U poslednjih nekoliko dana ministarstvo zdravlja saopštilo je da ima za cilj da ove godine vakciniše 50 odsto stanovnika od 55 miliona.

– Više od 1,6 miliona stanovnika već je vakcinisano i cepiva se konstantno uvoze sve dok 100 odsto populacije ne bude vakcinisano. Oko 750.000 vakcina iz Kine stići će 22. jula, a još se očekuje 23. i 24. Osim toga, planira se da veliki broj vakcina stigne u prvoj nedelji avgusta – navodi se u saopštenju objavljenom pre nekoliko dana.

Ali čak i ako te doze zaista stignu, građani ne veruju da će ih režim koji nastavlja da ubija i zatvara civile zapravo podeliti.

Pročitajte još

Dva meseca kasnije: Svet nemo posmatra majke koje plaču nad kovčezima ubijene dece u Mjanmaru

– Ne smemo ni da zamislimo šta će se dešavati u nekoliko narednih dana, ovo se otrglo kontroli. Ovo je potpuna katastrofa. Čitav zdravstveni sistem je poremećen. Broj zaraženih samo skače, a niko ne veruje da će im hunta pružiti prave informacije, zdravstvenu zaštitu ili vakcine koje su neophodne da bi se građani Mjanmara suočili sa ovom situacijom – rekao je Endrjuz.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi