„Azijski Mandela" ili zataškivač genocida? Aung San Su Ći provela je život u borbi, a rođendan slavi u zatvoru

Aung San Su Ći, mjanmarska prodemokratska političarka, koja je pre više od četiri meseca svrgnuta sa vlasti i pritvorena, danas puni 76 godina, svesna da bi lako mogla da skonča u zatvoru. Kao vođa partije Nacionalna liga za demokratiju od aprila 2016. do februara 2021. nalazila se na novoustanovljenom položaju državne savetnice Mjanmara. Osim toga, izabrana je i za ministra spoljnih poslova. Su Ći po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara.

Iako je dobila Nobelovu nagradu za mir 1991. godine i priznata je u celom svetu kao borac za demokratiju, veliki deo života provela je u pritvoru, u koji ju je u dva navrata smestila vojna hunta.

Aung je rođena 19. juna 1945. godine u Rangunu u britanskoj Burmi kao najmlađa ćerka Aung Sana, oca nacije modernog Mjanmara, i Kin Ći. Otac joj je ubijen kada je imala samo dve godine, malo pre nego što je Mjanmar stekao nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine 1948.

Sa majkom odlazi u Indiju 1960, a četiri godine kasnije na Univerzitet u Oksfordu, gde je upoznala budućeg supruga Majkla Arisa, za koga se udala 1972. i sa kojim je dobila dvoje dece. Tri godine je radila u Ujedinjenim nacijama.

Početak političkog angažmana

U Rangun se vratila 1988. kako bi se brinula o majci koja je bila na samrti, a nakon što se istakla u 8888 ustanku, 8. avgusta 1988, postala je generalna sekretarka Nacionalne lige za demokratiju (NLD), partije koju je formirala uz pomoć nekoliko penzionisanih vojnih zvaničnika koji su kritikovali vojnu huntu.

Su Ći se ubrzo uključila u proteste protiv vojske i, inspirisana Martinom Luterom Kingom i Mahatmom Gandijem, organizovala je skupove i pozivala na izbore. Lideri demonstracija ubijeni su ili osuđeni, dok je ona 1989. stavljena u kućni pritvor, u kojem je ostala do 2010. godine. Pošto je povremeno puštana na slobodu, od 21 godine 15 je provela zatvorena, a čak je preživela i pokušaj atentata 2003. godine, kada je u Depajinskom masakru ubijeno najmanje 70 osoba povezanih sa NLD.

U međuvremenu, godinu dana od njenog zatvaranja, 1990. održani su izbori na kojima je NLD osvojila 81 odsto mesta u parlamentu, ali su rezultati poništeni jer je vojna hunta (Državno veće za mir i razvoj – SPDC) odbila da preda vlast.

Vojnu vlast je osudila svetska javnost, a Aung San Su Ći postala je jedan od najistaknutijih političkih zatvorenika na svetu i ikona demokratije, zbog čega je 1991. i dobila Nobelovu nagradu za mir. Magazin „Tajm” imenovao ju je 1999. jednim od „Gandijeve dece“ i njegovim duhovnim naslednikom nenasilja.

Iz pritvora je konačno puštena 2010, a pet godina kasnije vojna vladavina je prestala i Mjanmar je održao prve slobodne izbore posle 25 godina, na kojima je Su Ći uspela da sprovede reforme i dođe na vlast. Vojna hunta je ukinuta novim ustavom, ali su generali zadržali ogromnu količinu moći i uticaja, zbog čega je Su Ći konstantno morala da se bori za održanje demokratskih prava.

Ova napetost je bila najočitija u načinu na koji je Su Ći reagovala na represiju sigurnosnih službi u zapadnoj državi Rakajn, odakle je gotovo milion Rohindža pobeglo, a vojska je optužena za etničko čišćenje i druge stravične zločine poput grupnog silovanja, mučenja i vansudskih ubistava.

Na vlasti u konstantnom strahu

Iako je Su Ći imala ograničen direktni uticaj u akcijama snaga sigurnosti, usledila je njena javna odbrana vojske – nazvala je izveštaje o delima genocida „dezinformacijama”, a za probleme u regionu optužila je „teroriste”. Zbog toga je osuđena u inostranstvu i lišena je brojnih titula koje je osvojila kao neko ko se zalagao za demokratske vrednosti.

Godine 2019. bila je na Međunarodnom sudu u Hagu kako bi se suočila sa optužbama za genocid podnetim protiv Mjanmara, ali je rekla da je represija bila legitimna vojna operacija protiv terorista.

To što je odbijala da kritikuje ponašanje vojske analitičari su shvatili kao neophodan potez sa ciljem da se održi civilna vladavina. Ipak, to nije bilo dovoljno vojnoj hunti, koja ju je zbacila sa vlasti 1. februara i uhapsila nju i druge lidere njene stranke.

Na Su Ći više nisu gledali kao na „azijskog Mandelu“, kako su je nekada zvali, jer su je smatrali saučesnikom u zločinima u Rakajnu. Vojska koja se odrekla nekih moći održala je čvrst nadzor nad odbrambenim i bezbednosnim pitanjima, uključujući Rakajn, gde su vojnici optuženi za paljenje sela tokom takozvanih operacija čišćenja, za masovna silovanja i ubistva i druga zverstva.

Ujedinjene nacije procenjuju da je najmanje 10.000 Rohindža ubijeno u akciji od 2016. godine, koja je pokrenuta nakon malih napada militantnih grupa na pogranične stanice i policijske punktove u Rakajnu. Oko 720.000 ljudi izbeglo je u susedni Bangladeš, gde su smešteni u najvećem izbegličkom kampu na svetu, pod ozbiljnim rizikom od neuhranjenosti, poplava i odnedavno pandemije koronavirusa.

Kao odgovor na izveštaje koji su stigli iz Rakajna, Sjedinjene Američke Države sankcionisale su više visokopozicioniranih vojnika iz Mjanmara, uključujući vrhovnog komandanta, generala Mina Aunga Hlainga, za kojeg je hunta rekla da će voditi zemlju nakon svrgavanja Su Ći.

Izbori koji nisu odgovarali vojnoj hunti

Nacionalna liga za demokratiju osvojila je 83 odsto mesta u parlamentu 8. novembra 2020. godine na izborima koji su doživljeni kao referendum o vladavini Su Ći.

To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011. godine. Ali vojska je osporila rezultat i poslala žalbe Vrhovnom sudu protiv predsednika i izborne komisije.

Vojska je pretila da će „preduzeti korake”, što je narednih dana povećalo strah od državnog udara, dok je izborna komisija odbacila sve optužbe o nameštanju.

Nezadovoljstvo se ispoljilo kroz vojni puč četiri meseca posle izbora i svrgavanje Su Ći sa vlasti, nakon čega ju je vojna hunta optužila za niz prekršaja, zbog kojih će joj se suditi.

Suđenje kao sredstvo za svrgavanje s političke scene

Suđenje svrgnutoj liderki je u toku, a između ostalog je optužena zbog posedovanja voki-tokija bez dozvole i kršenja restrikcija koje su uvedene zbog pandemije koronavirusa.

Za šta se sve optužuje Su Ći

– Korupcija, za koju je maksimalna kazna zatvor u trajanju od 15 godina;

– kršenje zakona o službenim tajnama, za šta može da bude osuđena na 14 godina zatvora;

– kršenje zakona o uvozu i izvozu ilegalnim uvozom voki-tokija, što se kažnjava zatvorom u trajanju od tri godine u najgorem slučaju;

– kršenje telekomunikacionog zakona, zbog čega može da završi u zatvoru na godinu dana;

– dve optužnice za kršenje zakona o prirodnim katastrofama, sa maksimalnim zatvorom od po tri godine;

– iniciranje javnih nemira, za šta je maksimalna kazna zatvor u trajanju od tri godine.

Osim toga, optužena je i za korupciju i za kršenje zakona o službenim tajnama, za šta će joj se suditi u okviru drugog procesa.

Grupe za ljudska prava osudile su ove postupke, opisujući ih kao pokušaj da se Su Ći onemogući da se u budućnosti kandiduje na izborima.

Otkad je Su Ći 1. februara smeštana u kućni pritvor, malo se zna o njoj, a u javnosti se viđa samo prilikom dolaska na sud.

U ponedeljak su njeni advokati, koji su se sreli sa njom samo dva puta otkad je pritvorena, unakrsno ispitali svedoke u vezi sa navodima zbog kojih joj se sudi.

Drugo suđenje, povodom optužbi za pobunu, počeće 15. juna. Ukoliko je sud proglasi krivom samo za ovo, mogla bi da dobije kaznu od čak 14 godina zatvora.

Pročitajte još

Divlji vrtlog nasilja: Civili izbegli u vojne kampove u džunglama Mjanmara da bi naučili kako da se suprotstave vojnoj hunti (VIDEO)

Nastavljeni sukobi u Mjanmaru: Najmanje tri osobe ubijene

Prošle nedelje protiv nje je podignuta i optužnica zbog korupcije. Su Ći je, kako se navodi, prihvatila ilegalnu uplatu u vrednosti od 600.000 dolara i 11 kilograma zlata dok je bila u vladi.

– Ne može se poreći da suđenje ima političku pozadinu i da je cilj da se ona skloni sa scene i da se ocrni – rekao je njen advokat Kin Maung Zau.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi