Kašogi je mnogo toga krio: Progovorila njegova tajna žena, a o odnosu sa Bin Ladenom se godinama ćutalo (FOTO)
Kada je ubijen Kašogi, svi su intervjuisali njegovu navodnu verenicu, a prava žena je ostala u senci. Sada je odlučila da ispriča svoju priču
Kada je Hanan El-Atr upoznala Džamala Kašogija pre 12 godina, verovala je da je način na koji su se povezali neobičan.
Bilo je to u Dubaiju gde je Kašogi, proslavljeni novinar, primao još jednu nagradu.
El-Atr je bila oduševljena njegovom inteligencijom i šarmom, a verovala je da su toliko povezani kao da su blizanci.
– Imali smo istu viziju. Sećam se vrlo dobro, pričali smo o američkoj spoljnoj politici, jordanskom kralju i tome kako se obračunao sa Naserom. Razmenili smo brojeve telefona, a on je nastavio da dolazi u Dubai zato što su mu tu živeli prva žena i troje dece. Viđali smo se svaki put kada bi došao, najmanje jednom mesečno, tako da smo postali bliski – rekla je Hanan za “Independent”.
Kada su Kašogija (59) ubili saudijski agenti i njegovo telo raskomadali u Konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu oktobra 2018. godine, mediji su požurili da ispričaju priču Turkinje Hatidže Čengiz.
THREAD: In early 2018, Jamal Khashoggi was living in exile in the U.S. — lonely, sad and bewildered as he grew estranged from the Saudi kingdom he had served for many decades
But then, there was a bright spot. He fell in love. Or at least, he appeared to https://t.co/7RaZRdUVMz pic.twitter.com/VtZ0BY0Qfx
— Yahoo News (@YahooNews) July 5, 2021
Bila je 20 godina mlađa Kašogijeva verenica, a putovala je sa njim do konzulata gde je trebalo da pokupi dokumente koji su potvrđivali da se razveo od prethodne dve žene, što je njima otvorilo put ka venčanju.
Čengizova se smatra Kašogijevom udovicom. Tražila je pravdu i na kraju i tužila saudijskog princa Muhameda bin Salmana za gnusno ubistvo.
Međutim, nekoliko meseci pre tog zločina Kašogi se oženio sa El-Atr (52), na jednostavnoj muslimanskoj ceremoniji na severu Virdžinije kojoj je prisustvovalo svega nekoliko ljudi.
– Bićeš najsrećnija mlada – Kašogi je pisao El-Atr.
U mnogim drugim porukama izjavljivao joj je ljubav.
EL-Atr kaže da ne zna da li je Kašogi zaprosio Čengizovu, ali da je sigurna da je ona njegova žena i sada udovica.
Dve godine je pribavljala venčani list koji dokazuje da se zaista udala za novinara u Aleksandriji, u Virdžiniji, 2. juna 2018. godine, a sada je odlučila da progovori.
“You will be the happiest bride,” he wrote Hanan El-Atr, an Egyptian flight attendant for Emirates airline, to whom he proposed
“I throw myself at you, kiss you and delight you. I take out a watch or a necklace or perfume I bought for you to delight you.” https://t.co/7RaZRdDkV1 pic.twitter.com/p3c7mVe4PB
— Yahoo News (@YahooNews) July 5, 2021
Kako kaže, smatra da je to njeno pravo i da želi da nastavi rad njenog muža, da donese reforme na Bliski istok, posebno u Saudijsku Arabiju.
– Njegova žrtva ne ide njemu na korist već da se pomogne onima koji su utamničeni u Saudijskoj Arabiji. Moj muž je do poslednjeg trenutka tražio oslobađanje političkog zatvorenika Esama al Zamila i drugih – poručila je ona.
El-Atr, egipatska državljanka, koja je prethodno radila kao stjuardesa za “Emirejts erlajns”, kaže da, iako je Kašogija znala od 2009. godine, zbližili su se tek kada je napustio Saudijsku Arabiju 2017. Verovao je da ne može slobodno da govori i radi ukoliko ostane u toj zemlji.
Otputovao je za SAD.
– Dobila sam poziv sa američkog broja. Pitala sam ga da li je slobodan i on je odgovorio da jeste – kazala je ona.
U martu 2018, Kašogi ju je pozvao da dođe u Virdžiniju da bi proslavili njegov rođendan, i tada su, kako kaže, započeli vezu. Nisu tražili dozvolu za građanski brak jer nisu želeli da se eksponiraju. Sledeće tri nedelje, koje ona zove medenim mesecom, proveli su u uređivanju zajedničkog stana.
Tog 2. oktobra 2018. bila je na poslu kada je čula za Kašogijev nestanak.
– Kada je potvrđeno da je mrtav nisam mogla da stojim na nogama. Jedan menadžer iz “Emirata” me je video i morao je da me nosi – kazala je El-Atr, koja je tada i saznala za Čengizovu.
Hatidže Čengiz, Youtube/Skavlan
– Ne znam ništa o njoj… Možda je samo pratila mog muža do konzulata. Ali on je bio sa mnom tri dana pre puta u Istanbul, pričali smo o tom putu. Nije mi jasno ko je ona i koji su njeni motivi – navela je El-Atr.
Kašogijev saradnik Kristijan Ulrihsen kazao je da nije znao ni za jednu od ove dve žene.
El-Atr kaže da joj je Kašogi prilikom veridbe rekao: “To bi moglo da donese prokletstvo u tvoj život.”
Ljubav prema Bin Ladenu
Tri godine nakon njegovog ubistva pojavilo se pregršt detalja o tom zločinu, ali je slučaj i dalje obavijen određenim velom tajne.
Uprkos kontroverzama i negiranju saudijskih vlasti da su umešane u ubistvo, nije bilo neke konkretne kazne u Rijadu. Sud je izrekao maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora za pet osoba, jedna osoba je dobila 10 godina zatvora, a još dve osobe kaznu od sedam godina zatvora.
Kasnije je obelodanjeno da su oni obučavani u SAD.
Takođe, isplivali su i mnogi detalji o Kašogijevom životu, pogotovo o povezanosti sa Osamom bin Ladenom, nekada najtraženijim teroristom na svetu.
Ta priča počinje još osamdesetih.
Za Džamala Kašogija bila je to životna prilika.
Tada su arapski borci hrlili u Avganistan kako bi se borili sa Sovjetima, a Kašogi, tada mladi reporter, dobio je priliku za neverovatnu ekskluzivu – da prati ratne sukobe i da zađe tamo gde mnogi nisu mogli.
Čovek koji ga je pozvao bio je njegov zemljak, Saudijac, ali i dobar prijatelj, Osama bin Laden.
“Arab youths fight shoulder to shoulder with Mujahedeen,” read the headline on one of Khashoggi’s stories from 1988. And illustrating the article, next to a photo of bin Laden, was a picture of a smiling Khashoggi, carrying on his shoulder a rocket-propelled grenade launcher. pic.twitter.com/UrJcO9Os7v
— Yahoo News (@YahooNews) June 21, 2021
“Arapska mladež bori sa rame uz rame sa mudžahedinima”, bio je jedan od Kašogijevih tekstova na engleskom jeziku iz 1988. godine. Bin Laden je predstavljen kao centralna figura u konfliktu, a zvao ga je i njegovim ratnim imenom Abu Abdulah. Govorio je kako je rat u Avganistanu samo početak džihada.
U tadašnjem tekstu, pored Bin Ladena stajao je nasmejani Kašogi, koji je nosio raketni lanser.
Njegova duga i komplikovana veza sa Osamom bin Ladenom bila je tema mnogih priča, ali i nedavnog podkasta u produkciji kompanije “Jahu” (Yahoo), “Konspiresilend” (Zemlja teorije zavere – tajni životi i brutalna smrt Dažamala Kašogija). U nekoliko epizoda se nagađalo da li je bio u Avganistanu jednostavno kao novinar u potrazi za svojom prvom pričom ili je zapravo bio još jedan islamista koji je delio ideologiju sa ostalim arapskim borcima.
Kako se navodi, istina je, izgleda, na obe strane. Kašogi nikada nije podržavao smrt nevinih koji su obeležili kasniju Bin Ladenovu “karijeru”. Međutim, nikada se nije ni odrekao prijateljstva sa njim.
– Raspao sam se plačući za tobom, Abu Abdulah – Kašogi je tvitovao nakon što je američka vojska pronašla tada najtraženijeg svetskog teroristu i ubila ga 2011. godine.
انهرت قبل قليل باكيا حسرة عليك أبا عبدالله ، كنت جميلا شجاعا في تلك الايام الجميلة في افغانستان قبل ان تستسلم للغضب والهوى #OBL
— جمال خاشقجي (@JKhashoggi) May 2, 2011
– Bio si divan, hrabar u tim divnim danima u Avganistanu pre nego što si se predao besu – naveo je Kašogi.
Kašogi je kao student u američkoj Indijani, kasnih sedamdesetih, privukao pažnju kao posvećeni musliman koji se redovno molio u lokalnom Islamskom centru.
Omar Faruk, čovek koji je prešao u islam i molio se sa njim na tom istom mestu, seća se da mu je Kašogi govorio da prekine kontakte sa šiitima, koje mnogi suniti, poput Saudijaca, smatraju za jeretike.
Veruje se da su takvi Kašogijevi stavovi rezultat povezanosti sa Muslimanskom braćom, pokretom koji je nastao u Egiptu kao neka vrsta tajnog društva koje se zalagalo za uvođenje sunitskog načina života u svakodnevicu širom arapskog sveta.
U Medini je posećivao sastanke bratstva, a kada se vratio iz Indijane, upoznao je “kolegu” iz te organizacije – Osamu bin Ladena.
Osama bin Laden; Profimedia
– Osama je iz generacije, naše generacije, koja se nada da će uspostaviti Islamsku državu. Islamska država bilo gde, jer verujemo da će jedna država voditi ka drugoj, moći će da ima domino efekat koji bi mogao da transformiše ili preokrene istoriju čovečanstva – rekao je 2005. godine Kašogi novinaru Lorensu Vrajtu, čiji snimak tog intervjua se mogao čuti prvi put u pomenutom podkastu.
Porodični prijatelji
Njihovo poznanstvo nije slučajnost. Osamin otac, Muhamed bin Avad bin Laden, osnivače grupe “Bonladin”, pomogao je svojevremeno mladom biznismenu da nabavi kamione vredne 500.000 dolara iz Amerike – Adnanu Kašogiju, koji će svetsku slavu steći kao trgovac oružjem.
Kada je Bin Laden pozvao novinara da pokriva rat u Avganistanu, već tada su imali učvršćene odnose. CIA, uz finansijsku podršku saudijske obaveštajne službe, pomagala je mudžahedine u ratu kako bi oslabili Sovjete. Međutim, za Kašogija je boravak pored Bin Ladena bio i važno lično iskustvo.
Sa teroristom je putovao, spavao po pećinama i kampovima.
– Nosio je dušu muslimana, pojma džihada i onih koji su bliski Bogu. Kad znate da se borite za pravu stvar, protiv tih prokletih sovjetskih nevernika. To je za mene bilo divno, pogotovo u tim godinama – rekao je novinaru Vrajtu.
Kada su se Sovjeti povukli, a talibani preuzeli kontrolu, Kašogi i Bin Laden su se razišli i svako je otišao svojim putem. Kašogi se popeo na lestvici saudijskog novinarstva, postavši urednik velikih tamošnjih novina “Al Vatan”, i stekao je reputaciju nekoga ko je blizak kraljevskoj porodici.
Sa druge strane, znamo i šta je Bin Laden radio. Oformio je Al Kaidu i počeo da se odvaja od kraljevske porodice, uglavnom zbog njihove dozvole da američka vojska stupi na saudijsko tlo. Do sredine devedesetih otišao je za Kartum u Sudanu, gde je bio okružen Egipćanima, predvođenim još jednim teškim islamistom Ajmanom al Zavahirijem.
Profimedia
Putevi novinara i teroriste će se ipak uskoro ponovo ukrstiti.
Bin Ladenova familija, najverovatnije uz pomoć saudijske službe, regrutovala je Kašogija da ode za Kartum kako bi Osamu ubedio da se vrati u domovinu.
Kako je tvrdio, sreli su se tri noći zaredom na raskošnim večerama na Bin Ladenovoj terasi, dok su ih služile sudanske sluge. Konačno, treće noći, Kašogi mu je rekao da mu treba odgovor – da ili ne, a Osama je kazao: “Šta ja imam od toga?”
Kašogijevi stavovi su se menjali tokom godina, pogotovo u jeku Arapskog proleća 2011. godine, kada je postao “vatreni apostol” demokratije na Bliskom istoku. Ipak, i dalje mu je Osama bio slaba tačka.
Saudijski akademik Navaf Obaid pričao bi sa Kašogijem o Bin Ladenu i pokazivao mu slike ljudi koji skaču u smrt sa Kula bliznakinja tokom terorističkog napada na Ameriku 2001. godine.
– Rekao sam mu: “Pogledaj, ovo je Bin Laden uradio – ako ne možemo ovo da osudimo, nismo bolji od njega.” A on je uzeo slike i ućutao. Posle nekoliko sati mi je rekao da sam u pravu – kazao je Obaid.
Profimedia
Kašogijeve veze sa Bin Ladenom su bile dobro poznate, a jordanski novinar koji je nekada i sam radio sa Džamalom, Salameh Nemat, rekao je “Vašington postu” da je početkom 2000. morao da ubedi jordanske vlasti da ne deportuju Kašogija jer su sumnjali da je povezan sa Al Kaidom.
– Stalno je upadao u nevolje zbog veza sa Al Kaidom, ali to je radio kao novinar. Bio je dobro povezan, toliko da su pojedinci sumnjali da finansira ekstremiste. Ja sam bio uveren da on radi kao novinar i pokriva obe strane konflikta – rekao je Jordanac.
Brutalna smrt koja je šokirala svet
Ipak, razne veze su mu ipak došle glave, kao što znamo.
Kašogi je ubijen krajem 2018. godine u Konzulatu Saudijske Arabije u Turskoj, a smatra se da je nalogodavac ubistva sam prestolonaslednik Muhamed bin Salman. CIA i neke zapadne zemlje veruju da je prestolonaslednik naredio likvidaciju, što saudijski službenici odbacuju.
Saudijski sud je u septembru prošle godine doneo presude, višegodišnje kazne zatvora za osam optuženih, u slučaju ubijenog kolumniste “Vašington posta”, nakon što je njegova porodica objavila pomilovanja koja su poštedela pet osuđenih osoba od pogubljenja.
Imena osuđenih nisu objavljena javnosti.
Kašogi je snimljen kako ulazi u konzulat i navodno je primljen u konzulov kabinet na drugom spratu. Ispred zgrade ga je čekala verenica Čengiz, s kojom je planirao venčanje, zbog čega je Kašogi i otišao u konzulat, radi sređivanja određene dokumentacije.
Al Džazira je u jednom dokumentarcu navela kako je izgrađena peć prema specifikacijama saudijskog konzula. Peć je, navodno, trebalo da bude duboka i morala je da bude napravljena tako da izdrži temperature iznad 1.000 stepeni celzijusa, što je dovoljno da rastopi metal.
Pojavljivali su se razni medijski napisi, poput onih da je novinar raskomadan i spaljen, a da se u peći peklo meso kako bi se prikrili tragovi. Telo novinara je gorelo tri dana, naveo je izvor blizak istrazi.
Pročitajte još
Turska televizija emitovala je video-snimak na kojem se vide muškarci koji u rezidenciju saudijskog konzula u Istanbulu nose kofere, a iznete su sumnje da su možda upravo u njima bili novinarovi delovi tela.
– Ne mogu da dišem – navodno su bile njegove poslednje reči, sudeći prema prevedenom transkriptu audio-snimka.
Ostaci Džamala Kašogija nikad nisu pronađeni.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari