Greške koje su dovele do katastrofe: Kako su četiri predsednika SAD uticala na današnji haos u Avganistanu

Nedeljama unazad Avganistan je u haotičnom stanju, otkad su talibani počeli da osvajaju provinciju po provinciju, a sve je kulminiralo 15. avgusta, kada su zauzeli i glavni grad Kabul. Od tada je počela evakuacija iz zemlje, koja se odvijala otežano, što zbog neorganizovanosti, što zbog hiljada Avganistanaca koji su se sjatili na aerodromu u želji da pobegnu od militanata.

Otkad je počelo da se priča o povlačenju američkih trupa, predsednik SAD Džozef Bajden uporno je ponavljao da odbija da rat u Avganistanu ostavi u amanet petom predsedniku Amerike, čime je aludirao na to da okončanje rata nije trebalo da bude ostavljeno njemu, 20 godina od njegovog početka.

Pročitajte još

Bajden zadremao tokom sastanka: Benetovo obraćanje je bilo previše naporno za američkog predsednika (VIDEO)

Svaki od predsednika koji su vladali Amerikom od 2001. uticao je na misiju u Avganistanu, koja je rezultirala desetinama hiljada američkih i avganistanskih žrtava, dok su pokušaji da se poboljša političko vođstvo zemlje bili uzaludni i dok su talibani tvrdoglavo odbijali da prihvate poraz.

Bajden je svoju odluku o povlačenju američkih trupa okarakterisao kao neophodnu, dodajući da je odluka o tome već doneta sporazumom s talibanima koji je potpisao Donald Tramp. Mnogi su počeli da ga krive zbog haosa koji je nastao tokom evakuacije, ali se on se branio da je to bilo neizbežno, dok je na ubistvo 13 američkih vojnika, koji su nastradali u bombaškom napadu, odgovorio obećanjem o osveti, rekavši da će svi krivci platiti za to.

Scene užurbanog povlačenja iz Kabula i brzog napredovanja talibana do konačnog preuzimanja države svet je prihvatio kao ponižavajuće za velesilu kojaje milijarde dolara izgubila na mešanje u unutrašnju politiku ove zemlje.

Kako je Amerika protraćila 20 godina u Avganistanu samo da bi talibani ponovo preuzeli kontrolu, dok se njeni vojnici povlače, biće tema koja će se još dugo pretresati, a u nastavku sumiramo kako su se četiri predsednika koja su vukla konce odnosila prema zemlji koju posle “intervencije” i “rata protiv terorizma” ostavljaju u košmarnom stanju.

Džordž V. Buš

Posle terorističkih napada 11. septembra 2001, koje je organizovala Al Kaida iz baza u Avganistanu, predsednik Džordž V. Buš zavetovao se da će iskoreniti terorizam. On je pozvao talibane, koji su kontrolisali veći deo Avganistana, da isporuče lidere Al Kaide koji se kriju u zemlji, uključujući Osamu bin Ladena, a kada su oni to odbili, odlučio je da krene u rat.

Kongres je ovlastio američke snage da 18. septembra napadnu odgovorne za napade, iako zakonodavci nikad nisu izričito glasali za objavljivanje rata Avganistanu. Buš je tada rekao da će predstojeći sukob biti duga kampanja koja će se razlikovati o svih ostalih dotad viđenih. Međutim, čak ni on nije mogao da predvidi da će trajati dve decenije.

Američka vojska pokrenula je 7. oktobra 2001. operaciju “Trajna sloboda” uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva. Rana faza rata uglavnom je obuhvatala vazdušne napade na talibane i Al Kaidu, a onda je do novembra 1.300 američkih vojnika ušlo u zemlju.

Taj broj se postepeno povećavao u narednim mesecima, kad su američke i avganistanske snage svrgnule talibansku vladu i krenule na Bin Ladena, koji se krio u kompleksu pećina Tora Bora jugoistočno od Kabula, da bi nakon toga pobegao preko granice u Pakistan.

Pročitajte još

Džordž Buš se konačno izjasnio: Bajdenova odluka o povlačenju iz Avganistana je greška

U narednim mesecima i godinama Buš je poslao još nekoliko hiljada vojnika u Avganistan kako bi se borili protiv talibanskih pobunjenika, a u maja 2003. Pentagon je rekao da su velike borbe u toj zemlji završene. SAD i njeni međunarodni partneri okrenuli su se tada rekonstrukciji zemlje i uvođenju demokratskog političkog sistema zapadnog stila.

Mnogi talibanski zakoni su ukinuti, a devojčicama i ženama je dozvoljeno da se obrazuju, pohađaju školu i zaposle se. Ipak, avganistanska vlada je bila korumpirana, pa su talibani počeli ponovo da jačaju.

Istovremeno, fokus u Vašingtonu premešten je na novi rat, ovaj put u Iraku, koji je smanjio vojne resurse u Avganistanu i skrenuo pažnju sa njega. Do ponovnog izbora Buša 2004. godine broj trupa u Avganistanu dostigao je oko 20.000, čak i kada su nadzor i pažnja bili usmereniji na ono što se događalo u Iraku.

U narednim godinama broj američkih vojnika se posetepeno povećavao kako su talibani osvajali ruralne delove Avganistana na jugu. Kada je Buš napustio funkciju 2009. godine, tamo je bilo više od 30.00 američkih trupa, a talibani su organizovali pobunu u punom smislu te reči.

Barak Obama

Došavši u Belu kuću 2009, Barak Obama morao je da odluči šta će da radi sa ratom koji je nasledio od Buša. Vrhovni generali preporučili su da se broj vojnika poveća kako bi se oslabili talibani, a nakon duge interne rasprave, tokom koje se tadašnji potpredsednik Bajden protivio tom povećanju, Obama je počeo da raspoređuje desetine hiljada vojnika u Avganistan. Osim toga, obavezao se da će sa povlačenjem trupa početi do 2011. godina i insitirao je na napretku u borbi protiv talibana i Al Kaide.

U televizijskom obraćanju istakao je da će dodatne američke trupe pomoći da se stvore uslovi koji će SAD omogućiti da prenesu odgovornost na Avganistance. Kasnije su Obamini saradnici otkrili da se on osećao nemoćnim zbog vojnih komandanata koji su zagovarali osmišljavanje strategije za suzbijanje pobune.

Do avgusta 2010. američke trupe u Avganistanu brojale su 100.000 vojnika, dok su u drugoj zemlji, Pakistanu, obaveštajne službe pronašle Bin Ladena, koji je ubijen tokom racije mornaričkih foka u maju 2011. Ubrzo nakon toga Obama je najavio da će početi da vraća američke trupe kući sa ciljem da Avganistancima poveri bezbednosne odgovornosti do 2014.

Pročitajte još

Vešto osmišljen plan: Bin Laden naredio talibanima da ubiju Obamu, ali da ne diraju Bajdena

U narednim godinama broj američkih vojnika u Avganistanu postepeno je opadao, a SAD su se upustile u diplomatske pregovore sa vođama Avganistana. Do početka drugog mandrata Obama je zaključio da su pokušaji da se u Avganistanu neguje demokratija zapadnog stila uglavnom beznadežni i da je uklanjanje terorista i držanje talibana pod kontrolom bilo najviše što su Sjedinjene Američke Države mogle da urade za tu zemlju.

Obama je 31. decembra 2014. najavio kraj velikih borbenih operacija, a SAD su se koncetrisale na obuku i pomaganje avganistanskim snagama bezbednosti. Dalji pad broja trupa doveo je SAD na put do potpunog povlačenja.

Ipak, godinu dana kasnije, kako se njegov drugi mandat približavao kraju, Obama je zaključio da krhka bezbednosna situacija u zemlji znači da potpuno povlačenje, kojem se nadao, nije izvodljivo. Kad je napustio funkciju, u Avganistanu je ostalo nešto manje od 10.000 vojnika, a nasledniku je poručio da je na njemu da odluči šta će dalje da čini.

Donald Tramp

Dok je bio kandidat za predsednika Tramp je obećao da će američke vojnike iz Avganistana vratiti kući, ali se pokazalo da nije lako ispuniti ovo obećanje jer je broj talibana nastavio da raste, a u državi su se pojavili i pripadnici Islamske države.

Kada je prvi put morao da se bavi Avganistanom, Tramp je ovlašćenja u vezi sa trupama prebacio na Pentagon. Njegov tim je bio podeljen po ideološkim linijama – neki vojni savetnici zalagali su se za stalno prisustvo, dok su se uporni nacionalisti protivili intervencijama.

Na kraju je Tramp tokom govora koji je održao u avgustu 2017. priznao da je nameravao da povuče sve trupe iz Avganistana, ali da su okolnosti to učinile nemogućim. Pitanje budućeg američkog prisustva u ovoj zemlji ostavio je otvorenim, odbacujući vremenski okvir za povlačenje i naglašavajući da će “uslovi na terenu” uticati na donošenje svake od odluka.

Godinu dana kasnije Zalmaj Halilzad, iskusni avganistansko-američki diplomata, zadužen je da vodi pregovore s talibanima kojima je trebalo da se okonča rat. Avganistanska vlada bila je isključena iz pregovora, zbog čega je došlo do trzavica u odnosima SAD i predsednika Ašrafa Ganija.

Pročitajte još

Tramp kivan zbog Bajdenovog ponašanja tokom avganistanske krize: SAD nikad nisu bile toliko ponižene

U međuvremenu, talibani su izveli seriju napada, uključujući i jedan na Kabul, u kom je stradao veliki broj civila. Čak i nakon što je Tramp pozvao talibane na mirovne pregovore u Kamp Dejvidu 2019, pa ih otkazao, razgovori sa Halilzadom su nastavljeni.

Sporazum je postignut u februaru 2020. godine i njime je dogovoreno potpuno povlačenje Amerikanaca u zamenu za garancije talibana da će se nasilje svesti na minimum i da će prekinuti veze sa terorističkim grupama. Ipak, nikakve mere u slučaju neispunjenja ovih obećanja nisu ustanovljene.

Kad su američke trupe počele da odlaze, talibani su ojačali, a krajnji rok za povlačenje bio je maj 2021, koji je na kraju postao rok njegovog naslednika.

Džozef Bajden

Čak i pre nego što je stupio na dužnost u januaru, Bajden je počeo da razmišlja o tome šta će da radi sa Avganistanom. Nakon što je Obama odbio da ga posluša i da ukloni američke trupe iz te zemlje, Bajden je konačno bio u poziciji da okonča ono što je smatrao ratom bez svrhe.

U prvim mesecima predsedavanja dobio je savet od svog tima za nacionalnu bezbednost i upozoren je od poznavalaca situacije da bi povlačenje svih američkih trupa moglo da dovede do konačnog kolapsa avganistanske vlade i da bi talibani mogli da preuzmu vlast.

S druge strane, ostanak u zemlji nakon maja, roka koji je predviđen Trampovim dogovorom s talibanima, izložio bi američke trupe napadima.

Na kraju je Bajden saopštio da će preostalih 2.500 vojnika u Avganistanu stići kući do 11. septembra 2021, na 20-godišnjicu terorističkog napada koji je pokrenuo rat. Predsednik SAD je istakao i da je bilo jasno da su ciljevi Amerike ispunjeni, kao i da njegova država ne može ništa više da učini da Avganistan postane stabilna demokratska zemlja.

Na kraju je odlučeno da se evakuacija ubrza, pa su 2. jula SAD avganistanskim snagama predale aerodrom “Bagram”, koji je bio simbol američke vojne moći u Avganistanu. Talibani su u međuvremenu preuzimali prestonice provincija, često bez ikakvog otpora avganistanske vojske.

Na vlast su se vratili 15. avgusta, zauzevši Kabul nakon što je Gani pobegao iz zemlje, a ovim brzim kolapsom bili su iznenađeni mnogi američki zvaničnici, koji su istakli da su znali da on dolazi, ali da se dogodio mnogo brže nego što su očekivali. SAD i njeni saveznici započeli su žurnu misiju evakuacije građana i avganistanskih saradnika koji su im pomagali tokom ratnih akcija i koji su se plašili odmazde militanata.

Pročitajte još

Obruč se steže, SAD pucaju po šavovima: Bajdenov opstanak sve ugroženiji, i demokrate se okreću protiv njega

Bajden je poslao 6.000 američkih vojnika nazad u zemlju kako bi osigurali međunarodni aerodrom “Hamid Karzaj” u Kabulu i olakšali vazdušni prevoz. Ali novi rok, 31. avgust, i dalje je problematičan. Talibani su ga nazvali crvenom linijom, a Bajden je odlučio da će SAD ispuniti taj rok ako talibani budu sarađivali, dok Pentagon i Stejt department i dalje prave planove za nepredviđene okolnosti u slučaju da se situacija na terenu promeni.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi