Edvard VIII, kralj koji se zbog ljubavi odrekao prestola: Njegova odluka odredila je sudbinu Elizabete II

Edvard VIII ušao je u istoriju kao jedini kralj koji se dobrovoljno odrekao britanskog prestola, na kom je bio manje od godinu dana. Odlučio je da abdicira da bi mogao da se oženi ljubavlju svog života – Volis Simpson, koja je iza sebe imala dva razvoda, zbog čega nije bila podobna za kraljicu Ujedinjenog Kraljevstva.

Edvard VIII, koji vladao Ujedinjenim Kraljevstvom od januara do decembra 1936, rođen je 23. juna 1894, za vreme vladavine svoje prababe Viktorije, kao prvi sin princa Džordža i princeze Marije.

Edvardovi roditelji bili su isključeni iz sinovljevog obrazovanja, koje je bilo poveravano raznim guvernantama, što je bio običaj među ondašnjom aristokratijom. Kao što je bilo uobičajeno među muškim članovima britanske kraljevske porodice, princ Edvard je završio vojnu školu.

Kada je njegov otac krunisan za kralja 1911, Edvard je postao princ od Velsa i prestolonasledik. Pridružio se kraljevskoj mornarici, a kada je izbio Prvi svetski rat, prijavio se da se bori za svoju državu. Tokom boravka na italijanskom frontu nervirao se što je dobijao zadatke na sigurnim položajima, a jednom prilikom je i izrazio svoje nezadovoljstvo.

– Šta se menja mojim ubistvom? Kralj ima još tri sina – izjavio je on.

Njegove želje da učestvuje u otvorenim sukobima nisu uzimane u obzir zbog straha od reakcija u slučaju otmice prestolonaslednika. Ipak, Edvard često nije obraćao pažnju na ove zabrane.

Vrativši se u Englesku, mladi princ Edvard prihvatio je na sebe razne zvanične dužnosti i putovao je Britanijom i širom sveta. Otresit i šarmantan, u mladosti je bio veoma popularan u svojoj zemlji, skoro koliko i Princeza Dajana nekoliko decenija kasnije. Narodu nikad nije bilo dosta vesti o njemu, muškarci su kopirali njegov stil, opisivan je kao najpoželjniji neženja i san mnogih žena. Na vrhuncu svoje popularnosti bio je modna ikona i najfotografisanija osoba na svetu.

Poznanstvo koje je promenilo sve i abdikacija

Imao je veze sa nekoliko udatih žena, a poslednja od njih, glumica Mildred Haris, upoznala ga je sa 1931. sa Volis Simpson, damom koja mu je život promenila iz korena.

Volis Simpson je bila sofisticirana, šarmantna i harizmatična Amerikanka koja se nedugo pre susreta sa princom preselila u London sa suprugom. Odmah je privukla prestolonaslednika i on je ubrzo bio ludo zaljubljen u nju. Do 1934. postali su ljubavnici, dok je ona još bila u braku, koji se ubrzo završio razvodom.

Monarhija nije bila srećna zbog ove veze, cela kraljevska porodica gledala je Volis sa prezirom i nepoverenjem i odbili su da odobre brak budućeg kralja sa Amerikankom koja iza sebe ima dva razvoda, pošto to nije bilo u skladu sa insistucijom koju bi on predstavljao postavši kralj. Kako bi bio vrhovni poglavar Crkve Engleske, ne bi smeo, prema njenim pravilima, da bude u braku sa razvedenom osobom čiji su bivši muževi živi, pošto se brak u crkvi smatra neraskidivim osim u slučaju smrti.

Princ je oca, Džordža V, nasledio 20. januara 1936. godine i postao je kralj Edvard VIII. Tokom manje od godinu dana na vlasti, koja je automatski preneta na njega očevom smrću, iako za to vreme nije organizovano njegovo krunisanje, bio je veoma popularan u narodu, dok su ga bliski saradnici smatrali neodgovornim.

Na Edvardov pad popularnosti među političarima nije uticala samo napredujuća veza sa Volis, već i njegovo uplitanje u politiku i kritikovanje vlade zbog njenog neuspeha u osiguravanju životnih sredstava za nezaposlene rudare u Velsu. Smatra se da je Edvard pogrešno shvatio svoju ulogu ustavnog monarha i da je želeo aktivno da učestvuje u vođenju države, što su članovi vlade gledali sa negodovanjem. Pored toga, Edvard je po dolasku na tron prekršio brojne kraljevske tradicije. Irac Džordž Endru Maknam pokušao je da izvrši atentat na njega 16. jula 1936. godine, ali bez uspeha. Maknam je na sudu tvrdio da je neuspeli atentat sproveo pomoću britanske kontraobaveštajne i bezbednosne agencije MI5.

Uprkos nepopularnosti među članovima vlade, Edvard je zadržao podršku naroda sve do objavljivanja njegovih namera da oženi Volis Simpson nakon što njen razvod bude ozakonjen. Međutim, Edvardov premijer, Stenli Boldvin, upozorio je kralja da narod neće prihvatiti Volis kao kraljicu, budući da je ona Amerikanka čija dva razvoda nije priznavala Crkva Engleske.

Protiv kršenja tradicije pobunili su se i aristokratija i ministri i, očekivano, kraljevska porodica. Štaviše, kraljevoj majci kraljici Meri rečeno je da Volis Simpson ima neku vrstu seksualne kontrole nad Edvardom i da je znanja potrebna za takvo nešto stekla u kineskom bordelu. Policijski detektivi koji su u to vreme pratili Simpsonovu izvestili su da se ona, dok je bila u vezi s Edvardom, paralelno viđala i s automehaničarom Gajem Trandlom. Supruga američkog ambasadora odbila je da večera u njenom društvu. Pojavile su se čak i glasine da je kraljeva ljubavnica nacistički agent.

Edvard je tada predložio morganatski brak, prema kom bi on ostao kralj, a Volis ne bi postala kraljica, niti bi Edvarda mogla da naslede deca rođena iz njihovog braka. Ova opcija je takođe odbijena. Premijer Boldvin je zatim kralju predstavio tri opcije: da zaboravi na ideju o braku sa Volis, da se oženi njom protiv želja svojih ministara ili da abdicira. Edvard je izabrao treću opciju.

Abdicirao je 11. decembra 1936. jer nije uspeo da dobije dozvolu da se oženi ženom koju je voleo.

– Shvatio sam da je nemoguće da nosim težak teret odgovornosti i da obavljam svoje dužnosti kralja kao što bih želeo bez pomoći i podrške žene koju volim – rekao je on u obraćanju u kom je javnosti saopštio da je odlučio da se odrekne prestola.

U trenutku njegove abdikacije kruna je prešla na glavu najstarijeg od njegova tri brata, Džordža VI, čija je kćerka Elizabeta II automatski postala prestolonaslednica, čemu se nije nadala, ne očekujući da će se njen stric povući s prestola.

Tada je Edvard dobio titulu vojvode od Vindzora, a 3. juna 1937. oženio se Simpsonovom na privatnoj ceremoniji u Francuskoj, kojoj članovi kraljevske porodice, na zahtev kralja Džordža VI, nisu prisustvovali. Posebnom zakonskom odredbom vraćeno mu je oslovljavanje sa etiketom „kraljevsko veličanstvo“, ali je određeno da njegova supruga i deca neće biti tako oslovljavana, kao i da njegova deca neće imati mesto u naslednom nizu. Edvard se protivio ovakvoj odluci, ističući da je njegova buduća supruga i prema tradiciji i prema zakonu kvalifikovana za kraljevsko oslovljavanje, ali na njegove zahteve se niko nije obazirao.

Život daleko od trona

Par je živeo u Parizu, provodeći dane u kupovini i priređujući žurke za svetski džet-set. Vojvoda je u nekoliko navrata pokušao da ponovo oživi svoju političku karijeru, pa je tako u oktobru 1937. otputovao u nacističku Nemačku, uprkos negodovanju britanske vlade. Tokom ove posete Edvard je nacistički salutirao fireru, što mu je samo pokvarilo reputaciju i okarakterisalo ga kao simpatizera Adolfa Hitlera.

Problematični odnos s firerom

Edvardovi savremenici verovali su da je on preferirao fašizam umesto komunizma, kao i da je podržavao alijansu sa Nemačkom. Hitler je Edvarda smatrao prijateljem njegove ideologije nacizma i nacističkog državnog uređenja, a Edvardovu abdikaciju nazivao je svojim velikim gubitkom. Mnogi istoričari smatraju da je Hitler bio spreman da vrati Edvarda na britanski tron ukoliko mu se ukaže prilika, pa da na taj način uvede fašizam u Ujedinjeno Kraljevstvo. Rasprostranjeno je verovanje da je Edvard, a pogotovo neopopularna Volis, bio sklon fašizmu još mnogo pre izbijanja rata, kao i da su poslati na Bahame kako bi se onemogućilo njihovo fašističko delovanje u Britaniji. Sam Čerčil je verovao da vojvoda od Vindzora predstavlja opasnost po svoja bivša kraljevstva. Nakon rata Edvard je u svojim memoarima priznao da ga je fascinirala ondašnja Nemačka, ali je poricao svoje težnje ka nacizmu, a Hitlera je opisao kao smešnu figuru predramatičnog smisla za izražavanje i prevelikim očekivanjima.

Edvardov odnos sa članovima njegove familije naglo se pogoršao, a pogotovo odnos sa majkom. On i Volis su otišli u Francusku, odakle je Edvard nameravao da se vrati nakon dve godine egzila. Ovoj odluci suprotstavili su se njegov brat i snaha uz podršku Edvardove majke, preteći da će prestati da mu isplaćuju dogovoreni iznos novca za izdržavanje. Novi kralj je takođe morao da plaća Edvardu za kuću Sandringemu i zamak Balmoral, koji su bili u Edvardovom privatnom vlasništvu, nasleđenom od oca.

Nemački veleposlanik u Hagu tvrdio je 1940. da je vojvoda od Vindzora izdao britanske planove o odbrani Belgije. Nakon nemačke invazije na jug Francuske, Edvard i Volis su se sklonili u Portugaliju. Premijer Vinston Čerčil zapretio je vojvodi od Vindzora vojnom tužbom ukoliko se ne vrati na tlo Komonvelta.

Dok je bio u Lisabonu 1940, njegov brat, koji je sada bio kralj, imenovao ga je guvernerom i komandirom Bahama. Iako je to tada smatrano prilično nevažnim poslom za člana kraljevske porodice, vojvoda i vojvotkinja bili su zadovoljni.

Pročitajte još

Odavno odlučio: Da li će Čarls kada postane kralj dozvoliti da Arči bude princ, a njegova sestra princeza?

„Baka Evrope” i čukunbaka srpskog kralja: Uz kraljicu Viktoriju Britanija je procvetala, a ona je poslednjih 40 godina provela u patnji

Buntovna sestra Elizabete II: Princeza Margareta je zbog monarhije morala da se odrekne ljubavi, a nakon toga počeli su da se nižu skandali

Narušeno zdravlje i smrt

Po završetku rata Edvard i Volis vratili su se u Pariz, gde im je bila dodeljena privatna rezidencija. Edvard više nije preuzimao nikakvu profesionalnu ulogu nakon one bahamskog guvernera. Neko vreme odsedao je i u Njujorku, a gostovao je i u Beloj kući kod predsednika Niksona.

Vojvoda od Vindzora preminuo je 28. maja 1972. godine u Parizu od raka grla. Sahranjen je u zamku Vindzor, a 14 godina kasnije i njegova supruga sahranjena je pored njega. Njihova ljubavna priča i danas se smatra jednom od najromantičnijih priča savremenog doba.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi