Bajdenova i Trampova tačka spajanja: Kako je politika prema Izraelu ujedinila bivšu i sadašnju administraciju u Americi

Šef američke diplomatije nije hteo da jasno odgovori na pitanje da li nova vašingtonska administracija, poput prethodne, priznaje Golansku visoravan za izraelsku teritoriju, mada se posredno ipak složio s Trampovim priznanjem ističući da je Golan “važan za izraelsku bezbednost”.

U intervjuu za CNN Blinken nije kazao da će administracija sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena poštovati odluku bivšeg predsednika Donalda Trampa, ali nije kazao ni da Amerika više ne priznaje Golan kao deo izraelske teritorije.

“U svakom mogućem scenariju Golanska visoravan ostaje deo Izraela”

Kabinet premijera Benjamina Netanjahua u utorak je kratko odgovorio na izjavu Blinkena.

– Izraelska pozicija je jasna. U svakom mogućem scenariju, Golanska visoravan će ostati izraelska – poručili su iz njegovog kabineta.

– Kontrola nad Golanom i dalje je važna za sigurnosnost Izraela. Pravna pitanja su nešto drugo i ako se situacija u Siriji proimeni, mi ćemo to pratiti, ali nismo ni blizu toga – rekao je Blinken.

Državni sekretar je dodao da “značajnu sigurnosnu pretnju” po Izrael predstavljaju i vlada sirijskog predsenika Bašara el Asaa i sirijske milicije koje uživaju iransku podršku.

Ova izjava nagoveštava da i pored svih kritika koje je Demokratska stranka upućivala na račun spoljne politike bivšeg šefa Bele kuće, Bajdenova administracija neće menjati Trampovu politiku prema bliskoistočnom savezniku. Bajden je ranije i sam objasnio da neće preinačiti odluku zbog koje su spoljnopolitički analitičari i većina svetskih vlada kritikovali Trampa – da prizna Jerusalim za izraelsku prestonicu. Iz aktuelne administracije nezvanično poručuju da će Vašington nastaviti da tretira Golan kao izraelsku teritoriju.

Zašto je sporna Golanska visoravan?

Šestodnevni rat, poznat i kao Arapsko-izraelski rat vođen je 1967. godine između Izraela s jedne strane, i Egipta, Jordana i Sirije s druge strane. Arapske države Irak, Saudijska Arabija, Sudan, Tunis, Maroko i Alžir su takođe oružjem i trupama pomogli rat protiv Izraela. Počeo je izraelskim preventivnim napadom na Egipat, koji je pre toga blokirao Tiranski tesnac prolasku izraelskim brodovima i nagomilao snage na Sinaju blizu izraelske granice. Na kraju rata, Izrael je kontrolisao Pojas Gaze, Sinajsko poluostrvo, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Posledice ovog rata utiču na geopolitičku situaciju u regiji sve do danas.

Sirijsko ratište je prva tri dana rata mirovalo, što je u potpunosti odgovaralo Izraelu, koji je tako oštricu svog napada mogao da usmeri na Sinajsko poluostvo. Ono je postalo aktivno tek nakon što je Izrael stabilizovao situaciju na druga dva ratišta, tako su 8. juna Izraelci prešli u masovni napad na sirijske položaje i istu noć su iz tri smera probili sirijske položaje a sledećeg dana zauzeli su najveće sirijsko utvrđenje Tel Tafar i otvorili put ka daljem prodoru prema središnjim delovima Sirije. Narednog dana izraelska vojska je ovladala celom Golanskom visoravni. Posredovanjem UN 10. juna 1967. u 18 sati i 30 minuta prekinuta su borbena dejstva na sirijskom ratištu pa je tako nakon 132 sata i 30 minuta borbenih dejstava završen Šestodnevni rat.

Izrael je objavio nameru da na novoosvojena područja naseli jevrejske stanovnike koji su proterani u ratu 1948. godine. Iako su u Šestodnevnom ratu uveliko smanjene vojne efektive arapskih zemalja i potvrđena izraelska vojna moć, nije dugoročno rešen nijedan regionalni problem, već je područje i dalje ostalo žarište, što se potvrdilo već sledećih meseci.

Rezoluciju odbacili i Izrael i arapske zemlje

Uverljiva izraelska pobeda u ratu 1967. godine omogućila je Izraelu da odbaci sve pokušaje nagodbe s arapskim susedima. U novembru 1967. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je doneo rezoluciju 242 kojom je pozvao Izrael da se povuče s područja osvojenih te godine na odbranjive granice u zamenu za trajan mir. Međutim, rezoluciju su odbacili i Izrael i arapske zemlje.

Tramp vodio proizraelsku politiku, a Bajden?

Iako je međunarodna zajednica nakon još jednog rata i aneksije Golanske visoravni od strane Izraela 1981. godine ovaj akt proglasila “ništavnim i bez međunarodnog pravnog efekta”, te je i Savet Bezbednosti UN usvojio rezoluciju 497, Vašington se posle skoro 40 godina odlučio da načini korak koji je suprotan dotadašnjoj međunarodnoj politici.

Pročitajte još:

Erdogan besan na Prištinu: “Otvaranjem ambasade u Jerusalimu izdali ste Tursku”

Netanjahu besan na Međunarodni sud: “Ovo je čisti antisemitizam”

Na izenađenje čitavog sveta, sada već bivši predsednik Donald Tramp 2019. godine donosi odluku u kojoj Amerika priznaje visoravan kao izraelsku teritoriju, a Jerusalim kao prestonicu te države, što je do tog trenutka bio Tel Aviv.

Tramp nije skrivao da tokom svog mandata vodi proizraelsku politiku. Na otvaranje ambasade SAD u Jerusalimu poslao je ćerku Ivanku Tramp i zeta Džareda Kušnera, čija je jevrejska porodica u bliskim vezama s izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom. Za ambasadora je izabrao samodeklarisanog izraelskog lobistu Dejvida Fridmena, koji se otvorena zalagao za širenje izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i poručivao da Palestinci ne treba da dobiju državu. Takođe, Netanijahu je bio u odličnim odnosima sa šefom Zapadnog krila i otvoreno je podržavao Trampovu kandidaturu.

Sada, za razliku od Trampa, koji se otvoreno svrsatavao na izraelsku stranu, od Bajdena se očekuje da će se ponašati kao raniji američki predsednici – vodiće nedvosmisleno proizraelsku politiku, ali će zadržati diplomatski rečnik i ponašati se kao da Vašington može biti nepristrasan posrednik u bliskoistiočnom sukobu. Izjavio je, ako neće da povuče priznanje Jerusalima, da će ipak obnoviti veze sa Palestincima koje su se zbog tog priznanja pokidale, kao i da će odbiti jednostrane poteze, poput širenja jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali.

Novi sporazum Palestinu stavlja po strani

Sporazum iz prošle godine, kojem je posredovao Tramp, a kojim su UAE i Bahrein priznale Izrael označava novu etapu u arapsko-izraelskim odnosima. Tada je postalo jasno da arapske zemlje odustaju od maksimalističkih zahteva koi su podrazumevali nestanak jevrejske države na tlu Palestine i složile se da podrže ideju o dve države, i priznaju Izrael u zamenu za uspostavljanje arapske države Palestine sa glavnim gradom u istočnom Jerusalimu.

Prof. dr Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže za 24sedam da se u tim sporazumima od prošle godine ne pominje aneksija bilo koje teritorije, bilo kao odustajanje, bilo kao podsticaj,

– U dogovoru sa Bahreinom i nema Palestine, već samo mir i bezbednost na Bliskom istoku. U sadržajnijem sporazumu sa Emiratima takođe nema pomena o aneksiji. Dakle, u pomenutim dokumentima, čijem potpisivanju je doprineo američki predsednik Donald Tramp u smislu svedoka, nema spomena odricanja Izraela od aneksije bilo koje teritorije. Svakako, Izarel je privremeno odustao od takvog poteza, jer je to bio preduslov za formalizaciju saradnje sa arapskim partnerima koja manje-više prikriveno traje duži niz godina – ističe dr Janković. a na pitanje kako bi ocenio sadašnje odnose Izraela i Palestine, naš sagovornik jasno odgovara:

– Ako je mir odsustvo rata, onda trenutno vlada primirje uz povremeno sulobljavanje sa organizacijama u Pojasu Gaze. Od početka dvehiljaditih uvrežilo se mišljenje kako izraelsko-palestinski mirovni proces gtreba da se okonča sa stvaranjem i palestinske arapske države. Međutim, takvo rešenje se polako napušta. Niko ga ne pominje, a iskreno ono i nije nikada imalo punu podršku vlada u Vašingtonu – zaključuje naš sagovornik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi