Kreacije Mirjane Marić obožavale su Jovanka Broz, žene diplomata i sve jugoslovenske „drugarice“

25.07.2021

18:45 >> 22:06

0

Autor: Z. A.

I danas žene čuvaju njene komade kao trajnu vrednost koja se nasleđuje

Kreacije Mirjane Marić obožavale su Jovanka Broz, žene diplomata i sve jugoslovenske „drugarice“
Printscreen: YouTube/ RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

Čuvena jugoslovenska modna kreatorka Mirjana Marić preminula je danas u Beogradu u 84. godini. Poznata kao srpska Koko Šanel, Marićeva je uvela visoku modu u Jugoslaviju i svojim modelima očarala svet.

Kreacije s njenim potpisom nosile su Jovanka Broz, Gadafijeve „amazonke“, danska i belgijska princeza, predstavnice diplomatskog kora, supruge državnika koje su sedamdesetih i osamdesetih dolazile u Beograd, ali najviše su je volele jugoslovenske „drugarice“ – koje su bile dame i svaka je imala (i još čuva) bar jednu „krpicu“ s potpisom čuvene kreatorke…

O njoj znamo od naših majki, tetki, baka.

Bila je zaštitni znak čuvenog „Jugoeksporta“ i sinonim za kvalitetnu modu u SFRJ.
Uopšte, istorija mode i modnih kreatora Jugoslavije počela je s Mirjanom Marić, piše našemesto.srb.

Mirjana Marić YouTube/Printscreen

Poslednjih decenija živela je na relaciji Beograd-Njujork, gde živi njena ćerka Ksenija, slikarka, sa sinovima Nikolom i Mikom.

P
ovodom završetka karijere duge četiri decenije, 2015. organizovala je u beogradskom Etnografskom muzeju izložbu pod nazivom: „Mirjana Marić: moda i dizajn”.

možda će vas i ovo zanimati

Rođena je 22. maja 1938. u Nišu. Diplomirala je 1960. na beogradskoj Akademiji za primenjenu umetnost, a magistrirala u Mančesteru.
Prvi posao dobila je u Babušnici, potom je 25 godina radila za „Jugoeksport” i „Modu” iz Velikog Gradišta, a od 1990. u svom preduzeću: „3M” (Mirjana Marić i moda).
Imala je više revija širom sveta kojima su prisustvovali predsednici država i vlada, kraljeva i kraljica.
Bila je to promocija Jugoslavije, Srbije i Mirjane Marić.

Povodom oproštajne revije 2015. u intervjuu za „Politiku”, na pitanje šta je moda i modni diktat” odgovorila: „Moda je stanje duše onoga ko je kreira, ali i onoga ko je bira i nosi“.
Tada je rekla da je modni diktat informacija koja se kupuje uoči sledeće sezone. U tom paketu su dužine, oblik obuće, galanterije, širina ramena… To određuju svetski modni instituti. I to se poštuje da bi se bilo u trendu, ali da zauvek odbacuje modne diktate koji nisu po njenom estetskom kriterijumu: odeću s jednim ramenom, s jednim rukavom…“

Profimedia

Najpoznatija i najvernija klijentkinja Mirjane Marić bila je Jovanka Broz. Dizajnerkin posao bio je da joj pripremi odeću za ceo dan, od jutra do večeri, budući da su Tito i ona često putovali u posete drugim zemljama, pa je njena garderoba zavisila od vremenskih uslova, ali i od događaja na brodu i kopnu kad pristanu ili slete. Oni su na tim putovanjima uvek imali goste, pa se tu mnogo toga događalo, tako da je i potreba za presvlačenjem bila češća. Jovanku je opisala kao veoma pažljivu osobu, i prema njoj i prema njenim saradnicima.

Za savremeni modni diktat krivila je Ameriku i veliko svetsko tržište koje traži odeću koja se lako kupuje, lako održava, lako prepravlja i lako – baca.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Naša mesta (@portal.nasa_mesta)

Tokom četiri decenije duge karijere, najviše je volela da radi vunu, ali nije odolela ni novim materijalima.

– Volela sam da radim fine vunene haljine. I svilu. Ali ne mogu da kažem da sam ostala otporna na veštačke materijale: napravljene su neke izmišljotine koje su veoma dopadljive, maltene od đubreta. Važno je da bude jako, jako ženstveno. Suknja kao pojam danas se izgubila, skoro da je nema. Glavna garderoba su pantalone, džins. Kad sam bila mlada, nosili su se žiponi, pa se to štirkalo, imala sam uzak struk… pantalone sam nosila samo na more, u Rovinj. To su bila striktna pravila jer sve je imalo svoje „kako se nosi“. Danas nema nikakvih pravila. Nema više one želje za otmenošću.

Mirjanu na početku uopšte nije zanimalo da zaradi, već samo da radi. Kaže da je tek kasnije od saradnika iz Slovenije „naučila“ da rad ima i da mora da ima cenu.
Priča o visokoj modi u socijalizmu bila je uspešna zahvaljujući tome što je to bila velika proizvodnja, širom Jugoslavije, te zato što se sve „jako lepo prodavalo“.

čitajte i ovo

Sa „Jugoeksportom” i Mirjanom Marić cvetala je tekstilna industrija od Triglava do Đevđelije. Kreatorka se seća kako je u Homolju organizovala sela gde žene štrikaju i da je samo jedno selo pravilo 1.500 džempera nedeljno. U Velikom Gradištu radili su kožu. Modeliranje – u Mariboru…

Govorila da je ključ uspeha bio u posvećenosti i odličnoj organizaciji svih koji su učestvovali – od kreiranja do prodaje.

Dizajnerski komadi Mirjane Marić rađeni su u ograničenim serijama, od 100 do 150 komada. I čak i u „zlatna vremena“ kad je reč o standardu građana Jugoslavije, bili su prilično skupi.

– Period inflacije sam prosto tragično doživljavala. Tri, četiri kamiona robe odvezu Robne kuće „Beograd“. Dok dođe na naplatu – bescenje. Uništavanje. To je izgleda bio nečiji cilj, da se sve uništi. Da se urniše nešto stvoreno i napravljeno, to je po nekoj političkoj direktivi. Da se sve obezvredi pa da se proda budzašto. Otišla sam u Ameriku na tri meseca na početku inflacije, kad je počelo otimanje…infarkt sam mogla da dobijem, oni su i mašine prodali! Ne mogu ni da se setim kad je to tačno bilo…sebe sam sklopila tako da zaboravim sve neprijatno.

Žene u Srbiji i danas, kaže, prate svetske trendoveˮ. „Američka arogancijaˮ je modi, kaže, učinila da svi idu da se „obuku za 50 dolaraˮ.

Čak i Italijani prate „trend grabeži da prodajuˮ. Obožavala je brend „Dolče i Gabana“, hvalila i Aleksandra Makvina, koji je imao „vizije na nivou bajkiˮ, volela je „Maks Maru”… Smatrala je da rešenje za tekstilnu industriju u Srbiji leži u italijanskom modelu i malim radionicama koje izrađuju odeću po meri.

A ženu koja je visoku modu donela na ove prostore vredi poslušati.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi