Tragedija koja je zavila Jugoslaviju u crno: Ljubiša je za 24sedam ispričao šta se dešavalo kobnog dana u rudniku kod Aleksinca (FOTO)

17.11.2021

20:00

0

Vatra, jama, mrtve kolege, nisam spavao danima - vraća mučne slike i svoja osećanja Ljubiša Stanojević, nekada smenovođa u "rudniku smrti" na jugu Srbije

Tragedija koja je zavila Jugoslaviju u crno: Ljubiša je za 24sedam ispričao šta se dešavalo kobnog dana u rudniku kod Aleksinca (FOTO)
Foto: Hadži Miodrag Miladinović/Ustupljene fotografije

Tmuran dan u aleksinačkoj kotlini pre 32 godine prekinula je zloslutna sirena - ona koja nagoveštava nesreću i tugu. Tog 17. novembra u 11.59 vreme kao da je stalo u ovom malom gradu na jugu Srbije. Ubrzo je zvuk sirene za uzbunu zamenio zvuk sirena kola hitne pomoći, a na licima stanovnika mogli su se videti samo strah i neizvesnost. Eksplozija i požar su izbili u rudarskoj jami "Morava".

Foto: Hadži Miodrag Miladinović/Ustupljene fotografije
 

 

 

Nastradala je čitava smena rudara od trovanja ugljen-monoksidom, njih 90, a sto trideset petoro maloletne dece ostalo je bez roditelja.

Smenovođa u jami "Morava" Ljubiša Stanojević tada nije bio na poslu, ali je, kao član čete za spasavanje, pozvan da interveniše.

Za 24sedam, Stanojević se prisetio dešavanja tog tmurnog novembarskog dana i višenedeljne potrage za kolegama i prijateljima duboko pod zemljom.

24sedam/M.K.
 

 

- Bio sam kod kuće, a pošto sam bio član čete za spasavanje, po mene su došla dežurna kola. Rekli su mi: "Ljubiša, moraš odmah u jamu, desio se požar." Kada mi je vozač rekao gde je izbio požar, pretpostavio sam da je nastao haos i da ima mnogo poginulih. S obzirom na sistem rada, na to gde su ulaz, izlaz i mesto gde je buknula eksplozija, znao sam da je ugrožena cela smena i da će biti mrtvih - kaže Stanojević na početku razgovora.

Šest godine ranije eksplodirao metan

Nažalost, ovo nije bila prva nesreća u Aleksinačkim rudnicima. Šest godina ranije, takođe je došlo do eksplozije metana u jami „Morava”. Samo nekoliko dana pre otvaranja „širokog čela”, uveče 3. juna 1983. poginulo je 36 rudara i s njima skoro celo rukovodstvo rudnika – direktori i inženjeri, koji su boravili u jami u sklopu poslednje kontrole novog sistema za moderniji i efikasniji iskop uglja. Međutim, ta tragedija nije zaustavila jedan od najvećih srpskih ugljenokopa u razvoju.

Od prizora koji je zatekao u jami "Morava" danima nije spavao, a ta slika mu je pred očima i danas. 

Nisam spavao, niti sam odlazio kući

24sedam/M.K.
 

 

- Vatra, jama, mrtve kolege... Vreme čini svoje, ali neke slike se ne brišu nikad. Sećam se, nisam spavao danima - vraća mučne slike i svoja osećanja Ljubiša.

Pronalaženje tela i sahranjivanje rudara trajalo je narednih 25 dana. Čete koje su dolazile sa strane, kako bi pomogle, u međuvremenu su napustile Aleksinac, a Stanojević je sa svojim timom konstantno bio na terenu.

- Za 25 dana, koliko je trajalo izvlačenje mrtvih, bio sam kod kuće čitavih pola sata. Tamo sam spavao, pio, jeo i u jamu ulazio non-stop. Mi smo bili domaćini, a spasioci koji su dolazili sa strane nisu poznavali teren - priseća se naš sagovornik.

Ono što mu je palo teže od same eksplozije i izvlačenja tela kolega, komšija i prijatelja bio je susret sa njihovim porodicama, jer trebalo je saopštiti da im se sin, brat ili otac neće vratiti kući. 

- Bio je to jako težak, dramatičan i bolan susret. Ne možete da lažete porodicu i da im dajete lažnu nadu, da govorite nešto a znate da to nije tako - kaže ovaj hrabri Aleksinčanin.

Metan i vatra - kobna kombinacija

24sedam/M.K.
 

 

Stanojević ističe da je u trenutku nesreće montirano takozvano široko čelo koje je trebalo da humanizuje rad u rudniku, odnosno da olakša posao i poveća proizvodnju.

- Međutim, zapalio se ugalj, a potom je došlo do spoja vatre i metana i dogodila se eksplozija. To nije moglo da se preduhitri. Nesreća desila se skoro kilometar i po - dva od mesta gde se izvode radovi, u svežoj vetrenoj struji (tamo gde nema metana). Radnici koji rade na održavanju koristili su aparat za varenje i nisu videli da je pao žar i zapalio traku.To je bila nepažnja, to se zna - pojašnjava Stanojević.

Prostorija puna sanduka

-Godinama sam fotografisao rudare, silazak u jamu, prozivku, njihove porodice.. Čim sam saznao za nesreću, otišao sam na licu mesta. Poznavao sam mnoge. Jedan rudar je radio na izgradnji moje kuće. Zbog plate je otišao u rudare i tamo je i poginuo. To je bila strahovita nesreća za ceo kraj. Jedna ogromna prostorija bila je puna sanduka. Pre toga sam u tom prostoru fotografisao rudare tokom veselja, a onda su na tom mestu bili sanduci – prisetio se za 24sedam Hadži Miodrag Miladinović, fotograf iz Aleksinca

Ističe kako ni kiseonik, koji je sastavni deo opreme rudara, nije pomogao nesrećnim ljudima.

- Oni koji su bili bliže čistom vazduhu ili kiseoniku brzo su pobegli kada su videli dim koji ide prema njima. Inače, kada se zapali transportna traka, koja u sebi sadrži bojne otrove, nastaje čađ. Ona je lepljiva, tako da je praktično zatvorila filtere za kiseonik, zbog čega rudari nisu mogli da dišu.

Stanojević ističe da rudnik ne radi od devedesete godine i da je tada stao ceo grad.

Rudnik koji je imao više od 1.000 zaposlenih ubrzo se zatvorio. Danas izgleda sablasno i svakodnevno Aleksinčane podseća na strašnu tragediju i gubitak najmilijih.

Hadži Miodrag Miladinović, fotograf iz Aleksinca koji je na temu rudnika i rudara imao i više izložbi, ustupio nam je  njegove fotografije koje će vam približiti događaj od pre 32 godine. Zahvaljujemo mu se.

 

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi