Sa rudarima je umro i rudnik kod Aleksinca: 135 dece je ostalo bez roditelja

17.11.2021

11:59

0

Rudnik osnovan davne 1883. godine zatvoren je nakon nesreće koja se dogodila pre 32 godine

Sa rudarima je umro i rudnik kod Aleksinca: 135 dece je ostalo bez roditelja
Profimedia/Pixabay/Printscreen/RTS

U svetu rudara postoje dve sirene, ona za početak i kraj smene i ona zloglasna, koja se oglasila minut pre 12, pre 32 godine u Aleksinačkim rudnicima.

Zvuk koji nagoveštava nesreću, tugu, neizvesnost i strepnju, ceo grad je čuo tačno na polovini smene.

Jugoslaviju je ubrzo obišla vest da je nastradala cela smena rudara u jami "Morava", njih 90 koji su u tom trenutku bili duboko pod zemljom u potrazi za "crnim zlatom". Nešto pre toga došlo je do eksplozije metana. Ubrzo je zvuk sirene zamenjen jecajima.

Wikimedia
 

Epilog jedne od najvećih rudarskih nesreća u bivšoj zemlji, na sredini prve smene, usled trovanja ugljen-monoksidom, bio je 90 žrtava. Čak 135 maloletne dece ostalo je bez roditelja.

Nastradala je cela prva smena, a sa rudarima je umro i rudnik. Celom dužinom jame nalazili su se leševi naših kamarata koji su se ugušili od dima. Neki su bili na samo 10 metara od spasenja, od mesta gde prolazi čist vazduh.

Bilo je jasno da oni koji su bili u dubokim jamama (u drugom oknu najteže jame), na oko 750 metara ispod zemlje, nisu preživeli.

Profimedia
 

Saopštenje

Tog kobnog dana, nešto kasnije objavljeno je saopštenje rukovodstva aleksinačkog ugljenokopa u kojem je navedeno da se tragedija dogodila u minut do 12.00, kada je došlo do upale instalacija i transportnih uređaja u transportnom hodniku na koti minus 445. Od produkata požara došlo je do gušenja, odnosno trovanja zaposlenih u proizvodnom reviru.

Prva nesreća

Nažalost, ovo nije bila prva nesreća u Aleksinačkim rudnicima. Šest godina ranije, takođe je došlo do eksplozije metana u jami „Morava". Samo nekoliko dana pre otvaranja „širokog čela”, uveče 3. juna 1983. poginulo je 36 rudara i s njima skoro celo rukovodstvo rudnika – direktori i inženjeri, koji su boravili u jami u sklopu poslednje kontrole novog sistema za moderniji i efikasniji iskop uglja.

U istom saopštenju navedeno je da su svi rudari bili opremljeni kiseoničkim samospasiocima, koji u izuzetno teškim uslovima stvorenim nastalim požarom nisu bili od pomoći.

Dugotrajna i teška bila je danonoćna borba spasilaca s odronima i vatrom posle nesreće u jami "Morava" na drugom oknu Aleksinačkih rudnika da bi se probili do mesta gde su stradali.

U noći između petka i subote, 17. i 18. novembra, tridesetak pripadnika kombinovane Čete za spasavanje iz Aleksinca i Sokobanje, koji su prvi krenuli prema mestu tragedije, umalo nisu nastradali jer se na njih, oko 450 metara pod zemljom, obrušila velika količina zemlje i kamenja.

Poslednje telo iz jame "Morava" izvučeno je sredinom decembra, tačnije 25 dana nakon nesreće.

Zbog opasnosti od metana jama je nalivena velikom količinom tečnog azota. Od tada nijedan komad uglja nije iskopan u Aleksinačkim rudnicima.

Više od polovine nastradalih rudara počiva na starom i novom groblju u Aleksincu, a mnogi su sahranjeni u rodnim mestima širom tadašnje SFRJ.

Profimedia
 

Na spisku nastradalih u jami "Morava" bilo je rudara, ali i radnika drugih struka, i svih nacionalnosti.

Deca koja su ostala iza nastradalih rudara su zbrinuta, za njihovo školovanje, studiranje i prekvalifikaciju obezbeđene su stipendije.

Katanac

Sa rudarima je umro i rudnik. On je ubrzo nakon tragedije zatvoren, a naselje Aleksinački Rudnici od tada je skoro potpuno pusto.

Rudnik je osnovan 1883. godine, a u tom ugljenokopu do tragedije je radilo nekoliko hiljada radnika, najviše rudara i rudarskih pomoćnika, tehničara i inženjera.

Sa oko hiljadu zaposlenih, Aleksinački rudnici bili su okosnica razvoja privrede u tom kraju.

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi